Pretraživanjem po netu, a sa temama letovanja, naiđoh na Dubai. Preskupo, predobro. Ali nešto mi je privuklo pažnju, pa rek'o da iskoristim za temu ovde. Kako se čuva narod, država, mladi ljudi... Citat je, nadam se da mi autor neće zameriti.
Blagostanje
Koliko se ovde dobro živi, ilustrovaće sledeći primeri:
Kada se Arapi ožene, od države na poklom dobijaju kuću i oko 20 000 dolara. Pri tom, mladi bračni par oslobođen je plaćanja svih dažbina, jer to za njih čini država. Na taj način, država se stara da njeni građani imaju sve uslove za stvaranje porodice. Zbog ovakvih i niza drugih pogodnosti, državljanstvo Emirata je nemoguće dobiti (ni rođenjem, ni brakom ni na bilo koji drugi način) jer ta mogućnost uopšte nije predviđena zakonom. Boravišna viza se može dobiti zaposlenjem ili kupovinom stana/kuće.
Svi lokalni telefonski pozivi su potpuno besplatni.
Ni za strance ni za domaće stanovništvo nema poreza, odnosno bruto = neto.
Stranci masovno hrle u Dubai, jer ovaj grad zaista nudi beskrajne mogućnosti. Ipak, sve je organizovano tako da Arapima obezbeđuje apsolutno privilegovan položaj. Tako na primer, zakon predviđa da jedino Arapi mogu biti vlasnici zemlje. Stranac ne može samostalno otvoriti firmu, već samo uz sponzorstvo državljanina Emirata. Osim toga, postoje mnoge pozicije koje mogu obavljati samo i jedino Arapi, kao što su vojska i policija. To su dobre, sigurne pozicije i na taj način se obezbeđuje visok standard lokalnog stanovništva.
Osim toga, država svoji građanima koji završe škole u inostranstvu obezbeđuje posebne bonuse.
Da li država Srbija može primeniti sličan recept? Dakle SLIČAN, da se ne bi odmah hvatali za navedenih 20000$... I da li mentalitet naroda ima neku ulogu u ostvarenju tako nečega?
