Na koji način se planira izrada kvantnog kompjutera i impulsa pomoću kojeg će on da se preračunava!
U prilog temi za početak ide ovaj mali video klip;
Ovo je inače skraćena verzija ove emisije, a ako slučajno nađem i nešto kompletnije, to će biti priloženo.
Rašo, imaš ćast da se među prvima odraziš po pitanju ovog principa
E pa alfalogo, počastvovan sam novom temom, i da se prvi odrazim (kako ti to kažeš) po pitanju kvantnih računara. Moram da kažem, da pojam "kvantni" je postao deo mas-kulture na prelazu između dva milenijuma. Tako imamo, mnoge pojmove sa prefiksom - "kvantni" (od teorija, pa eto do mašina). Ali malo je onih ko te pojmove i razume, u pravom smislu (kao što je i malo onih koje to pa zanima).
Pogledao sam video klip, opet Filipenko
ali ok. Obrni okreni. Neću ga komentarisati, ne vidim ni čemu on ovde? Dakle, kvantni računar.... Kvantni računari su računari koji pri svom funkcionisanju koriste kvantna svojstva mikro čestica (elektrona, ili nekih drugih). Oni se suštinski razlikuju od klasičnih kompjutera kod kojih se informacije bazično predstavljaju u obliku bitova (0 i 1). Kod njih su osnovne jedinice operacije tzv. kubiti, koji koriste kvantni fenomen superpozicije, tunel efekta i druge, za operaciju nad informacijama.
Mogućnosti ovakvih računara su velike i ogledaju se u tome da bi neki matematički problemi mogli biti rešeni mnogo brže, nego kod klasičnih. Primer za to je Šorov, kvantni algoritam, koji bi mogao biti apsolutno najbrži način za faktorizaciju brojeva i koji bi bez problema dekriptovao svaku RSA šifru koja je danas u upotrebi (naši bankovni računi, šifre od mejl naloga, vojne i državne tajne itd).
Na ideju o ovakvim računarima je prvi došao američki nobelovac i fizičar Ričard Fejnman još 1982. godine i od tada je na ovom polju učinjen veliki napredak. Mnogi eksperimentalni „kompjuteri“ koji uspešno funkcionišu se stvaraju iz dana u dan, a može se reći da je ovo trenutno jedna od najživljih oblasti nauke.
Osnovu kvantnih računara, čine kvantni tranzistori - dakle kvantna elektronika, a s obzirom da je provodnost određenih poluprovodnika bolja na niskim temperaturama, potrebno je kvantne računare održavati na niskim temperaturama, dakle blizu apsolutne nule, pri čemu se javljaju novi efekti vezani za fiziku kondenzovanog stanja. U takvoj sredini su izraziti kvantni efekti, poput tunelovanja. Kvantni tranzistori se suštinski razlikuju od klasičnih, silicijumskih tranzistora, kod kojih je princip rada jednostavniji i bazira se na tome da li u strujnom kolu ima struje (1 u binarnom kodu) ili nema struje (0 u binarnom kodu). Oni se, slično bitovima kod klasičnih kompjutera nazivaju kubiti i predstavljaju osnovne jedinice operacije kvantnih računara. Njihov mehanizam rada je zasnovan na kvantnim svojstvima čestica, koje imaju jedinstvenu sposobnost superpozicije, odnosno činjenici da jedna čestica u jednom trenutku može biti u više stanja sve dok ne izvršimo neka merenja i ne delujemo spoljašnjom silom na nju. Oni mogu u binarnom sistemu predstavljati u određenom trenutku sve superpozicije stanja 0 i 1.
Današnji kvantni kompjuteri su izuzetno osetljivi, sačinjeni od svega nekoliko kubita, ali ipak u eksperimentalnom smislu predstavljaju dokaz o praktičnoj mogućnosti izgradnje ovih inovativnih računara. Veliki napredak se ostvaruje i u kontroli i povezivanju kubita, ali je i dalje problem kvantne dekoherencije sveprisutan. Naime, sposobnost superpozicije se gubi kod kompjutera većih dimenzija od nekoliko kubita kad na sisteme deluje i najmanja sila iz spoljašnje sredine, što znači da oni faktički postaju klasični računari. Do sada nije pronađeno rešenje za ovaj problem u dizajnu kvantnih računara, a mnogi stručnjaci iz ove oblasti, kao što je Ralf Lander (IBM) smatraju da se problem dekoherencije nikada neće u potpunosti rešiti. Moguće rešenje mogli bi biti kvantni kompjuteri bazirani u dijamantima, koji minimalizuju problem dekoherentnosti.
Verovatno i najveći proboj na ovom polju načinjen je 2011. godine kada je kanadska kompanija “D wave systems” konstruisala do sada najveći računar ovog tipa sačinjen od 128 superprovodnih kubita, koji su prespojeni sa preko 24 000 Džozefsonovih spojeva, koji su izrađeni od superprovodnika, tako da čitav ovaj sistem radi u kriogenom okruženju (temperaturama blizu apsolutne nule) i ima dimenzije omanjeg automobila, što podseća na prve digitalne kompjutere u svojim začecima. Postoje kontroverze oko toga da li je ovo zaista kvantni računar ili ne, ali činjenica je da ga je američka svemirska kompanija Lokid Martin, uvidevši njegovu perspektivu, kupila za 10 miliona dolara....
Mani se onog videa, bilo skraćena, bilo produžena verzija.... Kompjuteri, ne teleportuju. Zvezdane staze to rade... I kada bi pronašli mašinu za teleportaciju, ne bi se zvala kompjuter (compute=računati). E moj ti.... ti ni za osnovnu nisi.
Dobrodošli
