Dve žabe su u grupi svoje vrste,žaba,prolazile kroz mračnu sumu.
U jednom trenutku upadose u duboku jamu.
Druge žabe su se okupile iznad njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći, počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa.
Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame.
Vreme je tako prolazilo.
Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude,a ove u jami su i dalje pokusavale da se domognu povrsine tla..
Ali,nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala…
Prestala je da se bori i – uginula.
Druga je nastavila da skače da bi se spasla.
I u jednom od pokusaja,u malo jačem odskoku,uspela je da iskoči iz jame.
Tada su se žabe okupile oko nje i upitale je da li je ona čula njihovo dozivanje,a naročito ne bas ohrabrujuce poruke?
„Ne, nisam ništa čula… ja sam gluva”„ – odgovorila im je žaba.
Objasnila da je ona sve vreme mislila da je one bodre i da joj je to dalo snagu da izdrži.
Lepa priča,zar ne...?
I,kao što ste već zaključili,priča ima dve pouke:
Nase reči imaju snagu ili moć života i smrti.
1.Jedna reč podrške nekome kome je potrebna,može biti dovoljna da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i da je preživi.
2.Odsustvo podrske ili cak i samo jedna negativna reč nekom ko je u nevolji može biti presudna i dovoljna da ga natera da odustane ili cak potone.
Zato moramo biti veoma oprezni.
Uvek treba govoriti sa pozicija dobrih strana života onima koje srećemo.
Moć reči je skoro neverovatna i ponekad ta moc je teško shvatljiva.
Koje i kakve posledice može da ima jedna reč podrske?
Ne treba imati posebnog talenta da bi se to razumelo. Bilo ko može govoriti o besmislenosti i uzaludnosti ulaganja napora kada smo u teškoj situaciji..to je lako.
Manje je onih,ali oni su mnogo znacajniji i dragoceniji, koji su spremni da ulože truda i vremena da nekome pruže moralnu podršku i reči bodrenja.
Ps.Prica je,inace,preuzeta sa Net-a.
Ima jedna arapska maksima u tom smislu:
"Onaj ko hoce da pomogne,nadje nacina..onaj ko nece,nadje opravdanja".
U jednom trenutku upadose u duboku jamu.
Druge žabe su se okupile iznad njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći, počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa.
Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame.
Vreme je tako prolazilo.
Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude,a ove u jami su i dalje pokusavale da se domognu povrsine tla..
Ali,nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala…
Prestala je da se bori i – uginula.
Druga je nastavila da skače da bi se spasla.
I u jednom od pokusaja,u malo jačem odskoku,uspela je da iskoči iz jame.
Tada su se žabe okupile oko nje i upitale je da li je ona čula njihovo dozivanje,a naročito ne bas ohrabrujuce poruke?
„Ne, nisam ništa čula… ja sam gluva”„ – odgovorila im je žaba.
Objasnila da je ona sve vreme mislila da je one bodre i da joj je to dalo snagu da izdrži.
Lepa priča,zar ne...?
I,kao što ste već zaključili,priča ima dve pouke:
Nase reči imaju snagu ili moć života i smrti.
1.Jedna reč podrške nekome kome je potrebna,može biti dovoljna da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i da je preživi.
2.Odsustvo podrske ili cak i samo jedna negativna reč nekom ko je u nevolji može biti presudna i dovoljna da ga natera da odustane ili cak potone.
Zato moramo biti veoma oprezni.
Uvek treba govoriti sa pozicija dobrih strana života onima koje srećemo.
Moć reči je skoro neverovatna i ponekad ta moc je teško shvatljiva.
Koje i kakve posledice može da ima jedna reč podrske?
Ne treba imati posebnog talenta da bi se to razumelo. Bilo ko može govoriti o besmislenosti i uzaludnosti ulaganja napora kada smo u teškoj situaciji..to je lako.
Manje je onih,ali oni su mnogo znacajniji i dragoceniji, koji su spremni da ulože truda i vremena da nekome pruže moralnu podršku i reči bodrenja.
Ps.Prica je,inace,preuzeta sa Net-a.
Ima jedna arapska maksima u tom smislu:
"Onaj ko hoce da pomogne,nadje nacina..onaj ko nece,nadje opravdanja".
