Priljateljstvo

Имам искрене пријатеље, деценијама.
Али, начин дружења се мења са годинама.
Некад смо се чешће виђали, заједно излазили или правили луде журке, сад ређе успевамо сви да се скупимо, а кад се то деси (неколико пута годишње) онда бацимо неки роштиљ или котлић, свирамо гитаре и певамо, причамо...
 
Не сматрам пријатељства нечим трајним.
Али, они који су ми пријатељи у датом тренутку, јесу искрени.
Време смо дуги низ година проводили у лудовању, песми, журкама..и кад су нам деца била мала.
Нажалост, умрле су ми две јако добре пријатељице и много се тога променило...
 
Jako mnogo ulazem u prijateljstvo i vodim racuna o svima koji su oko mene. Medjutim, vreme izgleda tako nalaze, sve to na neki nacin ima svoj rok trajanja. Neko promeni mesto prebivalista, pa se vidjenje smanji, nekome se smanji ili poveca budzet, pa u zavistnosti od toga promeni ponasanje itd...
Za sada imam dovoljno pravih prijatelja kojima ni razdaljina ni kolicina novca nisu problem za dobro druzenje i zezanje.
I da ko kaze "*** nemam aaautooo.." dobija crveni karton zauvek z:lol:
 
imam i bitni su mi.
provodim sa njima koliko god vremena mogu, mogu da racunam na njih, mogu da racunaju na mene - sta god da se desi.
zajedno gledamo filmove, cirkamo, spremamo klopu, izlazimo, igramo sve i svasta, od karata do video igara...
volim sto su stvari takve kakve jesu :)
 
gljivaludara25:
Imate li iskrene prijatelje i kako najljepše provodite vrijeme sa svojim prijateljima?
Kliknite za proširenje...

Ne, ali od više njih napravim jednog dobrog

Npr imam drugaricu kojoj se poveravam - ali ona ne voli da izlazi

Imam drugaricu sa kojoj se ekstra provedem u izlascima - ali ne mogu nista da joj kazem jer me ne razume i sve istotrlja drugima.

Imam drugaricu koja je sve ovo ali se retko vidjamo, tri cetiri puta godisnje jer zivi u drugom gradu.

I tako....
 
Imam tri prijateljice, sa kojima sam još od osnovne škole.Uvek smo zajedno svuda putovale i izlazile, okumile se udajom.Sada se ne viđamo tako često kao ranije, trudimo se da povremeno izađemo same u restoran ili pozorište i porodično se okupljamo za slave, rođendane i slično(i muški deo nam se odlično slažez:)).Oduvek su mi bile najveća podrška u životu, na njih uvek mogu da se oslonim, kažem im sve što drugima ne bih mogla.Smatram sebe jako srećnom osobom zbog togaz:lol:
 
upravo ovo sto vanda kaze - u svom zivotu sam uvek imala prijatelje, i tada kada smo bili prijatelji to jete bio iskren odnos..
nemam prijateljicu iz detinjstva sa kojom odrzavam blizak kontakt i danas..
umela sam cak i da se razocaram u prijatelje, ali za situaciju koja je do toga dovela nikad ne krivim samo njih nego i sebe sto sam dozvolila da do toga dodje..

u svojoj blizini uvek imam makar dve osobe koje mou da pozovem u pola dana ili noci i koji ce da budu tu za mene..
i ja za njih..
pa koliko god da traje..
dok nam okolnosti ne rasture takav odnos..
 
Ванда:
Не сматрам пријатељства нечим трајним.
Али, они који су ми пријатељи у датом тренутку, јесу искрени.
Време смо дуги низ година проводили у лудовању, песми, журкама..и кад су нам деца била мала.
Нажалост, умрле су ми две јако добре пријатељице и много се тога променило...
Kliknite za proširenje...

Slicno razmisljam. Iskrenost i polovicnost nikako ne idu zajedno.
 
Имам једну пријатељицу са којом се често чујем и виђам. Излазимо заједно, боравим код ње (живи сама у другом граду) по неколико дана неколико пута годишње, она долази код мене...Некад смо у неком већем друштву, некад смо саме.
Имам пријатеље који дођу на мој рођендан непозвани, њих десетак и више, и дивно нам је тад.
Имам пријатеље са којима идем у ,,нашу кафану'', па се тамо излудујемо.
Али, све то не сматрам нечим ,,за цео живот''. За цео живот имам сестру и мужа, они су ми најбољи пријатељи.
 
gljivaludara25:
Imate li iskrene prijatelje i kako najljepše provodite vrijeme sa svojim prijateljima?
Kliknite za proširenje...

Imam dvije prijateljice sa kojima sam super,jedna sa faksa a jedna iz srednje škole i kad god se čujemo i vidimo osjećaj je isti a bile su uz mene kad mi je najteže bilo!Imala sam i par prijateljica za koje sam zapravo mislila da su mi pravi prijatelji,međutim okrenule su mi leđa kad sam to najmanje očekivala,ne znam ni zbog čega :think:.ali na žalost, kad mi je bilo najteže u životu i sestre ne rođene nisu se udostojile da mi pruže riječi utjehe,kao njima će biti teže nego meni kad me čuju,nemaju vremena..........ma moš misliti,ali u takvim trenutcima sam se zbližila sa dr.ljudima koje do tada nisam ili sam ih površno poznavala!Ma ljudi su čudo,samo kad je njima dobro i ako mogu neku korist izvući iz svega onda je sve ok,a kad im ne trebaš nisi ni bitan!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top