Dom miriše na priganice. Tačka. Dom je tamo gdje je majka. Tačka.
Ne volim priganice.
Jedem ih, naravno. Dvije-tri, ne može organizam da mi svari više, ali sve vrijeme uživam u mirisu. Pa se posle nerviram što mi kosa i garderoba smrde na priganice.
I tako otkad znam za sebe.
A niko ne pravi priganice kao moja majka. Vazdušaste, žute, bez masnoće, tope se u ustima.
I te noći je pravila priganice. Svi smo bili tamo, jeli, smijali se, nadvikivali, jurili za djecom, pokupili se nešto prije ponoći i otišli svako svojoj kući. Nisam je poljubila ni kad sam došla, ni na odlasku. Bila sam ljuta na nju. Nikad više nisam dobila priliku. Ni za više od tri priganice. Ni za poljubac. Ni da joj oprostim naglas.
Da mi oprosti.
Ne volim priganice.
Jedem ih, naravno. Dvije-tri, ne može organizam da mi svari više, ali sve vrijeme uživam u mirisu. Pa se posle nerviram što mi kosa i garderoba smrde na priganice.
I tako otkad znam za sebe.
A niko ne pravi priganice kao moja majka. Vazdušaste, žute, bez masnoće, tope se u ustima.
I te noći je pravila priganice. Svi smo bili tamo, jeli, smijali se, nadvikivali, jurili za djecom, pokupili se nešto prije ponoći i otišli svako svojoj kući. Nisam je poljubila ni kad sam došla, ni na odlasku. Bila sam ljuta na nju. Nikad više nisam dobila priliku. Ni za više od tri priganice. Ni za poljubac. Ni da joj oprostim naglas.
Da mi oprosti.