PRICA O ALEKSANDRU MAKEDONSKOM

Otvorio sam knjigu nasumce i naisao na pricu o Aleksandru Makedonskom.
Car je,prica se u njoj,dobio na poklon divne posude od stakla.
Poklon mu se veoma svideo,ali je ipak sve polupao.
"Zasto?Zar ti se ne dopadaju stvari?"-pitali su ga.
"Bas zato-odgovorio je on-toliko su lepe,da bi mi bilo tesko kad bih izgubio.A vremenom bi se jedna po jedna stvar razbijala i ja bih tada zalio vise nego sada".
Prica me je zaprepastila..
Njen smisao je gorak: covek treba da se odrekne svega sto bi mogao da zavoli,jer su gubitak i razocarenje neizbezni.
Moramo se odreci ljubavi,da je ne izgubimo.
Moramo da unistimo svoju ljubav,da je ne bi unistili drugi.
Moramo se odreci svakog vezivanja,zbog moguceg zaljenja.

Ovakva pomisao je surovo beznadna.
Ne mozemo unistiti sve sto volimo;uvek ce ostati mogucnost da nam to uniste drugi.


MESA SELIMOVIC "Dervis i smrt"

 

[REVELIN]

.....".i nagnuh se nad ponor pakla i upitah : "Je li sad dosta?"
a on mi odgovori : "Ima li jos ? ".....

..mi ili drugi,po toj logici
unistenje je neizbezno....jer nista nije vecno,
osim duse,....mozda
moze biti ,a ne mora.......ali cesto biva.....

 

[Neponovljiva Gracija]

Ovakva pomisao je surovo beznadna.
Ne mozemo unistiti sve sto volimo;uvek ce ostati mogucnost da nam to uniste drugi.
Na veliku zalost jedna ogroomna istina

 

[SibirskiTigar]

Razbijena posuda mislim da govori o tome da je covek ranjiv a i kad se razbije opet ostane ljubav,prijatelji

 

[uvek_nasmejan]

Moja omiljena pricica