Preživela sa Titanika priča svoju priču.

[Poli46]

izvor ovde

Naša priča pre Titanika

Živeli smo u Bišopstouku, malom selu blizu Sautemptona u Hempširu. Moj muž je
držao prodavnicu; u stvari, iako ima samo trideset pet godina bio je uspešan.
Neki prijatelji su otišli nekoliko godina ranije u dolinu Payette, u Ajdahu. Kupili su
voćarsku farmu i uspeli u tome. Napisali su nam divne izveštaje o klimi i savetovali
nas da im se pridružimo.
Moje zdravlje je postalo veoma loše — pluća su mi slaba — i na kraju smo se odlučili
da prodamo svoj posao i da kupimo farmu u istoj dolini gde su se nastanili naši prijatelji.
Nikada ne mogu zaboraviti da je moj mrtvi muž odlučio da to uradi zbog mene i zbog
Mardžori. Bolje bi mu bilo u Engleskoj.

Titanic survivors-Charlotte Collyer

Već smo poslali ono malo ličnog blaga koje smo sačuvali iz našeg starog doma, tako da je,
kada smo se ukrcali na Titanik, svo naše zemaljsko imanje bilo sa nama.
Titanik je bio divan, daleko sjajniji i ogromniji nego što sam sanjala. Ostali brodovi u luci bili
su pored njega kao školjke, a oni su, pazite, bili brodovi američke i drugih linija za koje se
pre nekoliko godina smatralo da su ogromni.
Ne sećam se mnogo prvih dana putovanja. Imala sam morsku bolest i većinu vremena sam
bila u svojoj kabini. Ali u nedelju, 14. aprila, bila sam na nogama. U vreme večere, bila sam
u salonu i uživala u obroku, iako sam mislila da je previše težak i bogat. Nije se štedeo trud
da se čak i drugim putnicima u kabini te nedelje posluži najbolja večera. Pošto sam jela,
neko vreme sam slušala orkestar; onda sam, možda u devet ili pola deset, otišala u svoju
kabinu.

 

[Poli46]

Ušla je stjuardesa. Bila je draga žena, koja je bila veoma ljubazna prema meni.
Koristim ovu priliku da joj se zahvalim; jer je više nikada neću videti. Otišla je sa Titanikom. "Znate li gde smo?" rekla je prijatno. „Mi smo u onome što se zove
Đavolja rupa. "Šta to znači?" Pitala sam.
„Da je to opasan deo okeana“, odgovorila je. „Ovde su se dogodile mnoge nesreće.
Kažu da se sante leda spuštaju dole duboko. Na palubi postaje veoma hladno,
pa možda sada oko nas ima leda!“

Osećaj, za mene, bio je kao da je brod zgrabila džinovska ruka i protresla ga jednom, dvaput; zatim je stao u svom toku. Odnosno, usledio je dug trzaj unazad, a zatim kraći trzaj napred. Nisam bila izbačena iz kreveta, a moj muž je samo lagano zateturao na nogama.
Nismo čuli nikakve čudne zvukove, ali smo primetili da su motori prestali da rade. Pokušali su da pokrenu motore nekoliko minuta kasnije; ali, posle izvesnog kašljanja
i tutnjanja, ponovo je zavladala tišina. Naša kabina je bila tako smeštena da smo to mogli jasno pratiti.
Ležala sam mirno u svom krevetu sa svojom devojčicom i skoro ponovo zaspala.
Za nekoliko trenutaka, moj muž se vratio. Tada je bio malo uzbuđen. "Šta misliš!" uzviknuo je. „Udarili smo u santu leda, veliku; ali nema opasnosti. Upravo mi je to
rekao jedan oficir.”

 

[Poli46]

Mislim da bi se moj muž povukao u svoj krevet ne postavljajući više pitanja o nesreći,
ali odjednom smo čuli stotine ljudi kako trče duž prolaza ispred naših vrata. Nisu vikali; ali me je tapkanje njihovim nogama podsećalo na pacove koji jure kroz praznu sobu.

Titanic promenade deck

Mogala sam da vidim svoje lice u ogledalu nasuprot, i ono je postalo veoma belo.
I moj muž je bio bled; i zamuckivao je kad mi je govorio. „Bolje da svi izađemo na palubu i vidimo šta nije u redu“, rekao je.
Uzela sam svoju ćerku, Mardžori, baš kao što je bila, u spavaćici, . Moj muž je sledio odmah iza. Niko od nas nije uzeo ništa od naših stvari iz kabine; i sećam se da smo
mu čak ostavili sat da leži na jastuku. Nismo ni trenutka sumnjali da ćemo se vratiti.
Kada smo stigli na šetalište druge palube, tamo smo zatekli mnogo ljudi. Neki oficiri
su hodali gore-dole i vikali: "Nema opasnosti, nema opasnosti!" Bila je vedra noć, ali veoma hladna. Na moru nije bilo talasa. Nekoliko putnika stajalo je pored ograde i gledalo dole; ali želim da kažem da se u to vreme niko nije uplašio.

 

[Sasha Smirnoff]

 

[Poli46]

Iznenada je došlo do komešanja u blizini jednog prolaza i videli smo ložača kako se
penje odozdo. Zaustavio se nekoliko stopa od nas. Svi prsti jedne ruke su bili odsečeni. Krv je tekla iz patrljka, a krv mu je bila poprskana po licu i po odeći. Crvene mrlje su
se vrlo jasno videle na prašini uglja kojom je bio prekriven.
Shvatili smo da je nesreća bila mnogo gora nego što smo pretpostavljali; ali ni tada ja,
a ni svi drugi za koje znam, nismo verovali da bi Titanik mogao da potone.

Mr Murdoch kapetan se verovatno ubio.

Zatim, iznad galame ljudi koji su se međusobno raspitivali, začuo se strašni povik: „Spustite čamce. Žene i deca pre svega!” Neko je iznova i iznova uzvikivao te poslednje četiri reči: „Prvo žene i deca! Žene i deca pre svega!”
Na tom delu palube bila su još dva čamca za spasavanje. Čovek u civilu se mučio oko njih i vrištao instrukcije. . Nisam ga prepoznala ali prema onome što sam pročitala u novinama, to je morao biti gospodin J Bruce Ismai, generalni direktor linije. Treći čamac bio je otprilike do pola pun kada je mornar uhvatio Mardžori, moju ćerku, u naručju, otrgnuo je od mene i bacio u čamac. Nije joj data prilika ni da se oprosti sa ocem!

 

[Poli46]

Verovala da će i on pobeći; ali ponekad zavidim onima koje nijedna zemaljska sila nije mogla otrgnuti iz naručja njihovih muževa. Među tim hrabrim putnicima druge kabine bilo je nekoliko takvih. Videla sam ih kako stoje pored svojih najmilijih do poslednjeg; a kada je sutradan pozvana telegrafom na brodu Carpathia, nisu se javili.

U stvari, nismo se zaustavili ni na jednom drugom mestu da bismo se suočili sa drugim ženama i decom. Pretpostavljam da bi to bilo nemoguće. Dno našeg čamca pljusnulo je okean, dok smo se spuštali silinom za koju sam mislila da nas sve mora šokirati. Oblili su nas ledeno hladnim kapljicama ali smo ostali, a ljudi na veslima su brzo odveslali dalje od olupine.
Tada sam prvi put videla santu leda koja je nanela tako strašnu štetu. Nazirala se u jasnoj svetlosti zvezda, plavičasto-bela planina sasvim blizu nas.
Dalje možete pročitati:
ovde

 

[gost 422686]

TITANIC 666

Dark forces from the deep rise to the surface, terrorizing all aboard from Titanic III and threatens to repeat one of history's greatest disasters."

https://odysee.com/@nemanjacabrajac...-In-HD-New-HollyWood-Horror-story-356-x-854:c