Prijatelji zivotinja, gde ste?

[gost 129086]

Ku ku, pa gde ste mene našli!

 

[gost 129086]

@kojeimedadam, slike su vam slatke i simpatične, volim sve životinje al' da budu dobri.

 

[kojeimedadam]

 

[mari47]

Kad sam otvarala ovu temu, želela sam da se podsetimo i na njih, ta nedužna stvorenja sa kojima delimo svoj prostor, trošimo zajedno kiseonik na Planeti, da nismo imuni na njihov položaj često uzimajući pravo da odlučujemo o njihovoj sudbini....Razlikujemo se, da, - čovek je jedino svesno biće i stoga ima odgovornost, za razliku od životinja koje imaju na raspolaganju jedino svoj instinkt.
Jesmo li dostojni te odgovornosti? Često imamo priliku da sumnjamo u to.
Ono što sam htela da kažem, slika će više reći: preuzeto sa FB:
Postavljeno na zidu društvene grupe ORPAK - Kruševac.

 

[gost 129086]

Ti Romi zavise od konje kao jedino prevozno sredstvo, u gradu nema šta da nađe hranu za konje te s toga mora bukvalno da trpi glad. Ne znam da li ste čuli za Titove ''konje'', izuzetne rase. Imaju veliki rezervat i velike štale a od hrane nema ništa i bukvalno trpe glad i uginu. Osoblja koja žive u tom rezervatu žele da prodaju konje da bi ih spasli, na žalost niko ih ne kupuje!

 

[mari47]

Ti Romi zavise od konje kao jedino prevozno sredstvo, u gradu nema šta da nađe hranu za konje te s toga mora bukvalno da trpi glad. Ne znam da li ste čuli za Titove ''konje'', izuzetne rase. Imaju veliki rezervat i velike štale a od hrane nema ništa i bukvalno trpe glad i uginu. Osoblja koja žive u tom rezervatu žele da prodaju konje da bi ih spasli, na žalost niko ih ne kupuje!

Nije mi nepoznato to o čemu govoriš i tužno je gledati takve scene
vrlo česte u našem gradu. Tuga je to i za čoveka i životinju; oboje žele
da prežive u ovim teškim vremenima i oboje imaju pravo da žive život
dostojan bića koje diše.

 

[gost 129086]

Nije mi nepoznato to o čemu govoriš i tužno je gledati takve scene
vrlo česte u našem gradu. Tuga je to i za čoveka i životinju; oboje žele
da prežive u ovim teškim vremenima i oboje imaju pravo da žive život
dostojan bića koje diše.

Svako ima pravo na život, ali niko nema pravo na nasilje ipak svi (ne baš svi) TOLERIŠU!

 

[gospodjica14]

Ko voli zivotinje, voli i ljude!
Izreka od davnina. Istinita. Nikad demantovana.
Zivotinje nas oplemenjuju svojom lepotom, odanoscu, privrzene, spontane...mnogo toga mozemo nauciti od njih.
A dal im vracamo dovoljno, njima koje su isto ziva bica, na kraju delimo istu planetu!
Pas, covekov prijatelj? Znam da imate bar jedan dokaz...Rastuzi me svaka vest o napadu pasa lutalica na dete, prolaznika...pa gladni su, odbaceni, uplaseni...A sterilizacija u Nisu preskupa!
Ako imate sta da kazete , pdf Nis nudi priliku!

A ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude. Ma koliko propagirali suprotno.
Od detinjstva obozavam zivotinje. Moji matorci kazu da mi je to urodjeno...secam se jednom, mnogo sam bila mala, 5 godina mozda, sestra mi je citala neku pesmicu o zeki koji posto je usao u zasad kupusa da klopa, kad je hteo da izadje uhvati se u zicanu zamku i umire, toliko sam plakala danima nisu mogli da me smire zbog zeke. I stalno sam skupljala zivotinjice, macice i kucice, krila ih negde i hranila. A posto moja mama nije ljubitelj zivotinja u stanu - mada je daleko od mrzitelja i u principu voli zivotinje, samo je cistunica i prilicno gadljiva na dlake - nije mi bilo dozvoljeno da imam ljubimca. Sto sam naravno nadoknadila cim sam se osamostalila - imala sam psa, velikog crnog snaucera, Beti. Beti je bila sa mnom nekoliko godina tokom studija i jos par nakon sto sam se zaposlila. Sve do bombardovanja. Tada sam imala radnu obavezu i po 12 sati dezurstva, a Beka je bila sama...posle bombardovanja odvela sam je kod mojih i oni su je cuvali do smrti u vikendici (kuca sa dvoristem). Tada sam shvatila da veliki pas - a ja volim velike pse - ipak tesko podnosi zivot u stanu. Moze, ali moras da imas dovoljno vremena da ga izvodis, kao sto ja nisam imala. Posle toga su usledile mace - Fifi, koju je zgazio auto, Debela i Malisa za koju sam mislila da je macor a ispostavilo se da je macka. Ona je nestala bez traga. Debela je jos tu, a tu je i Kuki da joj pravi drustvo. Zivece izgleda 150 macecih godina
Zelela bih i psa, ali ne smem to ni da spomenem sada dragisi, mislim da bi me pojeo. A i mackovi su prilicno nadrndani bili par puta kada bih unela neko kucence u kucu. Ali uporna sam ja, dobicu na kraju svoje psetance Bice to neki dzuki s ulice...moj malecki doprinos spasavanju lunjalica.

Eto toliko

 

[kojeimedadam]

 

[EGYPTIAN CAT]

Daj da i ja dam doprinos ovoj temi . Ovaj put na prijatan nacin.

Na fotkama ispod su "moje kucne" mace koje su, davno, sklonjene sa ulice. Crno beli (1. slika s leve str) izrastao je u pravog lepotana, a kad sam ga unela u kucu, zbog raznih zdravstvenih problema, nije bilo sigurno da ce preziveti. Uzput mi je napravio zdravstveni haos sa ostalim macama, ali se sve ipak dobro zavrsilo...

Zuto bela maca (takodje 1. slika s leve str) ostavljena je u prometnoj ulici sa minijaturnom casicom mleka i 2 zene koje su razmisljale u cije dvoriste da je ubace. Ponela sam je, imala je (navodno) sigurno udomljenje bas po zelji i uz insistiranje potencijalnog udomitelja, a onda, posle par meseci skoro zavrsila na ulici. Uzela sam je natrag, traumirale smo se obe jedan period (nisam sigurna da je bila u mentalno zdravom okruzenju) ali smo uspele da budemo super .

Najstariji je tigrasti macor (fotka desno) koji je preuzeo mesto prethodnom tigronji, verovatno stradalom ili iseljenom (nasilno) iz komsiluka (preceno mi je da ga se otarasim ili ce mu ... svasta nesto). Posle nekog vremena upoznala sam ovog tigrica, tada malog, dok je izlazio iz jedne napustene garaze pored koje je stajala posuda sa splacinama od hrane . Poceo je da se umiljava, leze na bok ispred mojih nogu i uvija glavicom i telom. Nisam odolela njegovom umiljavanju i danas je to veliki, veliki macor veoma dobre naravi .

Foto: Tanja MB

 

[kojeimedadam]

 

[mimi's mom]

Spojler

Spojler

Izvini, ja moram da te pitam, kakve veze ove slike, ma kako lepe, imaju s temom?

 

[Najlepsa Pevacica]

Moj 200_ti post posveticu ovoj temi, temi koju sam sama predlozila.
Mozda neko i zaluta na ove stranice/
U uvodnoj reci za ovu temu obrazlozila sam zasto je bitno voditi brigu o zivotinjama!
EU kojoj tezimo, obavezace nas na to, bice zakona...nas samo zakon moze naterati
na nesto.
Do tada, zivotinje moraju biti strpljive i onda kad su gladne, izbacene, sutirane, bolesne...
Boze, sto li se rodih na ovim prostorima pa me svako malo bole ove moje grudi balkanske?

Hvala za posvetu!