- Poruka
- 8.061
Predstavnih srpskog demokratskog foruma iz Hrvatske, covjek vlade Hrvatske kao koalicioni partner SNS u parlamentu Srbije!!!
Pribicevicevski Srbi, Srbi koji prihvataju ulogu politickih Hrvata, ponovo nakon Svetozara Pribicevica u parlamentu Srbije
Evo kako se pribicevicevski Srbin, poslanik parlamenta Srbije,...odrice srpskog istorijsko politickog prava Srba u Hrvatskoj,
isticuci potrebu resenja, SAMO, ljudskih i imovinskih prava za Srbe resenjima iz becke konvencije,...prihvatajuci hrvatski Bozicni ustav iz 1990.!!
=========================================
Шта да се ради
Правна суштина хашке (не)правде – Миодраг Линта
Резолуција за заштиту избеглих и прогнаних
Коалиција удружења избеглица сматра да је одлука Жалбеног већа Хашког трибунала у случају хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача срамна, скандалозна и понижавајућа, не само за жртве, њихове породице и протеране Србе већ за читав српски народ и све грађане Србије. У питању је политичка а не правна одлука, јер се првостепеном пресудом из априла 2011. године операција „Олуја” оправдано квалификује као удружени злочиначки подухват чији је циљ био присилно и трајно протеривање српског становништва. Сада се доноси ослобађајућа пресуда којом се Хрватска амнестира од одговорности за ратне злочине над Србима, за прогоне, нечовечно поступање, убиства, паљење и рушење кућа, пљачку имовине и безобзирно гранатирање градова и села.
Коалиција удружења избеглица и остала удружења су поводом наведене пресуде хрватским генералима 25. новембра 2012. године организовала парастос и протестну шетњу од Саборне цркве до Дома Народне скупштине, а председнику парламента Небојши Стефановићу предали смо захтев за сазивање посебне седнице Народне скупштине. Уручили смо и Предлог резолуције о поштовању људских права избеглих и прогнаних лица и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима на подручју бивше Југославије.
Очекујемо да ће нова влада Србије водити политику чистих рачуна која ће бити заснована на доследном поштовању људских права свих оштећених грађана уместо досадашње политике лажног помирења коју је заступао бивши председник Тадић. Један од предуслова јесте да влада подржи нашу иницијативу о сазивању посебне седнице Народне скупштине на којој би се усвојила Резолуција о поштовању људских права избеглих и прогнаних лица и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима на подручју бивше Југославије.
У наведеној резолуцији од владе се тражи следеће:
прво – да у међународној заједници истиче значај поштовања људских права избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана као кључни фактор даљег унапређења добросуседских односа, стабилности и помирења међу народима
друго – да покрене суштински дијалог са Владом Хрватске, Саветом министара Босне и Херцеговине и Владом Словеније о проналажењу правичног и трајног решења проблема избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана (ексхумација и идентификација несталих лица и обештећење жртава рата; обележавање места страдања Срба; процесуирање свих одговорних за ратне злочине; повратак отете имовине и стечених права као што су станови, куће, пословни простори, пољопривредно и друго земљиште, динарска и девизна штедња, заостале а неисплаћене пензије; правична новчана накнада за одузету или уништену имовину; повратак статусних права; питање дискриминације српског капитала и робе у Хрватској...)
треће – да је два пута годишње информише о реализацији предузетих мера и активности у вези са остваривањем људских права избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана
Темељ дијалога треба да буде, између осталог, важан међудржавни споразум, а то је Бечки споразум о сукцесији. За стотине хиљада оштећених грађана из бивших југословенских република посебно је значајан Анекс „Г” тог споразума под називом „Приватна својина и стечена права”.
Бечки споразум о сукцесији је ступио на снагу јуна 2004. године након ратификације у парламентима држава наследница бивше Југославије. Према међународном праву и уставима држава наследница међудржавни споразуми имају јачу правну снагу од домаћих. У претходних осам година Анекс „Г” је био табу код званичног Београда.
Темељни став Коалиције удружења избеглица јесте да без правичног и трајног решења имовинских и бројних других проблема стотина хиљада избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана није могућа успостава трајног мира и стабилности у региону ни стварно помирење између српског и хрватског и других народа који живе на подручју бивше Југославије
====================================================================
Ovaj se poslanik parlamenta Srbije, hrvatski Srbin, koji pripada narodu nad kojim su htrvatski nacisti izveli pogrom,
u ovom kratkom tekstu, ...10 puta poziva na postivanje LJUDSKIH i IMOVINSKIH prava Prognanih Srba,....prihvatajuci genocid izvrsen nad srpskim narodom
Pribicevicevski Srbi, Srbi koji prihvataju ulogu politickih Hrvata, ponovo nakon Svetozara Pribicevica u parlamentu Srbije
Evo kako se pribicevicevski Srbin, poslanik parlamenta Srbije,...odrice srpskog istorijsko politickog prava Srba u Hrvatskoj,
isticuci potrebu resenja, SAMO, ljudskih i imovinskih prava za Srbe resenjima iz becke konvencije,...prihvatajuci hrvatski Bozicni ustav iz 1990.!!
=========================================
Шта да се ради
Правна суштина хашке (не)правде – Миодраг Линта
Резолуција за заштиту избеглих и прогнаних
Коалиција удружења избеглица сматра да је одлука Жалбеног већа Хашког трибунала у случају хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача срамна, скандалозна и понижавајућа, не само за жртве, њихове породице и протеране Србе већ за читав српски народ и све грађане Србије. У питању је политичка а не правна одлука, јер се првостепеном пресудом из априла 2011. године операција „Олуја” оправдано квалификује као удружени злочиначки подухват чији је циљ био присилно и трајно протеривање српског становништва. Сада се доноси ослобађајућа пресуда којом се Хрватска амнестира од одговорности за ратне злочине над Србима, за прогоне, нечовечно поступање, убиства, паљење и рушење кућа, пљачку имовине и безобзирно гранатирање градова и села.
Коалиција удружења избеглица и остала удружења су поводом наведене пресуде хрватским генералима 25. новембра 2012. године организовала парастос и протестну шетњу од Саборне цркве до Дома Народне скупштине, а председнику парламента Небојши Стефановићу предали смо захтев за сазивање посебне седнице Народне скупштине. Уручили смо и Предлог резолуције о поштовању људских права избеглих и прогнаних лица и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима на подручју бивше Југославије.
Очекујемо да ће нова влада Србије водити политику чистих рачуна која ће бити заснована на доследном поштовању људских права свих оштећених грађана уместо досадашње политике лажног помирења коју је заступао бивши председник Тадић. Један од предуслова јесте да влада подржи нашу иницијативу о сазивању посебне седнице Народне скупштине на којој би се усвојила Резолуција о поштовању људских права избеглих и прогнаних лица и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима на подручју бивше Југославије.
У наведеној резолуцији од владе се тражи следеће:
прво – да у међународној заједници истиче значај поштовања људских права избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана као кључни фактор даљег унапређења добросуседских односа, стабилности и помирења међу народима
друго – да покрене суштински дијалог са Владом Хрватске, Саветом министара Босне и Херцеговине и Владом Словеније о проналажењу правичног и трајног решења проблема избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана (ексхумација и идентификација несталих лица и обештећење жртава рата; обележавање места страдања Срба; процесуирање свих одговорних за ратне злочине; повратак отете имовине и стечених права као што су станови, куће, пословни простори, пољопривредно и друго земљиште, динарска и девизна штедња, заостале а неисплаћене пензије; правична новчана накнада за одузету или уништену имовину; повратак статусних права; питање дискриминације српског капитала и робе у Хрватској...)
треће – да је два пута годишње информише о реализацији предузетих мера и активности у вези са остваривањем људских права избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана
Темељ дијалога треба да буде, између осталог, важан међудржавни споразум, а то је Бечки споразум о сукцесији. За стотине хиљада оштећених грађана из бивших југословенских република посебно је значајан Анекс „Г” тог споразума под називом „Приватна својина и стечена права”.
Бечки споразум о сукцесији је ступио на снагу јуна 2004. године након ратификације у парламентима држава наследница бивше Југославије. Према међународном праву и уставима држава наследница међудржавни споразуми имају јачу правну снагу од домаћих. У претходних осам година Анекс „Г” је био табу код званичног Београда.
Темељни став Коалиције удружења избеглица јесте да без правичног и трајног решења имовинских и бројних других проблема стотина хиљада избеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана није могућа успостава трајног мира и стабилности у региону ни стварно помирење између српског и хрватског и других народа који живе на подручју бивше Југославије
====================================================================
Ovaj se poslanik parlamenta Srbije, hrvatski Srbin, koji pripada narodu nad kojim su htrvatski nacisti izveli pogrom,
u ovom kratkom tekstu, ...10 puta poziva na postivanje LJUDSKIH i IMOVINSKIH prava Prognanih Srba,....prihvatajuci genocid izvrsen nad srpskim narodom
