Прича о мишу...
Једног дана, миш је гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.
- Какву храну би то могло садржавати? - питао се.
Али кад је открио да је у питању мишоловка,био је ужаснут.
Трчећи кроз двориште фарме,упозоравао је остале вичући:
- У кући је мишоловка! У кући је мишоловка!
Кокошка, квоцајући и чепркајући,подигне главу и каже:
- Господине Мишу,то је озбиљан проблем за тебе,али нема баш никакве последице по мене.
Ја се због тога не могу узрујавати.
Миш се окрене прасцу и викне:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!
Прасе је саосећало,али рече:
- Врло ми је жао, осподине Мишу,али ја ту не могу ништа учинити осим молити.
Буди сигуран да си у мојим молитвама.
Миш тада крене према крави:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!
Крава рече:
- О, господине Мишу,жао ми је због тебе,али с мог носа неће фалити кожа.
Тако се миш вратио одбијен,погнуте главе у кућу,како би се сам суочио с фармеровом мишоловком.
Те ноћи зачуо се чудан звук у кући - као звук кад мишоловка ухвати свој плен.
Фармерова жена пожурила је видети шта се ухватило.
У мраку није видела да је мишоловка ухватила реп отровне змије.
Змија ју је угризла.
Фармер ју је брзо одвезао у болницу,a кући се вратила с грозницом.
Како се грозница лечила свежом кокошјом супом,фармер је заклао кокошку.
Али бoлeст његове жене се наставила,па су је дошли посетити пријатељи и суседи.
Да би их нахранио,фармер је измесарио прасе.
Фармерова жена,нажалост,није се опоравила,умрла је.
Дошло је толико људи на њену сахрану,да је фармер морао заклати и краву како би осигурао довољно меса за све њих.
Миш је то све гледао с великом тугом кроз своју пукотину на зиду.
~~~~~~~~~~~~~
Поукa причe :
Сви смо умешани у то путовање звано живот.
Морамо пазити једни на друге и понекад направити додатан труд да охрабримо неког од нас.
Зато,кад идући пут чујеш да се неко суочио с проблемом и мислиш да те се то не тиче,
сети се - кад је један од нас угрожен,сви смо у опасности.
Да буде,као што је рекао Иво Андрић:
"Волите све људе,често им помозите и увек их пожалите,јер су нам сви људи потребни".
Да буде,као што је рекао Хемингвеј:
"Када чујеш да звоне звона, не питај се за кога звоне,она звоне за тобом".
Спавајте мирнo...
Једног дана, миш је гледао кроз пукотину на зиду фармера и његову жену како отварају неки пакет.
- Какву храну би то могло садржавати? - питао се.
Али кад је открио да је у питању мишоловка,био је ужаснут.
Трчећи кроз двориште фарме,упозоравао је остале вичући:
- У кући је мишоловка! У кући је мишоловка!
Кокошка, квоцајући и чепркајући,подигне главу и каже:
- Господине Мишу,то је озбиљан проблем за тебе,али нема баш никакве последице по мене.
Ја се због тога не могу узрујавати.
Миш се окрене прасцу и викне:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!
Прасе је саосећало,али рече:
- Врло ми је жао, осподине Мишу,али ја ту не могу ништа учинити осим молити.
Буди сигуран да си у мојим молитвама.
Миш тада крене према крави:
- Мишоловка је у кући! Мишоловка је у кући!
Крава рече:
- О, господине Мишу,жао ми је због тебе,али с мог носа неће фалити кожа.
Тако се миш вратио одбијен,погнуте главе у кућу,како би се сам суочио с фармеровом мишоловком.
Те ноћи зачуо се чудан звук у кући - као звук кад мишоловка ухвати свој плен.
Фармерова жена пожурила је видети шта се ухватило.
У мраку није видела да је мишоловка ухватила реп отровне змије.
Змија ју је угризла.
Фармер ју је брзо одвезао у болницу,a кући се вратила с грозницом.
Како се грозница лечила свежом кокошјом супом,фармер је заклао кокошку.
Али бoлeст његове жене се наставила,па су је дошли посетити пријатељи и суседи.
Да би их нахранио,фармер је измесарио прасе.
Фармерова жена,нажалост,није се опоравила,умрла је.
Дошло је толико људи на њену сахрану,да је фармер морао заклати и краву како би осигурао довољно меса за све њих.
Миш је то све гледао с великом тугом кроз своју пукотину на зиду.
~~~~~~~~~~~~~
Поукa причe :
Сви смо умешани у то путовање звано живот.
Морамо пазити једни на друге и понекад направити додатан труд да охрабримо неког од нас.
Зато,кад идући пут чујеш да се неко суочио с проблемом и мислиш да те се то не тиче,
сети се - кад је један од нас угрожен,сви смо у опасности.
Да буде,као што је рекао Иво Андрић:
"Волите све људе,често им помозите и увек их пожалите,јер су нам сви људи потребни".
Да буде,као што је рекао Хемингвеј:
"Када чујеш да звоне звона, не питај се за кога звоне,она звоне за тобом".
Спавајте мирнo...
