Poznajes osobu jako, jako dugo. Mislis da ga znas u dusu, kad ono gledas u jednog cinika, bez energije bez osmeha i bez zelje da se bori za tebe. Njegovo volim te boli vise nego mrzim te…”docekacemo zajedno posl. dane,sedi i debeli”.. i onda potome u svoj mrak i saopstava da odlazi… ostavlja me?Ne ostavlja mene, ostavlja nas sve koji ga volimo… jer je sebican ne dotice ga sto ti je na ledja stavio 5 tona… i kaze…. volim te i cekacu te tamo, i stalno odlazi ili kaze jos malo, cekam, a ja mu kazem kako sam ga ja odavno sahranila kada mi je prvi put rekao da nece cekati, da se sedi i matori drzimo za ruke, i da necemo jedno drugom da pomognemo pri odlasku kad za to dodje tren, kaze da smo porodica i da cemo biti dok on ne odluci da napusti ovaj svet… Probao je, kaze, pre mene… Nije uspelo….. onda sam dosla ja i vratila ga u zivot, a on je onda poceo sistematski da unistava sbe ono sto nas je povezalo jos dok smo klinci bili, da prlja ljubav koju sam pruzala, da prlja nas, ubacuje virus u nasu vezu, virus je ubio bliskost, neznost, razgovor…proslo je 8 godina… kaze.. ova je. Prestupna. 29.2.2024. Kaze, ne sprecavaj, razuni, sve znas… ne zovi mog oca, ne pokusavaj nista. Obecavam. Razumem. Ali moje bice odbija da prihvati. Ne verujem da ce uraditi to. Nisam verovala ni u srednjoj skoli i pogresila sam…ali ovo je drugacuje…Ne moze on vise.Dosta mu je ovog zivota gde ga svi smatraju promasajem. Osim mene koja ga jos uvek volim. A on voli nesto drugo. I sebe. I navodno mene. Gledam u njegove oci, to prelepo bice, tog kompleksasa, narcisiodno poremecenog, nezahvalnog, punog gorcine… gordost.. volim ga takvog ceo zivot i zelim da moje “neverovanje” ovog puta bude ispravno. Zasto bi poslenji novac dao na dva para novih pantalona- posle 10 godina… zasto bi to uradio do 29.- tog?Odbijam da verujem. Odbijam da me ne voli, ne prihvatam da ga ne volim…
