.Prica
Priča o malom psu rase ši-cu
Jednog dana sam stigla kao poklon za rođendan devojci po imenu Nataša, koju svi zovu Naca. Ipak, njena baka nije dozvolila da ima još jedno kuče u kući, pa su me odveli u novi dom. Tamo je moja nova vlasnica postala Natašina sestra Zorica. Ona mi je dala novo ime — sada se zovem Dušica.
U početku sam se plašila muškaraca, ali sam vremenom počela da se privikavam. Ipak, jednog muškarca se još uvek bojim — to je Zoričin i Natašin brat Nedeljko. Nataša mi je kupila dve igračke i hranu za pse koja mi izgleda strašno. Umesto toga, često mi daje komadiće bureka ili pice, i ja uživam u tim poslasticama.
Volim da pravim pravi mali haos! Moj omiljeni „podvig” je grizenje obuće, a ako su vrata kupatila otvorena, razbacam toalet papir po celoj kući. Imam i jednu drugaricu, ali ona nije rasna kao ja i nije baš lepa — zove se Klaus, iako je ženka. Ona živi napolju, a ja u kući, gde živim kao kraljica.
Moj najdraži vlasnik je Zoran, tata od Nataše i Zorice. Veoma ih volim jer se svi prema meni ophode kao prema kraljevskoj ličnosti. Ipak, ne volim kada me kupaju! Svaki put me stave u kadu i operu, a onda me suše fenom i češljaju, što mi užasno smeta.
Jedna od mojih omiljenih nestašluka je da se iskakim na tepih, ali ipak piškim na pelenu. Iako znam da se ponekad ljute na mene zbog toga, znam da me vole i da sam njihova najbolja mezimica. Mi se svi prezivamo Novakovići, baš kao i ja sada.
Nataša me često nosi jer se plaši da neće moći da me kontroliše, ali ponekad me to nervira pa je ugrizem, čisto da joj pokažem ko je pravi mali šef.
Autor: Nataša Novaković
Priča o malom psu rase ši-cu
Jednog dana sam stigla kao poklon za rođendan devojci po imenu Nataša, koju svi zovu Naca. Ipak, njena baka nije dozvolila da ima još jedno kuče u kući, pa su me odveli u novi dom. Tamo je moja nova vlasnica postala Natašina sestra Zorica. Ona mi je dala novo ime — sada se zovem Dušica.
U početku sam se plašila muškaraca, ali sam vremenom počela da se privikavam. Ipak, jednog muškarca se još uvek bojim — to je Zoričin i Natašin brat Nedeljko. Nataša mi je kupila dve igračke i hranu za pse koja mi izgleda strašno. Umesto toga, često mi daje komadiće bureka ili pice, i ja uživam u tim poslasticama.
Volim da pravim pravi mali haos! Moj omiljeni „podvig” je grizenje obuće, a ako su vrata kupatila otvorena, razbacam toalet papir po celoj kući. Imam i jednu drugaricu, ali ona nije rasna kao ja i nije baš lepa — zove se Klaus, iako je ženka. Ona živi napolju, a ja u kući, gde živim kao kraljica.
Moj najdraži vlasnik je Zoran, tata od Nataše i Zorice. Veoma ih volim jer se svi prema meni ophode kao prema kraljevskoj ličnosti. Ipak, ne volim kada me kupaju! Svaki put me stave u kadu i operu, a onda me suše fenom i češljaju, što mi užasno smeta.
Jedna od mojih omiljenih nestašluka je da se iskakim na tepih, ali ipak piškim na pelenu. Iako znam da se ponekad ljute na mene zbog toga, znam da me vole i da sam njihova najbolja mezimica. Mi se svi prezivamo Novakovići, baš kao i ja sada.
Nataša me često nosi jer se plaši da neće moći da me kontroliše, ali ponekad me to nervira pa je ugrizem, čisto da joj pokažem ko je pravi mali šef.
Autor: Nataša Novaković