Kada je nešto sudjeno kockice se same slože....Najbolje u tome je što ti najviše pomognu oni koji to najmanje žele. Kao i ranije više puta i tada se desilo da kockice složi onaj ko je najviše povređen. Margareta je bila lepa u svakom smislu te reči, bila je visprena i uvek je znala unapred svaki korak koji je Milan mislio da napravi.
Tog leta se baš duboko vezala za njega, želela je da ga zadrži, znala je da može. Kao žena sa dosta iskustva u odnosima sa muškarcima osećala je svaki titraj u glasu i telu.
Nije je lagao niti je šta krio od nje, osim jedne stvari za koju je znala, ali je znala da je i to završeno, bio je njen iako se još opirao i živeo sam, umesto kod nje u stanu koji su zajedno uredili.
Margareta je bila žena potpuno samostalna od rođenja, ali je uvek pripadala jednom muškarcu koga izabere insinktom i potrudi se da ga usvoji i brine o njemu. Tako je bilo i sa Milanom.Par godina su bili zajedno i dobro su se poznavali, sve je funkcionisalo i nikad, bas nikad se nisu svadjali. Ipak, iako je mislila da se sve lepo uklopilo, tog leta je bio kraj. Bez reči je otišao. Još su održavali kontakt porukama u kojima nije bilo ničega.Otišli su zajedno i na letovanje koje je njoj bila nada za pomirenje a njemu konačni dokaz da je kraj.
Onda, petog danaod povratka je osetila da ništa nije isto i nije se javljala iako je bila uznemirena do nivoa bola u želudcu. Nalazila je bespotrebne poslove, od sredjivanja njegovih stvari do glancanja besprekornog poda. Naravno, bila je u pravu. Trećeg dana po povratku sa mora zazvonio je telefon u džepu njegove jakne.
" Halo, izvini, jesi li ti Milan? "
" Jesam, Mirjana"
" Nisam bila sigurna da sam sačuvala broj"
" Možeš li da izadješ da se vidimo? "
" Naravno. "
Brzo mu je rekla gde da dodje i spustila slusalicu.
Nije razmišljao ni deseti deo sekunde, već je bio u kolima i samo je promenio smer.
Bila je lepša nego na toj iz zezanja postavljenoj slici koju je on našao na nekom site-u i za koju joj nikad nije rekao.
obro su se poznavali iako se nikad nisu videli, čak nisu znali ni gde ko živi. Skoro godinu dana su se dopisivali bez i jednog ličnog datka, dok jednog dana nije napisala da ima upalu pluća i da stiže hitna pomoć i nestala. Poslao je nekoliko poruka i prestao. Nije ni znao kada ni zašto joj je dao broj telefona na koji ga je pozvala to veče.
Sada je bila tu. Nije bio nestrpljiv gledajući je kako radi sledećih pola sata, bilo je to njeno veče i sve jedno je kako će ga provesti. dila je u apoteci i bio je kraj radnog vremena, pozdravili su se i rekla mu je da je sačeka na stolici kod izloga.
Kada je završila ćutke su izašli seli u auto. Dok je on vozio, ona je pričala. Pričala je tiho i nije je prekidao. Usput je rekla da stane negde gde je zgodno da se ispričaju. Prosto je stao na nekom parkingu ne obazirući se čemu parking služi fasciniran Mirjanom, njenom pričom i trenutkom.
Prosto je rekla da je čekala trenutak kada je niko ne čeka kući da bi se videla s njim, jer joj je samo on ostao kao neko u koga ima poverenja. Pričala je o svom životu sa mnogo detalja koje do tada nije znao, pomenula je i rodjake i svoj odnos s njima.Iznenadili su se kada su primetili da je blizu ponoć. Htela je da ide kući i ubrzo je izašla iz kola na jednoj raskrsnici,pravdajući se da komšiluk prati sve što se dešava u ulici.
Milan je otišao pravo kući pun utisaka, pomalo zatečen dogadjajima, pričom i naročito pojavom. Nije pravio predubedjenja razmšljajući o razlozima i namerama, prosto je sve prihvatao onako kako je izgledalo. Dogovorili su se da sutra dodje po nju kada se probudi i da se javi pre toga.
Hteo je da je vodi negde u šetnju, pa mu je to okupiralo misli, dok nije smislio najlepše mesto da budu sami. Tako je i zaspao.
Ustao je vrlo rano za njega i prvo stavio lonac za kafu, a zatim oprao najveći termos koji je imao.
Nazvao je da proveri da li je dogovor ostao isti kao sinoć. Potvrdila je da ga čeka i da joj se javi kada stigne do one raskrsnice, gde je ostavio sinoć.
Našao je ručni frižider, posude za hranu, plastične tanjire i čaše, sve popakovao sa gomilom hrane i flašom crnog vina u taj frižider, bez leda i ubaacio u auto, a pored njega šatorsko vojničko krilo, ćebe i suncobran. Termos sa kafom i dve mobilne šoljice ubacio iza sedišta. Znao je gde ide i bilo je lako pripremiti rekvizite. U trenerci je stigao pred raskrsnicu i pozvao Mirjanu.
Posle nekoliko minuta video je kako dolazi crne kratke kose koja pravila bogat okvir okruglom lepom licu žene u srednjim godinama. Video je patike ispod širokih muških farmerica, preko kojih je padala takodje široka muška jakna u čemu je izgledala neodoljivo privlačna. Kao igračka kojoj su obukli pogrešnu garderobu, a koja nije sakrivala ženstvenost i kontrast fascinantnom licu polupokrivenom velikim naočarima za sunce. Kasnije će se uveriti da naočare za sunce nije skidala ni noću. Razlog je bio krajnje ubedljiv kada joj je video oči po danu u retkim trenutcima kada je skidala naočare. Tim očima je bukvalno izazivala da ljudi izgube dar govora i ostanu otvorenih usta netremice ih gledajući.
Sela je pored njega i nasmejala se belim zubima uokvirenim culnim usnama prirodne boje, bez karmina. Milan je imao tu sreću da je poznaje kao ličnost pre nego je video, pa je mogao da se drži ranije utvrdjenog odnosa u kome nije bilo fascinacije njenim izgledom. Bili su dragi jedno drugom i izgled u tome nije značio ništa.
Pričali su neusiljeno i opuštali se dok je trajala vožnja i prolaženje kroz nekoliko rampi do mesta za koje je slagao da je dolazio, a u stvari je samo video da ljudi tu dolaze da uživaju u hladu, blizini vode i odvojeni prirodnim preprekama od drugih ljudi. Proplanak dovoljno mali da parkiranjem auta bude sasvim zaklonjen i dovoljno veliki da moze da se igra frisbi.
Stajala je do vode dok je on namestio prostirke postavio frižider kao sto i sipao kafu koja je mogla da se nosi i pije, kao na koktelu u prirodi. Ipak su seli na prostirke i iz njenih grudi je izašao dugačak šum vazduha kao kada ispustiš veliki balon. Skinula je naočare, pila kafu i gledala u vodu, nije je prekidao u tome, jer je i njemu prijalo da pije kafu ćutke.
Onda je objasnila. Imala je pet dana slobodnih, jer su joj sinovi otišli na takmičenje u drugi grad, a kada su kući ona ne može da izadje nigde, jer sve poslove u kući radi sama kada se posle 10 sati posla i tri sata puta vrati kući. Tako ih je navikla dok nije radila i ništa nisu znali da urade sami u kući, pa je bilo bespotrebno objašnjavati im šta i kako da urade, kada uvek ispadne loše i teže nego da uradi sama.
Govorila je uz osmeh i šaljivim tonom, podsmevala se svojim teškim trenutcima, što je on prihvatao šalom i nastavljao priču o sebi i detaljima koje nije znala. Dan je bio letnji sunčan, a u hladu pored vode prijatno. Pričali su, gledali se, žvakali retko i malo, popili po čašu vina i litar kafe i dan je proleteo. Odvezao je do raskrsnice. Rekla je da sutra radi i da će se javiti.
Treći dan je protekao u porukama i na telefonu, oko 5 popodne je otišao po nju na drugi kraj grada i nije je čekao, već je predala smenu i istrčala pozdravljajući se sa ljudima usput, bez zadržavanja je utrčala kroz otvorena vrata i sela pored njega. Pričala je o poslu, kolegama i gazdarici, lekovima i pacijentima. Zatim su svratili u neku domaću kafanu i naručili kuvano jelo. Kafu su popili u drugoj kafani na koju su naišli. U avgustu je dan dugačak, a ipak su dočekali veče na klupi u parku.
Gde smo ostavili auto? Pitali su u isti glas i nasmejali se ustajući sa klupe. Zagrlio je sa obe ruke i naslonio na grudi. Trajalo je dve sekunde i dve sekunde previše. Pošla je unazad i on je pustio i uhvatio za ruku. Tako su i otišli do auta koji je začudo bio blizu.
Na putu do raskrsnice ugledao je mračno mesto gde je znao da malo ko prolazi, skrenuo je s puta i udaljio se od njega pedesetak metara gde je vladao potpuni mrak i samo vedrina neba i blizina grada je osvetljavala mesto. Ništa nije rekla kada je zaustavio auto samo je izašla i naslonila se na zatvorena vrata.
" Slušaj me. Ako me sada poljubiš više ne vidjaš ni jednu ženu, ne ideš po stvari, ne telefoniraš i ne srećeš se bilo gde. Moraš sada da odlučiš."
Gledao je ne verujući svojim ušima ni razumu. Mislio je " Kad' si stigla to da smisliš?" Nasmejao se i zagrlio je. Držala je distancu rukama " Moraš da mi obećaš...." Brzo je razmišljao dok je puštao iz zagrljaja: ,, Jesu li bitne sve te stvari koje su kod Margarete? Može li da joj se ne javi? "
" Obećavam ti." Odgovorio je promuklo. Gledala ga je i zagrlila. Spodoba u muškoj jakni, muškim širokim farmericama i modernim ženskim patikama postala je najvažnije živo biće u njegovom životu. Ljubili su se i kada se nisu ljubili.
Deca su se vratila oni su se ljubili na putu za posao i na putu s posla, odlazili na posao i ljubili se, valjali po travi, šetali, kupovali i živeli na oko kao i ranije. Desetog dana u apoteci je sedeo fini gospodin i nešto čekao.
" Ovo je moj tata, a ovo je Milan." rekla je jednostavno.
To veče su se dogovorili da se on preseli u stan koji je našla bliže poslu. Sutra su ga iznajmili i iako je uslov bio brak, pa seks. Do braka je prošlo više od tri meseca koje su proveli zajedno. Deci je davala svoju platu i ostavila ih da se snalaze sa svojih 23 i 18 godina, povremeno ih obilazeći, dok je redovno održavala telefonsku vezu s njima. Milan
je poštovao svoja obećanja i njene odluke u vezi dece.
Margareta je zvala i slala poruke, klela se u ljubav i pretila, ali nije bilo odgovora. Samo jednom je popustio i dok se Mirjana kupala sišao do auta da se javi na telefon. Mirjana je ušla i sela pored njega slusajući razgovor koji je bio pristojan i ničim je nije povredjivao, pa iako u kućnom ogrtaču na -5 nije skidala osmeh s lica dok su se vraćali kući. " Htela sam da te zadavim kada sam ušla u kola, ali sam čula šta si govorio, pa ti je oprošteno."
Venčali su se mesec dana kasnije u prisustvu kume, kuma, fotografa kome nije radila kamera i službenika opštine, a razlog je bio banalan, administrativne prirode i naravno, da ona može da kaže da ni drugi put nije spavala sa nekim pre braka. Bila je laž i način kako su se i kada upoznali, ali je to njihova ljubav mogla da podnese sa smeškom. Po pogledima ljudi su znali kako deluju na druge i da su mnogi ljubomorni na ono što vide. Spodoba u muškim farmericama je procvetala u ženu kojoj se dive i muškarci i žene, prosto je osvajala sve one koje je upoznavala. Nije pokazivala koliko joj je bilo teško zbog reči kojima je sa dečacima razgovarala kada Milan nije bio tu. Nije pokazivala koliko je bole razgovori s njenima, osim što je ponekad neobično snažno pucala zbog banalne svadje s majkom. Njih dvoje su imali svo ostalo vreme samo za sebe i trošili su ga najbolje što su znali i uživali u tome.
Ipak se desilo, pored svog njenog znanja nije mogla da kontroliše svoju prirodu i posle jedne dvodnevne posete deci desilo se prvi put da je suviše dugo je ostala bez vazduha i završila na odeljenju za kardiovaskularne bolesti. Infark miokarda je preživela, ali nije urdjen razlog i pored svih pretraga i snimanja.
Rehabilitacija je trajala par meseci i za to vreme Milan je držao po strani sve koji su mogli da je uznemire, putovali su i ponovo uživali, a ona nije imala nikakve zdravstvene probleme. Postao je neoprezan, jer se ona sama čuvala i gasila telefon, ako joj se ne svidja razgovor.
Ipak, rečenica " Zašto me ne ostave da budem malo srećna? ostala mu je urezana. Ništa nije mogao da uradi kada je pokušala da ga zbliži sa sinovima koji su to naoko prihvatali, ali kada nije bio tu priča je bila sasvim druga.
Februar je mesec sećanja, dečaci su bili u poseti tri dana i svi zajedno su se družili kada su otišli promenila se i ućutala, sledećeg dana pored svih intervencija umrla je od infarkta, da li je srca ili pluća,nikad se neće ni saznati.
"Dugo traje naše poznanstvo,
toliko da smo postali prijatelji,
a ljubavnici smo bili samo
koliko traje život."
toliko da smo postali prijatelji,
a ljubavnici smo bili samo
koliko traje život."
Margareta je našla svog čoveka i uskoro ga oterala.
Milan je nestao, mnogi misle da je postao neko drugi.
Poslednja izmena:
