- Poruka
- 389.080
Tragajući za njenim poreklom kolača ,otkriveno je je nastao kolač.Kao i obično motiv je bila ljubav.
Želeći da impresionira svoju izabranicu, davne 1956. godine, Karolj Golerič, glavni konobar legendarnog restorana “Gundel” u Budimpešti,
od sastojaka koje je našao u kuhinji na brzinu je smislio desert – piškote sa čokoladnim i vanila prelivom, rumom, suvim grožđem i šlagom.
Dama je bila i više nego oduševljena, ali i mnogi drugi jer je poslastica koja se topila u ustima naprečac osvojila sve koji su probali bar jedan zalogaj. I sam očaran idejom, recept je počeo da usavršava restoranski poslastičar Seč Bela. Strpljivo je tražio meru za desert, koji se vadio kašikom i dekorisao šlagom. Kako je na prvi pogled izgledao kao planinski venac pod snegom, Seč je poslasticu nazvao “šomloi galuška”, po brdima Šomlo u blizini Balatona, kraju koji je poznat po dobrim vinima i zanimljivim kulinarskim đakonijama.
Slatkiš se, dve godine kasnije, pojavio na sajmu u Briselu, gde je osvojio prvu nagradu.
Tako je, kao “mađarski omiljeni kolač”, kako je preveden na engleski, ušao u celu Evropu.
Kod nas je došao malo drugačije. Prilikom posete Budimpešti, poslasticu je probao jedan stari kuvar, koji je kroz razgovor sa kolegama saznao originalan recept.
Tajnu je sa sobom doneo na Palić i podelio je sa ondašnjim poslasticarima.
U desert idu piškote sa tri ukusa - sa kakaom, mlevenim orasima i “obične žute”. Piškote se natapaju sirupom od šećera, vode i ruma i dok su još tople prelivaju kremom
od vanile i nadevom od mlevenih oraha, suvog grožđa, ruma i čokolade. Ređaju se jedna na drugu i omotane u foliju, ostavljaju da prenoći.
Prilikom služenja vade se šoljicom ili kašikom za sladoled da imaju oblik knedli i bogato se prelivaju čokoladom i šlagom.
(vojvodinauživo)
Želeći da impresionira svoju izabranicu, davne 1956. godine, Karolj Golerič, glavni konobar legendarnog restorana “Gundel” u Budimpešti,
od sastojaka koje je našao u kuhinji na brzinu je smislio desert – piškote sa čokoladnim i vanila prelivom, rumom, suvim grožđem i šlagom.
Dama je bila i više nego oduševljena, ali i mnogi drugi jer je poslastica koja se topila u ustima naprečac osvojila sve koji su probali bar jedan zalogaj. I sam očaran idejom, recept je počeo da usavršava restoranski poslastičar Seč Bela. Strpljivo je tražio meru za desert, koji se vadio kašikom i dekorisao šlagom. Kako je na prvi pogled izgledao kao planinski venac pod snegom, Seč je poslasticu nazvao “šomloi galuška”, po brdima Šomlo u blizini Balatona, kraju koji je poznat po dobrim vinima i zanimljivim kulinarskim đakonijama.
Slatkiš se, dve godine kasnije, pojavio na sajmu u Briselu, gde je osvojio prvu nagradu.
Tako je, kao “mađarski omiljeni kolač”, kako je preveden na engleski, ušao u celu Evropu.
Kod nas je došao malo drugačije. Prilikom posete Budimpešti, poslasticu je probao jedan stari kuvar, koji je kroz razgovor sa kolegama saznao originalan recept.
Tajnu je sa sobom doneo na Palić i podelio je sa ondašnjim poslasticarima.
U desert idu piškote sa tri ukusa - sa kakaom, mlevenim orasima i “obične žute”. Piškote se natapaju sirupom od šećera, vode i ruma i dok su još tople prelivaju kremom
od vanile i nadevom od mlevenih oraha, suvog grožđa, ruma i čokolade. Ređaju se jedna na drugu i omotane u foliju, ostavljaju da prenoći.
Prilikom služenja vade se šoljicom ili kašikom za sladoled da imaju oblik knedli i bogato se prelivaju čokoladom i šlagom.
(vojvodinauživo)
