(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PRIČA O DJURI I LENKI
Djuru šustera ne znaeš? Pa to je onaj bre šuster što moliš boga da ne stavi flašu izmedju dve tvoje cipele kad uzme da gi radi....tad mu proradi umetnička žica pa el dobiješ dve rasparene el dve sa različitim flekicama... .pa ćopaš kako cigansko kljuse kad izgubi potkovicu....al dobro za precepljivanje muževa....ne poznavaju korak . A ako je majstor ekstra umetnički raspoložen dobiješ i tri cipele...ova jedna gratis...časti šuster Djura
Ma ne mog se setim kuj je taj Djura…
Pa Djura šuster bre.....kako ga ne poznavaš?
što bio s Lenku oženjen al ne imadoše decu
a ona lepa..lepa...bela....a onia oči garavi pa ko na zejtin
samo igrau na tam na vam...po ulicu i vrz ulicu...
do Lenku beše....pa se utepala zbog toj
a on čovek umetnik od flašu gu je pravio
vajao Lenku s dušu umočanu u rakiju
i s po neku cipelku kad se baš zanese
siroma
Sg ću ti ispričam...ovako je bilo…pričao mi tatko
Djura je bio lep..ki upisan
Stasit, pa jak….kao ora bre
Pleća mu bila kako ova naša moravska polja
Široka…moćna….cel svet da zagrle
Narav pitoma a vesela … jedared čoek kad ti kažem
A oko mu živo..živo…čas žuto kao klas pčenice
Čas zeleno ko polje paprike
Ruke jake ko vetar kad duva niz Moravu
Kažu ljudi, kad se naljuti a to retko biva,
Oči mu se promenu…dobiju neke pecke
Pa sve šarene dodju
Dok ga muke i besovi ne prodju.
Žene govorile
“Blago si ga onoj koju uzne Djura
Ko kapku vode na dlan ima da gu čuva”
Sretoše se Djura i Lenka na vašar u Aleksinac
Znaeš onaj…za Pertovdan
Sija zvezda…toplo..mlogo vruće beše tg
Gole mišice samo sevaju kroz vrelinju
Oni se sastaviše u neko društvo
Mladi svi…pevanje, smeh, šala
Znaeš kako to biva kad se mlados sastavi
Zavoleše se za tren i ne prodje
Ni dva meseca Djura isprosi Lenče.
Lele, lele….kako su lepi bili
Mlogo…kad idu skupa, zboruvaše ljudi
Sam život niz sokak hodi
Sve ljudi prestajali da radu kad oni naidju
Da ih vidu i s ubavinju duše narane
Lepota bre……kao dan nad Moravu kad svane.
A Lenka…..eh….Lenče ubavo
Pričaju ljudi kakva je bila...
jedanput majka to radja
tolku ubava beše
sve na njojzi potaman....sve
kad si ide niz sokak...kažu ...
ko leptirka da si leti
ko zemlju da ne dotica
prosto struji ko vruć vazduh kad upekne zvezda
onako....znaeš.....talasa se ko voda
i gde god da ti oko zastane na njuma
vidi talašče....pregiba se....
za njim još jedan...
krene od nogu..pa u bokove...
zatalasa grudi ...pa u kosu dodje
garav pramen raširi krila...ma ko ptica poleti
gledaš.....sve talašče talašče stiza
i...kažu....u oko ti dodje naša reka....
e, pričaju ljudi....taka je bila Lenka
Prolaziše godine, ljubav je tuna
Lenka gleda u Djuru
Djura gleda u Lenku
Al ne mogaše porod da si imaju.
Djura da svisne, Lenka da svisne
Carsto imaju al krunu nemaju
Djura viče nee važno...će bude
Ali Lenka ič ne zbori
Samo si ćuti….i nestada polagacke
samo njojzina duša znae kako gu je.
Jedan dan, duvao vetar mlogo jak
Ma pašče da ne isteraš napolje…
I uopšte…taj dan čudan si beše, kažu stari
Kodža nji nekako otidoše s pamet u stranu
Ne bejoše više isti…
jednom pokrivljeno drvo neće se ispravi
I u taj ladan dan
Garavi pramenovi raširiše krila
Polete u Moravu s crnom grivom vila.
Ovo je priča o Djuri šusteru i njegovoj Lenki
O jednoj ljubavi što vek celi Djuru prati
Prvo je molio Boga da mu je vrati
A onda…..onda nastavi tiho da pati
Rakijom pokušavajući muke da skrati
Dane je rešio flašom da mlati
Ne voli zoru ni da vidi
Od dana svakog on se stidi
U svakoj kapki nju samo vidi
Žuri u dan Djurina senka
U dan kad će da ga zagrli njegova Lenka.
PS Laku noć blogeri
. 
