- Poruka
- 334.428
René François Ghislain Magritte je bio belgijski slikar nadrealizma. Poznat je po slikama, u kojima je stvarne objekte prikazivao u inače nemogućim odnosima.
Sam Magritte je opisao svoje slike izjavivši;
„Moje slike su vidljivi prizori koji ništa ne skrivaju; one izazivaju misteriju i, zaista, kada neko gleda moje slike, postavi jednostavno pitanje;
„Šta to znači?“ Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nespoznatljiva“.
Ova slka je nesumnjivo jedno od najintimnijih i emocionalno eksplicitnih dela Renea Magrittea. O tome se može suditi i po naslovu.
Umesto da odabere nešto tradicionalno ćudljivo i nadrealno, umetnik naziva platno kratko i iskreno, što odražava njegova osećanja u vreme slikanja.
1940. godine, Belgiju su zauzeli nacisti tokom Drugog svetskog rata, a Magrit je morao da pobegne iz zemlje. Lako je pretpostaviti da u „Čežnjii za domom” umetnik direktno govori o onome što je doživeo, praktično u izgnanstvu. Međutim, neki likovni kritičari smatraju da u slici i njenom imenu postoji dublje značenje.Čežnja za domom u ovom slučaju je i nemogućnost povratka u detinjstvo, najbezbrižniji i najmirniji period života. Međutim, detinjstvo samog Renea Magrittea bilo je ovakvo samo do određene tačke. Porodica se često selila, a kada je dečak imao 13 godina, njegova majka je izvršila samoubistvo. Bio je to težak test za dete na pragu adolescencije. Godine 1928. preminuo je i Reneov otac, a Margitova supruga Žoržet,ostala je jedina i najbliža osoba Magritu. U to vreme, par je živeo u predgrađu Pariza i bio je veoma nostalgičan. Nakon nekog vremena, vratili su se u Brisel gde se Margit posvetio slikanju
U drugoj polovini 1930-ih, Rene Magrit je otputovao u London, gde se neočekivano zaljubio u mladu manekenku i nadrealističku umetnicu Šilu Leg. Ne želeći da povredi svoju ženu i da joj izazove nepotrebne sumnje, umetnik je zamolio svog prijatelja Pola Kolineta da provodi više vremena sa Žoržet. Ovo se, sasvim očekivano, završilo romansom, a Žoržet je u nekom trenutku čak ponudila Magritu i razvod.
I tako se dogodilo da se umetnik 1940. godine našao ne samo daleko od kuće, već i od svoje voljene žene, koja je odbila da ide sa njim. Magrit je proveo tri meseca u Karkasonu, u Francuskoj, u društvu pesnika Pola Elijara . A onda je napisao „Čežnju za domovinom” u kojoj je sebe, kako veruju likovni kritičari, prikazao u liku usamljenog anđela na mostu. Može se samo pretpostaviti kakve su se sumorne misli rojile u glavi čoveka, metaforički „bačenog sa neba na zemlju“, ostavljenog bez doma i bez drage duše. Neki stručnjaci veruju da na ovoj slici lav, okrenut leđima anđelu, ravnodušan i ravnodušan, simbolizuje Žoržet, a kompozicija u celini - napet odnos između supružnika u to vreme.
Rene Magrit je preminuo 15. avgusta 1967. godine u 68. godini života. Radi baštinjenja njegovog stvaralaštva, koje ima opšti značaj za razvitak slikarstva u 20. veku, 2009. godine je otvoren Magrit Muzej u Briselu
