Priča skrivena u znaku @

[Nina]

Znak @ možda deluje kao izrazito moderan fenomen, ali u uvojcima ovog ukrašenog malog „a“ je zakopana priča koja seže hiljadama godina unazad, premošćujući nacionalne, kulturne i jezičke barijere dok se vijugavo probijala kroz stranice ljudske istorije.

„To je skraćenica“, navodi Kit Hjuston, autor knjige Sumnjivi likovi: Tajna istorija interpunkcije. Jedino pitanje je šta je prvobitno značila. Jedno je jasno: postoji veza sa grnčarstvom.Stari Grci su korisitli stil glinenog lonca zvanog amfora – visok, izduženog oblika sa dve drške i dugim vratom. Amfore su korišćene za skladištenje vina, žitarica, maslinovog ulja i još mnogo toga, praksa koja se vekovima održavala na Mediteranu i šire. Vremenom je amfora postala standardna jedinica mere.Stari grci su za broj amfora počeli da crtaju „a“ sa dugim repom obmotanim oko njega, preskaču ostatak slova.

 

[Nina]

 

[Nina]

Dana 4. maja 1536. godine, trgovac po imenu Frančesko Lapi napisao je pismo iz Sevilje u Rim, u kojem je rekao da amfora vina vredi oko 70 ili 80 dukata, koristeći @ za amforu. To je prvi primer koji pronađen da se @ koristi u modernom smislu, ali to nije najstarija kopija simbola. Može se pronaći @ na stranicama bugarskog rukopisa iz 1375. godine, ali on nema prepoznatljivo značenje – to je samo ukras na prvom slovu reči „amin“.
Posle stotina godina, amfore su izašle iz upotrebe, ali je @ ostao u upotrebi jer su ga računovođe i arhivari koristili da označe po kojoj ceni se stvari prodaju.

Pisaće mašine su bile izum koji se proširio u Sjedinjenim Državama, prvenstveno, u 19 veku
Najviše zbog kataloga za naručivanje poštom u SAD.Pisaća mašina je način da se minimizira rizik od lošeg rukopisa ljudi i poveća efikasnost i predvidljivost kancelarijske administracije. Pisaće mašine su bile složene i skupe da neki rani modeli nisu imali ni jedinice i nule – umesto toga ste samo kucali slova „O“ i „I“ – ali do kraja 19. veka, @ je bio dovoljno važan da se uključi.

Pošto su pisaće mašine povezane sa poslovnim i računovodstvenim procesima, @ opstaje kroz sve različite generacije pisaćih mašina, upravo zato što ispunjava ovu ključnu ulogu.

 

[Nina]

Pojavom računara i tastatura @ je došao sa njima. Zahvaljujući Reju Tomlinsonu, računarskom naučniku koji je radio u Arpanetu, projektu američke vlade koji je postavio temelje interneta. Imao je ideju da bi ljudi možda želeli da jedni drugima šalju poruke.

Dok je Tomlinson pisao kod, bio mu je potreban način da naznači gde se određena osoba nalazi u mreži. Gledajući tastaturu izvukao je @ iz sveta poslovnog žargona i stavio ga u sredinu adrese, i 1971. godine je poslao prvi imejl.

Kako se internet širio iz SAD i dominirao ljudskom kulturom tokom narednih pola veka, @ je pratio njegov rad. Ali kako se simbol širio svetom, dogodila se jedna zanimljiva stvar. Počeo je da dobija nova imena.

Znak @ mi zovemo "et" ili „manki“, na Tajvanu ga zovu „mali miš“, na ruskom je „pas“, na hebrejskom „štrudla“, na holandskom „majmunov rep“, na grčkom “malo pače” U Španiji i Portugalu, reč za @ je „arroba“, termin povezan sa amforom koji je takođe standardna jedinica za težinu i meru. Italijani zovu znak @ „čiočola“ ili „puž“. Na engleskom je samo "at“, mada se ponekad naziva "commercial at“, zbog veze sa poslovnom praksom.

Danas se taj znak nalazi u stalnoj izložbi dizajna u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA)..link