U prijateljstvo zaista verujem
Kada to kazem, ni malo ne preterujem.
Mozda sam imala srecu
Ili sam cuvati znala
Sve prijatelje koje sam nekad imala.
Pamtim je kad je bila mala
A druzimo se od godine druge.
Olja je moja savest i moja vodilja,
Ma sta da sam u zivotu pocela
Sa njom sam zajedno stigla do cilja.
Znala je uvek o meni sve
I sto se sme i sto se ne sme znati.
Nikad se plasila nisam da ce me odati.
Sreca je prava u zivotu
Takve prijatelje, vecne i iskrene imati.
Jaca je moja draga kuma…
Znamo se od sedme godine nase.
I danas je pitam isto ko nekad
Za sve sumnje koje me plase.
Podrsku dajem ali i primam
Od prijateljica mojih dragih i vecnih.
Bilo je tuznih momenata nasih
Bilo je teskih ali i srecnih.
Branka je moja dalja sestra
Ali to nije ni malo vazno.
U nasem odnosu sve je i danas isto
Iskreno, otvoreno, nikada lazno.
Za moje drage prijatelje, bracu i sestre
Uvek sam tu kad zatreba.
Delimo zajedno tajne i suze,
Delimo ljubav, srecu i komad hleba.
Zar nam vise od svega toga
U zivotu uopste treba?
Prijateljstva mogu biti raznovrsna. Počinju od ranog doba. Kada smo mali, prijatelji su nam osobe s kojima se igramo. Potom krenemo u školu i tu , u školskim klupama, takođe nastaju važna i zanimljiva prijateljstva. Sa svojim prijateljima skrivamo i delimo tajne na velikom odmoru. Kao uzinu.
Biramo s kim se želimo družiti, a s kim ne. Prema prijateljima smo otvoreni, poveravamo im sve što želimo, verujemo u njih i želimo biti slični njima. Kao da tražimo svoj odraz u ogledalu. Ponekad se zaletimo pa naiđemo na pogrešan izbor. Iznevere nas, razočaraju, ili to mi isto učinimo njima. Pa shvatimo i naučimo da za prijateljstvo treba puno iskrenosti i odgovornosti.
Pravo prijateljstvo traži pažnju i toplinu. Iskreni smijeh i radost. Da bismo zadržali prijatelja, moramo se truditi i negovati međusobno poverenje. Kao cvet koji zalivamo i on nam tek tada procveta u najlepšim bojama. Mnogi će ljudi reći kako nikako ne mogu uzgojiti cveće jer im se suši i vene. Pa će se isti takvi žaliti kako nemaju prijatelja, kako ih svi napuštaju. Ne shvaćaju ili se ne trude shvatiti kako i cveće i ljude treba negovati.
Prijateljstvo i jeste cvet u čijim se bojama ogleda naša duša.
Ivana Bojkic VII razred
BRAVO ZELJENA...
ali za slicnost ti pricam!
