Једног лета у зору
погледах у суседну башту,
Тамо је тамнопута Молдавка
Грожђе скупља.
Пребледим, поцрвеним,
одједном хтедох да кажем:
„Да
сретнемо летње зоре над реком Зором“.
Рефрен:
Јавор коврџава зелен, лист клесан,
ја сам заљубљен и срамотан пред тобом,
Зелен јавор, и јавор коврџав,
Да коврџав, изрезбарен!
Тамнопута Молдавка Одговорила је
момку на исти начин:
"Молдавски партизански
одред се
окупља . Данас су партизани
напустили свој дом, -
Чека те пут.
У партизане у густој шуми."
Рефрен:
Зелени коврџави јавор, резбарени лист,
Овде код јавора растаћемо се с тобом,
Зелени јавор, и јавор коврџави,
Да коврџав, изрезбарен!
И тамнопута Молдавка. Путем
у шуму отишла.
У том прекршају видео
сам да се нисам јавио са собом.
О тамнопутој Молдавки
често сам ноћу размишљао...
Одједном
сам срео своју тамнопуту жену у одреду!
Рефрен:
Јавор коврџав зелен, лист изрезбарен,
Здраво, момче, добро мој драги!
Зелен јавор, али коврџав јавор,
Да коврџав, изрезбарен!
