Decenija u moru godina je sasvim kratka vremenska distanca....treptaj oka meren časovnikom civilizacije...
Prva asocijacija za period deceniju ranije, za neke će biti vreme kad su upoznali prvu ljubav, za neke rođenje deteta...za mnoge traženje skrovitog kutka u skloništima zgrada....
Jednoj osobi u pamćenju će ostati veliko prijateljstvo dva, ni po čemu različita mladića od drugih....istina je da to nije istina...jedan od njih je bio Ciganin....Albanac...osim boje kože, ništa drugo ga nije odavalo
Odrasli su zajedno... Pikali loptu na travnatoj oazi usred gomile sivih solitera. Bio je golman....njegov prijatelj Srbin napadač...često su znali da se zadirkuju oko odbranjenih udaraca i postignutih golova...nevino, dečački se međusobno takmičeći ko je bolji i korisniji po tim...
Sudbonosna godina ih je zatekla u različitim okolnostima...Srbin se posvetio školi...njegov prijatelj je, iako još tinejdžer stekao ime zahvaljujući svojoj revnosti, marljivosti, posvećenosti....Naizgled beznačajan posao, organizovanje žurki donelo mu je ime i status u lokalnim okvirima...
Istina, manje poznata, je da je tim poslom hranio petoro usta....svoja tri brata, malu sestru i majku....on sam je jeo malo, sve kao štedeći da za njegove bližnje trpeza bude punija....Otac je davno umro...nije ga zapamtio...
Na jednoj od takvih žurki, mlađi brat je došao u konflikt sa bivšom devojkom....ćerkom poznatog pokojnog DB-ovca....gomila njenih još golobradih prijatelja-klinaca, zaslepljenih likom i delom njenog oca je reagovalo zahtevajući osvetu....Noć se završila.
Sutradan je mladi hranitelj porodice organizovao novu žurku...pozvao je svog prijatelja Srbina da pođu zajedno...
Ubeđivanje nije uspelo....pošao je sam....
U blizini kluba koji je zakupio, u mraku su ga dočekala trojica nepoznatih momaka....usledile su batine do iznemoglosti....Dovukli su ga ispred kluba gde se trojci pridružio ostatak društva...njih 15-20....usamljeni prijatelj je pronađen bez svesti u uličici koja vodi ka bolnici...Prva informacija koju su njegovi bližnji primili je da je primljen jedan momak koji odgovara opisu...predoziran....
Predoziran....momak koji je imao problema sa srcem, zbog čega je ostavio sport....momak koji nikad nije zapalio cigaretu....pio je samo koka-kolu....
Njegov prijatelj Srbin je dobio poziv dan kasnije da hitno dođe kod svog prijatelja Albanca...Ciganina...
Dočekala su ga uplakana lica braće, sestre i majke. Senke. Sećanje na prigušeno svetlo u hodniku malenog stana, mučnu tišinu i jecaj u tesnoj sobi u kojoj je njegov prijatelj spavao ostalo je rez po rez deo tužne i bolne uspomene...
Krivci nikad nisu osuđeni....pronađeni jesu...hvalili su se svojim delom...
Uticajni očevi....
Ljudi kažu da je lako onima koji umiru...teže je onima koji ostaju iza njih....
Prijatelju Srbinu je ostalo životno pitanje...da li bi sve bilo drugačije....
Ostaju samo večito neuspeli pokušaji da se ignoriše bolno vraćanje tog jednako istog pitanja....
Deceniju kasnije....
Prva asocijacija za period deceniju ranije, za neke će biti vreme kad su upoznali prvu ljubav, za neke rođenje deteta...za mnoge traženje skrovitog kutka u skloništima zgrada....
Jednoj osobi u pamćenju će ostati veliko prijateljstvo dva, ni po čemu različita mladića od drugih....istina je da to nije istina...jedan od njih je bio Ciganin....Albanac...osim boje kože, ništa drugo ga nije odavalo
Odrasli su zajedno... Pikali loptu na travnatoj oazi usred gomile sivih solitera. Bio je golman....njegov prijatelj Srbin napadač...često su znali da se zadirkuju oko odbranjenih udaraca i postignutih golova...nevino, dečački se međusobno takmičeći ko je bolji i korisniji po tim...
Sudbonosna godina ih je zatekla u različitim okolnostima...Srbin se posvetio školi...njegov prijatelj je, iako još tinejdžer stekao ime zahvaljujući svojoj revnosti, marljivosti, posvećenosti....Naizgled beznačajan posao, organizovanje žurki donelo mu je ime i status u lokalnim okvirima...
Istina, manje poznata, je da je tim poslom hranio petoro usta....svoja tri brata, malu sestru i majku....on sam je jeo malo, sve kao štedeći da za njegove bližnje trpeza bude punija....Otac je davno umro...nije ga zapamtio...
Na jednoj od takvih žurki, mlađi brat je došao u konflikt sa bivšom devojkom....ćerkom poznatog pokojnog DB-ovca....gomila njenih još golobradih prijatelja-klinaca, zaslepljenih likom i delom njenog oca je reagovalo zahtevajući osvetu....Noć se završila.
Sutradan je mladi hranitelj porodice organizovao novu žurku...pozvao je svog prijatelja Srbina da pođu zajedno...
Ubeđivanje nije uspelo....pošao je sam....
U blizini kluba koji je zakupio, u mraku su ga dočekala trojica nepoznatih momaka....usledile su batine do iznemoglosti....Dovukli su ga ispred kluba gde se trojci pridružio ostatak društva...njih 15-20....usamljeni prijatelj je pronađen bez svesti u uličici koja vodi ka bolnici...Prva informacija koju su njegovi bližnji primili je da je primljen jedan momak koji odgovara opisu...predoziran....
Predoziran....momak koji je imao problema sa srcem, zbog čega je ostavio sport....momak koji nikad nije zapalio cigaretu....pio je samo koka-kolu....
Njegov prijatelj Srbin je dobio poziv dan kasnije da hitno dođe kod svog prijatelja Albanca...Ciganina...
Dočekala su ga uplakana lica braće, sestre i majke. Senke. Sećanje na prigušeno svetlo u hodniku malenog stana, mučnu tišinu i jecaj u tesnoj sobi u kojoj je njegov prijatelj spavao ostalo je rez po rez deo tužne i bolne uspomene...
Krivci nikad nisu osuđeni....pronađeni jesu...hvalili su se svojim delom...
Uticajni očevi....
Ljudi kažu da je lako onima koji umiru...teže je onima koji ostaju iza njih....
Prijatelju Srbinu je ostalo životno pitanje...da li bi sve bilo drugačije....
Ostaju samo večito neuspeli pokušaji da se ignoriše bolno vraćanje tog jednako istog pitanja....
Deceniju kasnije....
