Живот,
Шта је то?
Док не осетимо губитак нама блиске и драге особе, о животу и не размишљамо, не на начин на који би требало, све до трена док и наш живот не дође до неке границе где се питамо: где смо били ?
Трен када ти цео живот пред очима прође, тада осетимо колико је лепо живети, дисати, и уживати у ономе што нам пружа тај исти живот који смо у неком делу сами или неко други својом непажњом, угрозили.
Тај трен је кратак, јако ктарак траје пар секунди само или пар делића секунде, али са друге стране јако дуг, и када видиш слике живота пред очима и када схватиш где си био и шта ћеш пропустити,
суза ти крене из ока а да ниси ни свестан тога.
Они које то осете који доживе трен тај, цене животи у њему уживају на само њима познат начин, и све мале и другим смртницима небитне, неважне ствари ,њима малобројнима који су осетили то, трен тај и имали среће да ту сузу обришу, сами, уживају у тим малим стварима.
Живети значи волети
Све остало је небитно
Док седиш негде и док испијаш часу свог омиљеног вина, слушаш песму која те подсећа на неко време, на некога, запиташ се .....
Да ли сам заслужио оваја живот?
Погледаш око себе, и ако ти се тога трена осмех појави на лицу твом због чињенице да си урадио нешто лепо и племенито у животу којим живиш, када схватиш да није узалудан и када свестан си да сузе која сама се појави у неком трену, и када је не желимо осетити....
Онда осетиш шта значи
Живот
И сузу никада пустити немој, јер је она посебна, драгоцена, твоја и нико ју не заслужује,
Пишем ово сада, а нисам свестан дана ...
Дана када сам и сам осетио трен тај, када ми је суза из ока кренула, када сам ју сам обрисао, дан када је .....
Суза.....
И онда видиш оно што ниси нити замислити могао, а не да осетиш, или осетим, на кожи својој, да видиш толико тога а да ниси у стању да помогнеш, да промениш, чиниш све чак ти и крв лије за то да помогнеш да неко не доживи да сузу сам не обрише , али не успеваш. И тада док се нечији живот на рукама твојим, мојим гаси, нестаје питаш зашто баш он зашто баш ја да будем ту и да не могу да урадим ништа, где је ОН, неко ко је изнад нас и који посматра на нас, који нас чува, тада си бесан, не размишљаш како треба, емоције и оно што се десило тада трена тог када видиш сузу нечију како појављује се и ћутиш само.....
тишина
ништа више не чујеш не видиш не осећаш
осим тишине
седиш и ћутиш.....
и појави се оно нешто у сваком од нас и кажемо добро је идемо даље, суза је та која нас опомиње ко смо и колико вредимо, суза.....
тешко за поверовати да, али тако је
Шта је то?
Док не осетимо губитак нама блиске и драге особе, о животу и не размишљамо, не на начин на који би требало, све до трена док и наш живот не дође до неке границе где се питамо: где смо били ?
Трен када ти цео живот пред очима прође, тада осетимо колико је лепо живети, дисати, и уживати у ономе што нам пружа тај исти живот који смо у неком делу сами или неко други својом непажњом, угрозили.
Тај трен је кратак, јако ктарак траје пар секунди само или пар делића секунде, али са друге стране јако дуг, и када видиш слике живота пред очима и када схватиш где си био и шта ћеш пропустити,
суза ти крене из ока а да ниси ни свестан тога.
Они које то осете који доживе трен тај, цене животи у њему уживају на само њима познат начин, и све мале и другим смртницима небитне, неважне ствари ,њима малобројнима који су осетили то, трен тај и имали среће да ту сузу обришу, сами, уживају у тим малим стварима.
Живети значи волети
Све остало је небитно
Док седиш негде и док испијаш часу свог омиљеног вина, слушаш песму која те подсећа на неко време, на некога, запиташ се .....
Да ли сам заслужио оваја живот?
Погледаш око себе, и ако ти се тога трена осмех појави на лицу твом због чињенице да си урадио нешто лепо и племенито у животу којим живиш, када схватиш да није узалудан и када свестан си да сузе која сама се појави у неком трену, и када је не желимо осетити....
Онда осетиш шта значи
Живот
И сузу никада пустити немој, јер је она посебна, драгоцена, твоја и нико ју не заслужује,
Пишем ово сада, а нисам свестан дана ...
Дана када сам и сам осетио трен тај, када ми је суза из ока кренула, када сам ју сам обрисао, дан када је .....
Суза.....
И онда видиш оно што ниси нити замислити могао, а не да осетиш, или осетим, на кожи својој, да видиш толико тога а да ниси у стању да помогнеш, да промениш, чиниш све чак ти и крв лије за то да помогнеш да неко не доживи да сузу сам не обрише , али не успеваш. И тада док се нечији живот на рукама твојим, мојим гаси, нестаје питаш зашто баш он зашто баш ја да будем ту и да не могу да урадим ништа, где је ОН, неко ко је изнад нас и који посматра на нас, који нас чува, тада си бесан, не размишљаш како треба, емоције и оно што се десило тада трена тог када видиш сузу нечију како појављује се и ћутиш само.....
тишина
ништа више не чујеш не видиш не осећаш
осим тишине
седиш и ћутиш.....
и појави се оно нешто у сваком од нас и кажемо добро је идемо даље, суза је та која нас опомиње ко смо и колико вредимо, суза.....
тешко за поверовати да, али тако је