Priča, ekranizacija i inspiracija

[gost 349237]

Da li uprkos lošoj ili osrednjoj ekranizaciji neke priče volite tu priču i obrnuto da li vam je neka priča i uprkos vrhunskoj ekranizaciji odbojna?

Mene je fascinirala priča o Getsbiju, ekranizaciju cenim samo zbog scenografije, kostimografije i muzike.Čovek je bio toliko moćan, bogat a sve to mu nije ništa značilo.

U to doba hedonizma biti jedan od najvećih u tom svetu a suštinski biti odvojen od njega je nešto vredno pomena.

"Kada je F. Skot Ficdžerald (Francis Scott Fitzgerald) objavio roman Veliki Getsbi 1925. godine, niko nije znao da se radi o jednom od najvećih dela američke književnosti. Prepoznavanje ovog romana, koji je stvorio jednog od najtragIčnijih likova moderne književnosti, došlo je nešto kasnije, nakon II Svetskog rata. Sam Ficdžerald nije osetio slavu, niti dobio priznanje za svoje stvaralaštvo za života, a na njegovoj sahrani 1940. godine prisustvovalo je samo tridesetak ljudi. Gotovo 100 godina kasnije, čitav svet je uhvatila groznica zvana Veliki Getsbi, a Ficdžerald je ime koje se pominje uvek u superlativu."

http://stil.kurir-info.rs/godina-velikog-getsbija-clanak-460

 

[Igor Calavera]

Cek... poenta teme je o romanima koji su ekranizovani i odnosu pisane i filmske price ili o filmovima cija je ideja i prica (generalno) bila dobra i originalna, ali lose odradjena?
U svakom slucaju - pozdravljam temu. A sto se Getsbija tice... rec je o jednoj od omiljenih mi knjiga. Obe ekranizacije su mi sasvim solidne i prihvatljive na drugi nacin. Svaka od njih verodostojno obradjuje pricu, ali akcenat stavlja na razlicite stvari. Nova sljasti hiperbolom u scenografskom i kostimografskom smislu, ali meni je to preterivanje islo uz pricu i uz citav taj prikaz dzet seta s pocetka 20. veka - a ipak je nije odvuklo na pogresne staze.

 

[Regina Mills]

To je kod mene slucaj sa Lord of the Rings. Knjigu(e) sam stigla jedva do 200 i neke strane i to prvi deo, filmove sam odgledala sva tri sa zadovoljstvom. Probala sam da procitam knjigu posto sam gledala filmove, ali opet mi nije islo. Koliko god mi je film dobar, knjige su mi odbojne i dosadne.

Kod "Portret jedne dame" volim i knjigu i film.

 

[Igor Calavera]

Evo nekih fimova koji su podjednako dobri (ili su bar tu negde... zavisi koji) kao dela po kojima su snimljeni.

Who's Afraid of Virginia Woolf? (fantastican... ne znam dal' je bolja drama il' film)
To Kill a Mockingbird
Cat on a Hot Tin Roof

We Need to Talk About Kevin
Of human *******
The Book Thief (skoro pa dobar kao knjiga)
And Then There Were None - deset malih crnaca (osim uzasno izmenjenog kraja)
The Reader
Lolita

Filmske adaptacije koje su nadmasile knjige:

The Dreamers
The Bridges Of Madison County
The Help
Misery
Carrie
The Shining (iako se mozda ljubitelji Kinga ne bi slozili)

 

[gost 349237]

Cek... poenta teme je o romanima koji su ekranizovani i odnosu pisane i filmske price ili o filmovima cija je ideja i prica (generalno) bila dobra i originalna, ali lose odradjena?
U svakom slucaju - pozdravljam temu. A sto se Getsbija tice... rec je o jednoj od omiljenih mi knjiga. Obe ekranizacije su mi sasvim solidne i prihvatljive na drugi nacin. Svaka od njih verodostojno obradjuje pricu, ali akcenat stavlja na razlicite stvari. Nova sljasti hiperbolom u scenografskom i kostimografskom smislu, ali meni je to preterivanje islo uz pricu i uz citav taj prikaz dzet seta s pocetka 20. veka - a ipak je nije odvuklo na pogresne staze.

Da mislio sam prvenstveno na ideju, sad da li je to neki roman, priča, scenario, ili naprosto zamisao, nije važno.Hvala ti što si razumeo, nisam najbolje sročio uvodni post.Mislio sam takođe i na obrnute situacije kad je priča/ideja bila osrednja ili loša a ispao je dobar film iz toga.Ili se dobilo nešto neočekivano.Recimo ja sam film Apokalipto doživeo kao filozofski film u kojem su istorijski elementi okviri.Međutim jedan prijatelj kojem sam obećao da će odgledati dobar religiozno - filozofski film mi je skrenuo pažnju da je čekajući tu dublju dimenziju filma zapravo odgledao odličan akcioni film.
Shvatio sam da je čovek u pravu.Tako sam otkrio novu dimenziju tog filma.Apokalipto je prvorazredna akcija.
Stariju ekranizaciju Getsbija nisam gledao, ili sam je gledao tako davno da sam zaboravio.
U pravu si što se tiče ove najnovije.Iako je u pitanju kao što si lepo napisao hiperbola ( ma koliko Getsbijeve žurke bile izuzetne, teško da su i 10% od onog što je prikazano na filmu) to je odlična hiperbola koja je zaista dočarala duh tog vremena u krugovima džet seta.

 

[gost 349237]

To je kod mene slucaj sa Lord of the Rings. Knjigu(e) sam stigla jedva do 200 i neke strane i to prvi deo, filmove sam odgledala sva tri sa zadovoljstvom. Probala sam da procitam knjigu posto sam gledala filmove, ali opet mi nije islo. Koliko god mi je film dobar, knjige su mi odbojne i dosadne.

Kod "Portret jedne dame" volim i knjigu i film.

Ja sam imao obrnutu situaciju, knjigu sam čitao pre ekranizacije, a pri tom sam u umu imao izgrađenu sliku karaktera iz poluanimirane ekranizacije iz 1974. godine, pa kad sam video Džeksonovu ekranizaciju najviše sam hejtovao Aragorna, jer mi je Aragorn iz 1974. delovao nekako više u duhu knjige, namrgođen, strog.

Naravno, kasnije sam shvatio koliko je Vigo Mortensen majstorski odradio ulogu, pa sam zavoleo i novog Aragorna.