Pozdrav! Pisem maturski rad na temu "Prenos i obrada signala" i malko sam zapeo na jednom delu-ne razumem princip rada tranzistora kao pojacala. Ako ima neko strucan na ovom forumu sto se tice ove teme, molio bih ga za pomoc. Znam da se obicno za pojacavanje naizmenicnih signala koriste tranzistorska kola sa zajednickim emiterom. Imam i semu da prilozim, tako da imate konkretan primer na kom mi mozete objasniti. Kao prvo,interesuje me koja je to struja koja se pojacava, emiterska, kolektorska ili struja baze? Kakve je prirode, da li je jednosmerna ili naizmenicna? Kako se vrsi pojacanje i uz pomoc cega? Koja je izlazna struja i kakve je prirode? Koja je uloga otpornika i kondenzatora u ovom kolu? Hvala unapred!
Princip rada tranzistora kao pojacala
- Začetnik teme Pudaaa94
- Datum pokretanja
Microwave
Buduća legenda
- Poruka
- 28.623
pa kako si stigao do mature kad sve ovo pitaš...to ti je osnov elektronike 
Hahah,ja pohadjam gimnaziju, ne elektrotehnicku skolu, tako da poznajem samo povrsno elektrotehniku. Posto zelim da upisem FTN i posto jako volim elektroniku, odlucio sam da temu za maturski rad iz fizike formulisem tako da mi to bude priprema za dalje skolovanje. Microwave, vidim da je Vasa sfera interesovanja elektronika, tako da Vas molim za pomoc. Vec sam pola Interneta prekopao i svuda pronalazim neke bezvezne analogije i objasnjenja, a u mojoj knjizi iz fizike je jako slabo objasnjeno. Postoji jako malo izvora na ovu temu koji su uradjeni na srpskom, tako da mi je i to otezavajuca okolnost. Uzeo sam i tatine knjige sa faxa, ali to je previsok nivo za mene, nista nisam razumeo. Nemojte shvatiti da sve trazim na gotovo, jer sam se stvarno maksimalno potrudio, a rezultati su jako slabi. Ako mozete da mi posvetite malo vremena, jako bih Vam bio zahvalan, hvala!
Poslednja izmena:
Microwave
Buduća legenda
- Poruka
- 28.623
ipak ćeš morati da malo proučiš teoriju jer teško će neko uspeti da ti objasni na forumu. tranzistor je u suštini strujni pojačavač koji struju baze pojačava prema koeficijentu strujnog pojačanja beta Ic = b x Ib ( beta zavisi od tranzistora). A sad da ti objasnim kako sve to radi kad na ulazu dodaš i izvor naizmeničnog signala mi je malko komplikovano
Upoznao sam se sa teorijom, nema brige 
Pocevsi od strukture poluprovodnika, glavnih nosilaca naelektrisanja, spojeva, dioda pa sve do tranzistora. Molim Vas, bar pokusajte u kratkim crtama, verujem da cu razumeti dosta toga. Razumem i ovu relaciju koju ste naveli. Struja na izlazu, odnosno struja kolektora predstavlja visestruko pojacanu struju baze. Ta struja baze je onda ocigledno ona struja koja se dovodi iz generatora naizmenicnog signala, jesam li u pravu? Mada, poznato mi je i da struju baze, kod NPN tranzistora konkretno, koji je i ovde slucaj, cini i jednosmerna slaba struja glavnih nosilaca naelektrisanja. Kakva je onda priroda struje baze? To je ono prvo sto me buni. Drugo, po mom laickom shvatanju, ta naizmenicna struja koju smo doveli na bazu, uslovljavace nacin na koji ce baza kroz sebe propustati struju iz emitera u kolektor. Te tako na izlazu dobijam pulsirajucu struju, cija se jacina pokorava onom zakonu po kojem osciluje naizmenicna koju smo doveli na bazu. Ova pulsirajuca struja je pojacana u odnosu na nazimenicnu koju smo doveli na bazu, jer je vrednost njene amplitude jednaka vrednosti jednosmerne struje koja bi proticala kroz tranzistor bez generatora naizmenicnog signala, dakle ukoliko bi u kolo bio vezan samo izvor koji obezbedjuje adekvatnu polarizaciju tranzisora. Da li je to mozda sustina? Ja to tako nekako shvatam. Mozda razmisljam u totalno pogresnom smeru. Ja bazu shvatam kao neku kapiju koja se otvara i propusta struju iz emitera i kolektor. Koliko ce se kapija otvoriti, zavisi od struje koju dovedemo na nju. Ima li tu imalo istine? xD
Pocevsi od strukture poluprovodnika, glavnih nosilaca naelektrisanja, spojeva, dioda pa sve do tranzistora. Molim Vas, bar pokusajte u kratkim crtama, verujem da cu razumeti dosta toga. Razumem i ovu relaciju koju ste naveli. Struja na izlazu, odnosno struja kolektora predstavlja visestruko pojacanu struju baze. Ta struja baze je onda ocigledno ona struja koja se dovodi iz generatora naizmenicnog signala, jesam li u pravu? Mada, poznato mi je i da struju baze, kod NPN tranzistora konkretno, koji je i ovde slucaj, cini i jednosmerna slaba struja glavnih nosilaca naelektrisanja. Kakva je onda priroda struje baze? To je ono prvo sto me buni. Drugo, po mom laickom shvatanju, ta naizmenicna struja koju smo doveli na bazu, uslovljavace nacin na koji ce baza kroz sebe propustati struju iz emitera u kolektor. Te tako na izlazu dobijam pulsirajucu struju, cija se jacina pokorava onom zakonu po kojem osciluje naizmenicna koju smo doveli na bazu. Ova pulsirajuca struja je pojacana u odnosu na nazimenicnu koju smo doveli na bazu, jer je vrednost njene amplitude jednaka vrednosti jednosmerne struje koja bi proticala kroz tranzistor bez generatora naizmenicnog signala, dakle ukoliko bi u kolo bio vezan samo izvor koji obezbedjuje adekvatnu polarizaciju tranzisora. Da li je to mozda sustina? Ja to tako nekako shvatam. Mozda razmisljam u totalno pogresnom smeru. Ja bazu shvatam kao neku kapiju koja se otvara i propusta struju iz emitera i kolektor. Koliko ce se kapija otvoriti, zavisi od struje koju dovedemo na nju. Ima li tu imalo istine? xD
Poslednja izmena:
Microwave
Buduća legenda
- Poruka
- 28.623
pa nije baš tako... baza tranzistora se nalazi na nekom DC potencijalu koji određuje njegovu radnu tačku na strujnom grafiku. Ta dva otpornika u bazi su ti polarizacija baze i prvo se radi u DC režimu gde se posmatraju dve odvojene strujne konture koje su povezane samo koeficijentom beta. Znači, moraš da nacrtaš kolo baze ali tako što ćeš ubaciti sve elemente...izvor, otpornik (vrednost dobijaš transformacijom od ta dva) , Vbe i emitorski otpornik. Tako računaš Ib. Kolektorsku struju određuješ tako što usvajaš da je kolektorska struja jednaka emitorskoj ( zanemariš razliku za struju baze). Kad znaš kolektorsku struju možeš da računaš sve padove napona...na kolektorskom i emitorskom otporniku i možeš da pronađeš radnu taču tranzistora na grafiku kolektorke struje. Naizmenični napon koji dovodiš preko kondenzatora je redno vezani generator sa baznim i on menja bazni napon prema određenoj funkciji...sinusnoj ako je u pitanju najprostija sinusoida. Znači on bazni napon povećava i smanjuje pa se tako menja i kolektorska struja ali pojačana za beta. Tako dobijaš naponski pojačavač jer na kolektorskom otporniku se kolektorski napon smanjuje i povećava prema baš kao i ulazni ali pojačan. Kondenzatori služe da odvoje ulaz i izlaz od DC režima. Ko zna da li sam uspeo da ti bar malo pojasnimUpoznao sam se sa teorijom, nema brige
Suuper objasnjenje,mislim da sam sve u potpunosti razumeo. Hvala mnogo Microwave! Samo,ostala mi je jos jedna dilema,da li je ikako moguce da je struja na izlazu pulsirajuce prirode? Jer, po mom shvatanju, nikako ne moze biti naizmenicna, jer tranzistor uvek radi na istim polaritetima (spoj emiter-baza direktno, baza-kolektor inverzno). Da bi struja na izlazu bila naizmenicna, tranzistor mora da propusta struju cas u jednom, cas u drugom smeru, a on pusta samo od u jednom. Prilozicu i grafike koje sam uradio. Predpostavio sam ovako: neka je struja koju dovodim na bazu opisana zakonom I=2*sin(x), dakle maksimalna struja koju generator naizm. signala moze da isporuci je 2 A. Zatim sledeca predpostavka: neka je struja kroz tranzistor bez uvodjenja naizm. generatora opisana jednacinom I=3, odnosno struja iznosi 3 A. Kada se sloze jednacine ove dve struje, rezultujuca struja na izlazu ce izgledati kao na prilozenom grafiku. Jesam li u pravu?
Samo,ostala mi je jos jedna dilema,da li je ikako moguce da je struja na izlazu pulsirajuce prirode? Jer, po mom shvatanju, nikako ne moze biti naizmenicna, jer tranzistor uvek radi na istim polaritetima (spoj emiter-baza direktno, baza-kolektor inverzno). Da bi struja na izlazu bila naizmenicna, tranzistor mora da propusta struju cas u jednom, cas u drugom smeru, a on pusta samo od u jednom. Prilozicu i grafike koje sam uradio. Predpostavio sam ovako: neka je struja koju dovodim na bazu opisana zakonom I=2*sin(x), dakle maksimalna struja koju generator naizm. signala moze da isporuci je 2 A. Zatim sledeca predpostavka: neka je struja kroz tranzistor bez uvodjenja naizm. generatora opisana jednacinom I=3, odnosno struja iznosi 3 A. Kada se sloze jednacine ove dve struje, rezultujuca struja na izlazu ce izgledati kao na prilozenom grafiku. Jesam li u pravu?
Poslednja izmena:
Microwave
Buduća legenda
- Poruka
- 28.623
naravno. struja je jednosmerna ali se menja prema ulaznom talasnom obliku.kondenzator na izlazu odvaja AC od DC komponente. ali bazne struje su male...miliamperi su u pitanju a ne amperi.Suuper objasnjenje,mislim da sam sve u potpunosti razumeo. Hvala mnogo Microwave!
Ahaa,kao sto sam i mislio. Samo sad moram jos nesto da Vas pitam: kada bih vezao taj kondenzator, on bi eliminisao jednosmernu komponentu iz izlazne struje. Zar ne bih onda dobio naizmenicnu struju istu kao i ona koju sam doveo na bazu? Sad izvinite ako sam dosadan
Microwave
Buduća legenda
- Poruka
- 28.623
da ali pojačane amplitude i malo fazno pomerene. to je i suština tranzistora kao pojačavačaAhaa,kao sto sam i mislio. Samo sad moram jos nesto da Vas pitam: kada bih vezao taj kondenzator, on bi eliminisao jednosmernu komponentu iz izlazne struje. Zar ne bih onda dobio naizmenicnu struju istu kao i ona koju sam doveo na bazu? Sad izvinite ako sam dosadan
Ahaa, jasno jasno nadam se da Vas nisam jako smorio, ali samo jos jedno pitanje. Na koji nacin kondenzator odvaja jednosmernu od naizmenicne komponente?
nadam se da Vas nisam jako smorio, ali samo jos jedno pitanje. Na koji nacin kondenzator odvaja jednosmernu od naizmenicne komponente?