Paradoks je veliki u Srbiji, da je ogromna nezaposlenost, a kad tražiš majstora za nešto onda ga nema ,,ni za lek“. Eto ja sam pokušao da nađem pintera. Da podsetim, to je stari zanat izrade buradi za vino i rakiju.
Šljivovica je na ovim prostorima veoma bitno piće, takozvano ,,nacionalno piće“. Živojin Mišić je pre kolubarske bitke izjavio da Srbija neće pasti, jer je šljiva dobro rodila, a Momo Kapor je nazvao šljivu ,,Madžaricu“ izbeglicom koja se najbolje primila na Srpsko podnevlje. Međutim za razliku od drugih naroda čija pića možeš naći po celom svetu dobru šljivovicu je teško naći i u Srbiji, pa sam rešio da uzmem stvar u svoje ruke…
Tražeći pintera, dobijao sam razne odgovore: ,,Bio je jedan u Erdeviku pre 20 god.“ ili ,,Bio je nekad u Bačincima“ ali od pintera ni traga. Pitam se samo kako ovo važno zanimanje da je toliko zapostavljeno… eh ta tehnologija koja ne priznaje dud i hrast nego plastiku, prohrom i staklo. Kažu neki ,,bolje se čuva“ , ali ja ne verujem. Dobro se sećam reči starih mudraca ,,Miloše ne veruj materijalima od kojih se prave svemirski brodovi“. Tako me je potraga dovela u sremačko selo Jazak i eto rešenja. Povikah pred kućom : ,,Gazde „ ! ,,Gazde „ ! (sremački uzvik kad se uđe u dvorište tuđe kuće) i gle starac i starica od stotinu leta. Slavonci, a ratna nesreća ih dovela u ove krajeve. Kažu, nisu imali traktor, pa kad su bežali nisu uspeli da ponesu alat te nisu u mogućnosti da prave burad, ali mogu da restauiraju staro što je meni bilo i potrebno. Kad sam im rekao kojim povodom sam došao lica su im se ozarila. Izneo sam staro dudovo bure iz gepeka, a starica ga je očima ispitivala. Starac je konstatovao da će se moći popraviti što mi je ulilo nadu. E onda nastade prava predstava na zaleđenom dvorištu… neki čudan alat, nepoznati izrazi, vešti pokreti i timski duh ovo dvoje ljudi, sve dok starac ne uzviknu ,,evo spremno za rakiju“ !
Zašto je bitno dudovo bure? Kada se u dudovo bure sipa rakija onda nastaje jedan čaroban proces. Rakija se oplemenjuje i dobija svoju posebnu notu, ujedno gubeći oštar ukus i miris, a boja od providne postaje žuta, a vremenom i boja vinjaka.
Ovako dobijenu rakiju domaćin nikad ne prodaje i jako se teško može kupiti. Takva rakija se služi kada u kuću dođe kum, ili neki važan gost. Takođe se služi nedeljom pre kokošije (ne iz kesice) supe, jer supa bez čašice rakije pre i bez ,,dukata“ koji plivaju po površini i bibera nije supa. Rakija je kod našeg naroda nezaobilazna i pre donošenja neke životne odluke, kad treba ,,prelomiti“ tad se prvo preksti, onda popije čašica rakije na ex i sve to proprati rečima ,,nek ide sve u p.m.“ Kad se rodi muško dete, onda se ostavlja jedna količina tj. bure se zapečati za posebnu priliku. Ta posebna prilika je odlazak u vojsku ili venčanje. E sad, pošto u Srbiji muškarci više nisu muškarci, preporučeno je zapečatiti bure i pri rođenju ženskog deteta. Običaj je da se takva rakija nosi u goste, što ukazuje jednim delom na poštovanje prema domaćinu kod koga smo došli, a jednim delom kao hvalisanje, ali svakako se mora priznati da su najbolji pokloni oni koje se ne mogu novcem kupiti, jer oni sem materije poseduju i dušu. Upravo, poljubac dudovog bureta materiji daje duh i što duže taj poljubac traje, materija postaje plemenitija…
Pogledajte prilog 324724Pogledajte prilog 324725Pogledajte prilog 324726Pogledajte prilog 324727
Šljivovica je na ovim prostorima veoma bitno piće, takozvano ,,nacionalno piće“. Živojin Mišić je pre kolubarske bitke izjavio da Srbija neće pasti, jer je šljiva dobro rodila, a Momo Kapor je nazvao šljivu ,,Madžaricu“ izbeglicom koja se najbolje primila na Srpsko podnevlje. Međutim za razliku od drugih naroda čija pića možeš naći po celom svetu dobru šljivovicu je teško naći i u Srbiji, pa sam rešio da uzmem stvar u svoje ruke…
Tražeći pintera, dobijao sam razne odgovore: ,,Bio je jedan u Erdeviku pre 20 god.“ ili ,,Bio je nekad u Bačincima“ ali od pintera ni traga. Pitam se samo kako ovo važno zanimanje da je toliko zapostavljeno… eh ta tehnologija koja ne priznaje dud i hrast nego plastiku, prohrom i staklo. Kažu neki ,,bolje se čuva“ , ali ja ne verujem. Dobro se sećam reči starih mudraca ,,Miloše ne veruj materijalima od kojih se prave svemirski brodovi“. Tako me je potraga dovela u sremačko selo Jazak i eto rešenja. Povikah pred kućom : ,,Gazde „ ! ,,Gazde „ ! (sremački uzvik kad se uđe u dvorište tuđe kuće) i gle starac i starica od stotinu leta. Slavonci, a ratna nesreća ih dovela u ove krajeve. Kažu, nisu imali traktor, pa kad su bežali nisu uspeli da ponesu alat te nisu u mogućnosti da prave burad, ali mogu da restauiraju staro što je meni bilo i potrebno. Kad sam im rekao kojim povodom sam došao lica su im se ozarila. Izneo sam staro dudovo bure iz gepeka, a starica ga je očima ispitivala. Starac je konstatovao da će se moći popraviti što mi je ulilo nadu. E onda nastade prava predstava na zaleđenom dvorištu… neki čudan alat, nepoznati izrazi, vešti pokreti i timski duh ovo dvoje ljudi, sve dok starac ne uzviknu ,,evo spremno za rakiju“ !
Zašto je bitno dudovo bure? Kada se u dudovo bure sipa rakija onda nastaje jedan čaroban proces. Rakija se oplemenjuje i dobija svoju posebnu notu, ujedno gubeći oštar ukus i miris, a boja od providne postaje žuta, a vremenom i boja vinjaka.
Ovako dobijenu rakiju domaćin nikad ne prodaje i jako se teško može kupiti. Takva rakija se služi kada u kuću dođe kum, ili neki važan gost. Takođe se služi nedeljom pre kokošije (ne iz kesice) supe, jer supa bez čašice rakije pre i bez ,,dukata“ koji plivaju po površini i bibera nije supa. Rakija je kod našeg naroda nezaobilazna i pre donošenja neke životne odluke, kad treba ,,prelomiti“ tad se prvo preksti, onda popije čašica rakije na ex i sve to proprati rečima ,,nek ide sve u p.m.“ Kad se rodi muško dete, onda se ostavlja jedna količina tj. bure se zapečati za posebnu priliku. Ta posebna prilika je odlazak u vojsku ili venčanje. E sad, pošto u Srbiji muškarci više nisu muškarci, preporučeno je zapečatiti bure i pri rođenju ženskog deteta. Običaj je da se takva rakija nosi u goste, što ukazuje jednim delom na poštovanje prema domaćinu kod koga smo došli, a jednim delom kao hvalisanje, ali svakako se mora priznati da su najbolji pokloni oni koje se ne mogu novcem kupiti, jer oni sem materije poseduju i dušu. Upravo, poljubac dudovog bureta materiji daje duh i što duže taj poljubac traje, materija postaje plemenitija…
Pogledajte prilog 324724Pogledajte prilog 324725Pogledajte prilog 324726Pogledajte prilog 324727
