Kada izađem iz kuhinje, ravnoteža sveta se poremeti.
Lizika, moja verna sudomašina, uzdahne tiho, dok Lepotan frižider zaškripi u znak
solidarnosti. A... tamo negde, iza šporeta, u mračnim pukotinama kuhinje, miševi kreću u
svoje tajno zasedanje.
"Veliki trenutak je došao!" šapne najmudriji miš, poznat pod imenom Filozof.
"Meca je otišla, Lizika se ne može sama braniti, a Lepotan je zauzet dubokim razmišljanjima
o termodinamičkom očuvanju hlađenja. Počinje vreme naše vladavine"
Računaju i na jednog neočekivanog saveznika - mog Mačora Stanketa.
Stanketa, šef obaveštajnog sektora kuhinje, već mesecima razrađuje tajni dogovor sa
miševima. I dok, naivna, mislim da on leži elegantno na prozoru i filozofira o prolaznosti
vremena, on u stvari vodi pregovore sa mišjom elitom!
"Vi ćete trčati po radnim površinama, ja ću praviti da vas jurim - i tako delujemo ubedljivo.
A kad Meca naiđe, svi se u istom trenutku sakrijemo i ona nikad neće posumnjati," govori
Stanketa, dok glanca svoje šape u znak zadovoljstva.
I tako... dok nisam u kuhinji, miševi prave plesne predstave na tanjirima, Lizika bespomoćno
pišti moleći za pravdu, a Stanketa nadgleda sve sa visine, predeći kao diplomata u mirnoj
saradnji sa pobunjenim miševima.
I dok mišija banda operiše neprimetno, njihove sumnjive mrvice ostaju kao znak njihovog
tajnog pohoda na kuhinjski prostor. Babuskera Lizika, pronicljiva čuvarica reda, prepoznaje
svaki trag i s gađenjem se odmiče - kao da u vazduhu oseća zaveru miševa, lukavog mačora
i svih onih koji rade iza njenih leđa!
A lenština prefinjenih manira, kralj manipulacije, maestro besposlenosti, koji se besramno
mota svakog jutra oko mojih nogu, čekajući doručak za koji nije učinio apsolutno ništa, gleda
bandu poluzatvorenim očima, prede i misli: "Hrana će sama nestati... u grabljivim rukama
miševa."
Prepoznajem sumnjive mrvice bandi miševa ujutru i nemam kud... stavljam u tamu skrivenih
kutaka lepljive kartončiće sa ukusnim mamcem od kobasica u sredini... "Miševi će se nalepiti,
a ja ću ih posle izbaciti iz kuće, pa neka razmišljaju kako da se odlepe" - razmišljam i počinjem
dezinfekciju ispočetka...
"Drugovi, dosta smo trpeli!" grmi Zubar, vođa mišjeg klana. "Ona je postavila lepljive zamke,
naš saveznik Stanketa nam ne pomaže, sad je vreme da sprovedemo naš ultimativni plan!"
- Prevrnućemo brašno po podu, stvorićemo snežni haos kao da je pobuna kuhinjskih bogova
- Razbacaćemo začine, stvarajućemo magične simbole haosa
- Stanketa će glumiti nevinu žrtvu, predeći kao da mu sudbina nije donela ništa osim nepravde
Ali nisu računali na jedno: Liziku.
Dok svi šapuću, spletkare, kolo vode iza kulisa, Lizika sve vidi. Gleda ih svojim umornim, ali mudrim
očima, njeni stari igličasti zubi je bole od sećanja na prošle bitke, ali njena jezičina je još uvek
jaka!
Kada se haos razbuktao, kada je brašno lepršalo kao sneg, kada su začini stvarali nerazumljive simbole
na podu, Lizika je odlučila da uzvrati.
Najednom - GLASAN ŠUM!
Lizika pušta najglasnije ispiranje u svojoj istoriji! Kao vodeni talas, njene mlaznice sručuju se na
zaverenički krug, sudovi se tresu od šoka, miševi skaču u panici, a Stanketa šapatom proklinje svoj
nekadašnji ugovor sa mišjim klanom.
Babuskera, koja sve vidi, stoji s prekrštenim rukama i gadljivo okreće nos:
"Sramota! Kuhinja se pretvorila u ratnu zonu! A mačak, lenština, opet čeka nezasluženi doručak!"
Ujutru, Stanketa, sav u čudu, oseća kako mu šape ne odgovaraju na komandu. Pokušava
elegantno da se izvuče, ali umesto toga, samo se još jače ulepi. Gleda u mene s izrazom:
"Ovo nije dogovoreno u ugovoru o mom lenčarenju” i prede u pokušaju da smiri situaciju.
Miševi, umesto da paniče, se prvo kikoću iz senke: „Aha, gospodin obaveštajac je konačno
uhvaćen!” I onda, pošto je Stanketa njihov tajni saveznik, kreću operaciju spasavanja! Njihova
taktika? Kolektivno guranje mačora napred, kao neka mini miševska radna brigada.
Baba Liza sve vidi i sve zna, stoji sa strane, s gadljivim izrazom lica: "Sramota, sramota!
Kakva kuhinja, kakav cirkus, kakvo beskičmeno mačije ponašanje!”
Mačak lomi svoju aristokratsku dostojanstvenost dok tetura sa kartončićima nalepljenim po
repu, šapama i, naravno, svom ponosu! Izbačen iz kuće, sedi ispred vrata, zureći u horizont,
razmišljajući o svom nekadašnjem životu - kada je bio "kralj kuhinje", kada su ga miševi slušali
(ili su bar delovali kao da slušaju), kada nije morao da brine o izdajničkim lepljivim zamkama...
Karma dolazi brzo... U kuhinji, novi kartoni s mamcima od kobasica stoje kao tajna osvetnička
misija. Miševi, puni samopouzdanja, prilaze hrani sa svojim uobičajenim stavom: "Aha! Pobeda!
Hrana je naša!"... ali trenutak kasnije - krš, lom, cijuk, svaki glasniji od drugih
Svi sede na podu, zalepljeni zajedno kao neka miševska instalacija moderne umetnosti, moleći za
pomoć. Stanketa, koji je i dalje van kuće, sada odjednom postaje njihov jedini potencijalni spasitelj...
ali problem je što on nema nikakvu nameru da se angažuje. On samo sedi sa strane, sluša njihove
cijuke i lenjo prede sa kartonom na glavi:
"Pa dobro, deco, sad i vi malo razmišljajte o posledicama svojih dela. Ja bih vam pomogao... ali
znate... nije baš u mom duhu da se previše trudim..."
Babuskera "izašla iz svoje kože"... i Stanketa usred mišjeg pira...
Poslednja izmena:
