PRIČA O TRI DRVETA
Na vrhu jednog brda rasla su tri mala stabla i maštala o tome šta će postati kad odrastu. Prvo stablo zagledalo se u blistajuće zvezde što su sjale kao dijamanti na nebu:
„Ja ću čuvati blago“ – reče – „Želim biti prekriven zlatom i ispunjen dragim kamenjem. Ja ću biti najlepša škrinjica za blago na celom svetu.“
Drugo stablo se zagledalo u mali potok što je probijao svoj put prema okeanu.
„Ja želim biti snažni brod. Želim ploviti širokim morem i nositi velike kraljeve. Ja ću biti najveći brod na svetu.“
Treće stablo zagledalo se u dolinu gde je mnogo ljudi užurbano radilo u velikom gradu.
„Ja uopšte ne želim napustiti ovo mesto“ – reče. „Ja želim narasti tako visoko da ljudi koji žele videti moj vrh moraju zastati, pogledati nebo i pomisliti na Boga. Ja ću biti najviše drvo na celom svetu.“
Prošle su godine. Padale su kiše, sijalo je sunce i tri stabla postala su visoka i snažna. Jednoga dana tri drvoseče su došli na planinu. Prvi drvoseča pogleda stablo i reče:
„Ovo je stablo prekrasno! Upravo ono što mi treba.“ Zamahne oštrom sekirom i stablo je brzo palo.
„Sada će od mene napraviti prekrasnu škrinjicu“ – pomisli stablo – „Čuvaću mnogo prelepog blaga.
Drugi drvoseča pogleda drugo stablo.
„Ovo je drvo snažno i čvrsto. Upravo ono što mi treba.“ Zamahne sekirom. I drugo stablo je palo.
„Sada ću zaploviti velikim vodama. Postaću veliki brod dostojan kraljeva.“ – pomisli drugo stablo.
Kada je treći drvoseča krenuo prema trećem stablu, njegovo srce je zastalo. Uspravilo se u visinu i hrabro pokazivalo prema nebu. No, drvoseča nije čak ni pogledao stablo. „Meni odgovara bilo koje drvo.“ Zamahne sekirom i sruši drvo.
Prvo stablo je bilo srećno kad ga je drvoseča predao stolaru, ali stolar nije razmišljao o škrinjici za blago. Umesto toga njegove žuljevite ruke vešto su izradile jasle za seno. Jednom prelepo drvo nije bilo prekriveno zlatom ni ispunjeno blagom. Bilo je pokriveno prašinom i ispunjeno senom za gladne životinje.
Drugo stablo se nasmešilo kad ga je drvoseča odnio u brodogradilište. No, niko nije trebao veliki prekookeanski brod, tako da je jednom snažno i čvrsto stablo postalo običan ribarski čamac. Premalen i preslab za okean, čak i za reku, završio je na jezeru. Svaki dan bio je ispunjen ulovljenom ribom.
Treće stablo bilo je zbunjeno jer ga je drvoseča donio u pilanu, raspilio u čvrste grede i ostavio tamo da stoji. „Šta se dogodilo?“ – pitalo se nekad visoko i snažno stablo – „Sve što sam ikad želeo bilo je da stojim na vrh brda i pokazujem prema Bogu.“
Prošlo je mnogo dana i noći. Tri stabla su već gotovo zaboravila svoje snove. Ali jedne noći zlatna svetlost razlila se iznad prvog stabla, kada je mlada žena položila svoje tek rođeno čedo u jaslice. „Želio bih da mogu napraviti kolevku od njega“ – prošaptao je njen muž. Mlada žena ga je nežno primila za ruku i uz osmeh rekla: „Ove jaslice su prekrasne.“ I odjednom je prvo drvo postalo svesno da drži i čuva najveće blago na svetu.
Jedne večeri u stari ribarski čamac ugurali su se jedan vrlo umoran čovek i njegovi prijatelji. Čovek je odmah zaspao. Odjednom se digla velika oluja. Drvo je zadrhtalo. Znalo je da ne može prevesti toliko putnika po takvoj oluji. Tada se čovjek probudio, ustao i ispružio ruke govoreći: „Mir.“ Oluja je prestala isto tako brzo kao što je i počela. I odjednom – drugo drvo je bilo svesno da nosi Kralja neba i zemlje.
Jednog petka ujutro treće drvo bilo je iznenađeno kada su njegove grede bile izvučene iz zaboravljene hrpe drva. Ustuknulo je preplašeno kad su ga nosili kroz razjarenu i podrugljivu gomilu. Zadrhtalo je kada su vojnici pribili ekserima čovekove ruke na njega. Osećalo se ružno, zlo i okrutno.
Ali u nedelju ujutro, kad je sunce izašlo i kada je zemlja i sve na njoj treperilo od radosti, treće drvo je znalo da je ljubav Božja sve izmenila. Ona je učinila prvo drvo prelepim. Ona je učinila drugo drvo snažnim. A svaki put kad će ljudi misliti na treće drvo – misliće na Boga. A to je bolje nego biti najviše drvo na svetu.
