Mislila sam,vec zaslo je Sunce mog zivota
Sumrak je vec prekrio mladice
Tihi povetarac raznosio je secanja
Poput suvih latica tek procvale ruze
I ja,predala sam se tiho i bez borbe
Bez volje da pogled usmerim ka nebu
Suze obrisem i napravim grimasu zvanu "osmeh"
U svoj svojoj predanosti apatiji
Usamljena setala sam nekim stazama
Zaboravljenim od strane svih srecnih ljudi
Tama me je prigrlila i ja sam se prepustila
Neznim,tihim sapatom uspavljivala je moja osecanja
Kao mati svoje dete posle kosmarne noci...
Iz polusna trgle su me neke oci sjajne poput mesecine
I ja zazmureh na tren ne naviknuta na svetlost
Ja sam samo zelela da zaspim i pustim da isteku
Poslednje kapi zivota iz klonulog tela
Neki uporan dodir budio mi je cula
I kao eho odzvanjali su otkucaji moga srca
Dok mi je krv uzburkana strujila venama
I pretila da ce me sasvim probuditi
I uzalud je bio sav moj trud..
Apatija se porazena povlacila poput jutarnje magle
Kroz tamu su se probijali zraci Sunca
I nisam znala da li cu uspeti da se snadjem...
Obuzeo me je starh od nepoznatog
Od slobode,zivota,od ljubavi....
Tada si me ti,moj prince iz tame, poveo u dan...
