Priča za LAKU? noć

[kalis]

U stvari sam ja imala brata koji je užasno bio plašljiv, i u većini slučajeva, kad meni ne bi palo na pamet da se plašim, on bi me ubedio da bi trebalo
jao, on je stalno viđao neke životinje po sobi, čuo neke čudne zvukove....
Kad se setim - kako ne čuješ, slušaj ponovo!!! jesi čula sad? Nisam. kako nisi, evo, evo SAD! 'si čula??? ma nisam!
sigurno si gluva

...ovo podseća i na moje detinjstvo...
Kad razbijem koleno , burazer počne da me teši: '' Jao, sad će da ti seku nogu dovde, pa dovde, pa skroz do gore...'' Naravno, ta priča kod mene nikad nije upalila ...
Sakrivanje i prepadanje nam je bilo glavna zanimacija, kao inspektor Kluzo i onaj njegov pomoćnik...
...a još i njemu sam pred spavanje uvek pričala bajke, iako je on stariji od mene ...uglavnom je to bio Guliver u nastavcima, kako je uhvaćen i šta su mu sve Liliputanci uradili, u liku Gulivera je bio omraženi komšija iz susedne zgrade...

 

[*Dragonfly*]

Ја знам за "Морфологију бајке'' Владимира Пропa/QUOTE]

I sama sam čitala "Morfologiju bajke" Vladimira Propa. Tu su još "Historijski koreni bajke" istog autora i "Od bajke do izreke" Nade Milošević Đorđević. Sjajne knjige.
Propov morfološki pristup poslužio je kao polazište ili podsticaj svim daljim semiotičkim ili strukturalističkim istraživanjima.
Opisao je kompozicionu strukturu bajke. Postoje zajednički elementi koji se vezuju za radnje i postupke koji junaci vrše. Nazvao ih je funkcijama i ima ih 31.
Obradio je stotine bajki dok postupci nisu počeli da se ponavljaju i na taj način utvrdio je broj funkcija, nomenklaturu i poredak. Postupke je beležio slovima da bi predstavio formulativnu radnju bajke. Slova su bila ćirilična; prevod na engleski napravljen je po njihovim pravilima ali naravno drugačiji je od originala. Nada Milošević Đorđević je dala paralelni pregled ruskog originala i engleskog prevoda.

Ovo je zaista lepa tema jer o bajci se mnogo može reći, ona je priča utvrđene narativne strukture, priča inicijacije.
Nisam navela funkcije bajke ne želeći da zamaram, ali rado ću to učiniti ako neko želi.
Sjajna tema, inspirativna za mene.

Da li više volite autorske bajke ili usmene (narodne)?

Uvek sam prednost davala autorskim, kao mala sam ih istinski volela.
Sećam se Andersenovih bajki, koje uglavnom imaju tužan završetak. Npr. Devojčica sa šibicama. Ova bajka ima prividno tužan kraj. Zastupljena je hrišćanska dogma. Naime, zanemareno dete prelazi u bolji svet, kod bića koje ga istinski voli, bake.
Iako je većina Andersenovih bajki tužnog svršetka, njegov neoromantizam je takođe pun cinizma i humora.
Volela sam i bajke Ivane Brlić Mažuranić, koja je u svoja čudesna dela utkala mnoštvo slovenske mitologije. I danas se živo sećam Priča iz davnina. Izdvojila bih još Grozdanu olujić koja zanosno piše.
Još uvek se sa setom i radošću sećam ovih voljenih bajki.

 

[mackica ns]

Dragonfly, baš mi je drago što ti je tema inspirativna.
Meni, a verujem i ostalima bi bilo drago da napišeš još štošta, jer vidim da ti je ova tematika bliska

Meni su Priče iz davnina bile omiljene bajke.
Šuma Striborova, Bratac Jaglenac i sestrica Rutvica

 

[parka]

uu bratac jaglenac i sestrica rutvica
najbolja bajka ikada!!!

 

[zvezdana zvezda 1]

Pa i nama su citali,pricali price i bajke,i to te "krvolocne" o Crvenkapi,7 jarica,itd,pa prezivesmo
Pricam svom deteu ,ima tri ipo godine,i ne primecujem neki negativan uticaj toga..Nije nasilan,niti ima neke fobije zbog tih prica.One cak u njemu bude zelju da i on bude "autor" pa mi cesto on isprica neku pricu u kojoj je glavni junak on i clanovi nase porodice.
Meni je mama kupovala slikovnice i uzivala sam da ih citam..imala sam cak i duplikate..Terala sam je svako vece da mi prica,pa bi ona nekad od umora na pola price zaspala,pa se probudi i nastavi neku desetu pricu

 

[*Dragonfly*]

Dragonfly, baš mi je drago što ti je tema inspirativna.
Meni, a verujem i ostalima bi bilo drago da napišeš još štošta, jer vidim da ti je ova tematika bliska

Meni su Priče iz davnina bile omiljene bajke.
Šuma Striborova, Bratac Jaglenac i sestrica Rutvica

Istina, Mačkice ns, bliska mi je ova tematika, stoga ću rado pisati još.

Volela sam Malika Tintilinića iz Šume Striborove. Majušan, blistav, razdragan momčić.
Volela sam i vilu Kosjenku. Iz koščića zadenutog za Regočevo uho gledala je lepote zemaljske.
Divne bajke. Čini mi se, i danas ih sa jednakim žarom volim.
Takve bajke se bez bojazni mogu mališanima čitati.
I mi, stariji malo, možemo uživati u njima.
(Setih se sada Mikine rečenice: Da bi se istinski volelo treba odrasti do deteta.)