Mlada žena koja se tek udala
je jednog vrelog letnjeg dana
došla u posetu svojoj majci.
Sela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj,
pričale su o životu, o braku,
o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.
Majka je zamišljeno promućkala
kockice leda u svojoj čaši i onda je
jasno i trezveno pogledala svoju kćerku.
''Nemoj zaboraviti svoje prijateljice", rekla je
dok su listići čaja polako padali na dno čaše.
"One će ti biti sve važnije, kako budeš
postajala starija. Koliko god budeš
volela svog muža,
koliko god budeš volela svoju decu,
one će ti biti potrebne.
Seti se da povremeno izađeš negde sa njima,
da se i dalje družiš sa njima.
I zapamti da tvoje prijateljice
nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre,
tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci.
Biće ti potrebne druge žene!
Ženama su uvek potrebne druge žene!"
"Kakav blesav savet ", pomislila je mlada žena.
"Zar se nisam upravo udala?
Zar nisam upravo zakoračila u svet parova?
Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla!
Nisam neka šiparica
kojoj su potrebne prijateljice!
Moj muž i moja porodica
svakako će biti sve što
mi je potrebno da moj život
dobije pravi smisao."
Ali, ipak je poslušala svoju majku
i nastavila da održava kontakte sa
prijateljicama.
Kako su godine prolazile jedna za drugom,
ona je polako počela da uviđa da je njena majka,
ustvari, tačno znala šta govori.
Kako vreme i priroda donose
promene i misterije u životu svake žene,
prijateljice ostaju najveći oslonac za nju.
Dok budeš morala ići tim
usamljenim putem koji se zove život
i kad budeš morala ići sama,
tvoje prijateljice će biti tu, pored puta,
navijajući za tebe,
moleći se za tebe,
trudeći se oko tebe,
intervenišući u tvoje ime
i čekajući te na kraju puta
širom raširenih ruku.
Ponekad će one čak i
prekršiti pravila zbog tebe.
Moje prijateljice su blagoslovile moj život!
Svet ne bi bio isti bez njih, ja ne bih bila ja.
Kad smo započele ovu avanturu
zvanu ženskost, nismo imale pojma
o neverovatnim radostima i tugama
koje su nas čekale na tom putu.
Niti smo znale koliko ćemo biti
potrebne jedna drugoj.
I svakog dana smo sve potrebnije!
E poruka prijateljice
je jednog vrelog letnjeg dana
došla u posetu svojoj majci.
Sela je u fotelju i dok je pila ledeni čaj,
pričale su o životu, o braku,
o odgovornostima i obavezama zrelih ljudi.
Majka je zamišljeno promućkala
kockice leda u svojoj čaši i onda je
jasno i trezveno pogledala svoju kćerku.
''Nemoj zaboraviti svoje prijateljice", rekla je
dok su listići čaja polako padali na dno čaše.
"One će ti biti sve važnije, kako budeš
postajala starija. Koliko god budeš
volela svog muža,
koliko god budeš volela svoju decu,
one će ti biti potrebne.
Seti se da povremeno izađeš negde sa njima,
da se i dalje družiš sa njima.
I zapamti da tvoje prijateljice
nisu samo prijateljice, one su i tvoje sestre,
tvoje kćeri i ostali tvoji rođaci.
Biće ti potrebne druge žene!
Ženama su uvek potrebne druge žene!"
"Kakav blesav savet ", pomislila je mlada žena.
"Zar se nisam upravo udala?
Zar nisam upravo zakoračila u svet parova?
Za ime Boga, ja sam udata žena, odrasla!
Nisam neka šiparica
kojoj su potrebne prijateljice!
Moj muž i moja porodica
svakako će biti sve što
mi je potrebno da moj život
dobije pravi smisao."
Ali, ipak je poslušala svoju majku
i nastavila da održava kontakte sa
prijateljicama.
Kako su godine prolazile jedna za drugom,
ona je polako počela da uviđa da je njena majka,
ustvari, tačno znala šta govori.
Kako vreme i priroda donose
promene i misterije u životu svake žene,
prijateljice ostaju najveći oslonac za nju.
Nakon 40-ak godina života u ovom svetu,
evo šta je naučila:
Vreme prolazi.
Život se događa.
Distanca razdvaja.
Deca odrastaju.
Ljubav bledi.
Srca se slamaju.
Poslovi dođu i prođu.
Karijere se završavaju.
Roditelji umiru.
Kolege zaborave usluge.
Muškarci imaju svoj svet.
Ali, prijateljice ostaju uz tebe,
koliko god vremena i milja
bile daleko od tebe.
Prijateljica nikad nije toliko daleko,
ne može biti uz tebe,
kada je potrebna.
evo šta je naučila:
Vreme prolazi.
Život se događa.
Distanca razdvaja.
Deca odrastaju.
Ljubav bledi.
Srca se slamaju.
Poslovi dođu i prođu.
Karijere se završavaju.
Roditelji umiru.
Kolege zaborave usluge.
Muškarci imaju svoj svet.
Ali, prijateljice ostaju uz tebe,
koliko god vremena i milja
bile daleko od tebe.
Prijateljica nikad nije toliko daleko,
ne može biti uz tebe,
kada je potrebna.
Dok budeš morala ići tim
usamljenim putem koji se zove život
i kad budeš morala ići sama,
tvoje prijateljice će biti tu, pored puta,
navijajući za tebe,
moleći se za tebe,
trudeći se oko tebe,
intervenišući u tvoje ime
i čekajući te na kraju puta
širom raširenih ruku.
Ponekad će one čak i
prekršiti pravila zbog tebe.
Moje prijateljice su blagoslovile moj život!
Svet ne bi bio isti bez njih, ja ne bih bila ja.
Kad smo započele ovu avanturu
zvanu ženskost, nismo imale pojma
o neverovatnim radostima i tugama
koje su nas čekale na tom putu.
Niti smo znale koliko ćemo biti
potrebne jedna drugoj.
I svakog dana smo sve potrebnije!
E poruka prijateljice
djurdja5, totalni promasaj, ali totalni promasaj
.
