(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PRIJATELJI PO PRIRODI
Evo jedne divne priče o prijateljstvu. Nisam je ja našla već jedna forumašica I naravno da sam pitala za dozvolu da je pretvorim u blog. Dakle.....
Orangutan je smešten u centar za spašavanje životinja jer je oboleo. Tužan I samotan život za jedno društveno biće. Jednog dana, u centar je stigao I stari pas lutalica već jako iscrpljen, mršav…..ma jad. Istog momenta orangutan ga je prihvatio I nastavio da se brine o njemu. Bdeo je pored psa danonoćno sve dok se ovaj nije oporavio. U toj brizi orangutan je odjednom pronašao smisao svog života te je I sam počeo naglo da se oporavlja I ozdravio. Sada su ta dva stara momka nerazdvojna I obojica sa osmišljenim životima.
Prepoznavanje tuge I samoće bez ikakve rezerve kod životinja ide nekako stihijski….za razliku od većine ljudi. Pomoć takodje kao I bezgranična ljubav. Svet životinja je jedini svet bez granica…..gde je sve moguće, gde se ne meri…..šteta za nas ljude (ubrajam I sebe da ne bude zabune)
.
Pogledajte…..prijateljstvo na delu…..priroda je tako čudnovata. Zadivljuje me svojom originalnošću I jednostavnim rešenjima I ujedno plaši jer…..samo pokazuje naše destruktivno nesavršenstvo. iskreno, mene je stid kad vidim nešto ovako.... ali, to je samo subjektivni osećaj....
i laku noc draga..
