Previse ozbiljnosti?

Lollol

Lollol

Poznat
Poruka
9.450
Cesto mi ljudi kazu da sam previse ozbiljan (a ponajvise devojka), tako da razmisljam o tome ovih dana.
Verujem da umem da se ponasam neozbiljno, ali to je u izletima, koji su krakotrajni i ne previse cesti. Barem je tako sa muskim delom populacije, dok sa devojkom sa trudim da budem koliko-toliko ozbiljan, jer je ona otprilike takva, a i ne moze da razume nebruseni muski humor i neozbiljnost, doduse nije da tu nema izleta neozbiljnosti s vremena na vreme. Veci deo vremena stojim kao kip, tako da ljudi misle da sam mrtav ili da mi je nesto, mada ne znam kako bi trebalo da se ponasam, posto mi se ne skace od srece, uzbudjenja ili cega vec. Jednostavno nema tu tog prirodnog toga stvari, vec mi se cini da ja sve to nekako kocim i usporavam kad je red na mene da se ponasam "normalno". Zaista nemam pojma kako bi trebao da se ponasam i sta je tako cudno u mom ponasanju. :dontunderstand:

Why so serious? Nemam pojma.
 
Uh, koliko puta sam cula tu recenicu. Ali, ja sam takva, pa mi to i ne smeta. Naravno, nisam neki mrgud koji ne ume da se nasali, nasmeje, uziva u zivotu. Nisam ni kip, neka staticna osoba koja gleda kako sve prolazi pored nje. Da ne budem pretenciozna, ali sebe bih vise okarakterisala kao osobu koja je dosta zrelija u odnosu na svoje godine. Volim odgovornost, koja na neki nacin povlaci ozbiljnost. Npr. meni nije u prirodi da pricam svasta, da skacem bez ikakvog razloga, da se smejem toliko glasno da bi me drugi primetili....

Veruj mi da nije nista cudno, svi smo mi razliciti. Nekome je u prirodi da je hiperaktivan, neko je vise povucen. Moj savet ti je da ne pokusavas da se stopis sa ljudima koji su tebi susta suprotnost, vec da budes takav kakav jesi. U suprotnom bi mogao nacisto da se izgubis, igrao bi ulogu koja ti nimalo ne pristaje. Doduse, ako si bas toliko ukocen, mogao bi malo da se opustis, nasmejes.
 
Mislim da jednostavno nisi opušten...
A normalno je nismo svi isti - neko je ekstra zabavan neko ozbiljan, itd...

Lično volim zabavne ljude, prirodne - bilo da su mi drugarice ili da je momak u pitanju!

I ne razumem zašto humor i opušteno ponošanje pripisuješ neozbiljnosti :dontunderstand:
Neozbiljnost može biti itekako neprijatna!

Ako mene pitaš ja bih porazgovarala sa psihologom /ako ti smeta i da ne dobiješ neke komplekse zbog toga/ a i počela bih se družiti sa onima koji su omiljeni u društvu da bih i sama "poprimila" deo tog šarma! ;)

Pozdrav! :cao:
 
Ne znam sad dal imas uopsteno smisla za humor..mene tako kapiraju povrsni koji se smeju nebulozama..inace sam uvek neozbiljan na nebitne teme..ako pocnemo pricati ozbiljno o novcu..poslu..odnosima to je ozbiljno i nekad se to proceni kao previse..kao princip..zadrtost i sl
 
Lollol:
Cesto mi ljudi kazu da sam previse ozbiljan (a ponajvise devojka), tako da razmisljam o tome ovih dana.
Verujem da umem da se ponasam neozbiljno, ali to je u izletima, koji su krakotrajni i ne previse cesti. Barem je tako sa muskim delom populacije, dok sa devojkom sa trudim da budem koliko-toliko ozbiljan, jer je ona otprilike takva, a i ne moze da razume nebruseni muski humor i neozbiljnost, doduse nije da tu nema izleta neozbiljnosti s vremena na vreme. Veci deo vremena stojim kao kip, tako da ljudi misle da sam mrtav ili da mi je nesto, mada ne znam kako bi trebalo da se ponasam, posto mi se ne skace od srece, uzbudjenja ili cega vec. Jednostavno nema tu tog prirodnog toga stvari, vec mi se cini da ja sve to nekako kocim i usporavam kad je red na mene da se ponasam "normalno". Zaista nemam pojma kako bi trebao da se ponasam i sta je tako cudno u mom ponasanju. :dontunderstand:

Why so serious? Nemam pojma.
Kliknite za proširenje...

Treba da se opustiš, uživaš u trenutku, ne razmišljaš o velikim životnim istinama i sl.
U svakom slučaju, takav ti je karakter i ne možeš mnogo izmeniti. Ima i onih ozbiljnih koji cene baš takve. Ne obraćaj previše pažnje na one kojima to ne štima.
Ali, učestvuj više u trenutku, to ti fali, ne bi li normalno učestvovao u komunikaciji sa drugima.
 
Nije da nemam smisla za humor, ali sam u vecini slucajeva dobro smoren, tako da nisam bas spreman da skacem i ostalo.
Inace, mrzim kada je sve previse ustogljeno i kada ne mogu da se opustim, posto volim da lupetam i skacem, u pauzi od velikih zivotnih istina (zao mi je, ali one su deo mog karaktera), ali ne volim kada sam ja onaj ustogljeni koji kvari zabavu drugima.
 
zašto bi devojci smetala neozbiljnost, osim ako možda misli da si neodgovoran prema nečemu, ili da u društvu praviš budalu od sebe? ako ćeš se ponašati onako kako to drugi od tebe očekuju, onda stvarno imaš problem.
 
Pa ocigledno smatra moju neozbiljnost neotesanom, a pravljenje budale od sebe mi nije problem, dokle god nije stvarno neki idiotizam, mada verujem da sam takve idiotarije prerastao. Doduse umem da se ponasam i obuzdam, tako da niije preveliki problem.
 
To valjda hoće s godinama, i ja primećujem po sebi da sam emancipacijom postala mnogo ozbiljnija, i da me više ne oduševljavaju neke "gluposti" koje jesu nekad.
To je sve normalno.

Ali... nije mi normalno kad neko prevrće očima na nečiji humor, ukoliko isti nije direktno indiskretan, uvredljiv ili nešto slično. To ume čoveka baš da navede da se oseća neprijatno i nepoželjno. Ljudi su različiti, i što se više krećemo u sredinama različitih ljudi, to ćemo poboljšati umetnost komunikacije, kako ju je neko nazvao ovde na forumu. Meni ponekad padne tako neka fix ideja na pamet, tobože nešto adrenalinsko. Ne volim kad mi neko prevrće očima i govori "Boooooože!" na nešto što sam predložila. Saboterski nastrojene osobe mi nikad nisu bile prijatne, i u takvom društvu se uopšte ne osećam prijatno. Ok, ne želiš da podržiš, zdravo, doviđenja, i to je to.
Zadrte, zatucane, "previše ozbiljne", nespremne za akciju nisu deo mog društva, i takvi ljudi mi ne prijaju. Mislim da šire negativnu energiju. Zašto inače svi moramo da se povučemo u svoje ljušture kako bismo se osećali dobro? Previše je to monotono.
 
Lollol:
Pa ocigledno smatra moju neozbiljnost neotesanom, a pravljenje budale od sebe mi nije problem, dokle god nije stvarno neki idiotizam, mada verujem da sam takve idiotarije prerastao. Doduse umem da se ponasam i obuzdam, tako da niije preveliki problem.
Kliknite za proširenje...

očigledno, da sam na tvom mestu blamirala bi je na svakom koraku... pa neka traži na drugom mestu ono što joj treba. ti što ne kontaju da ne mogu nikoga da menjaju prvo ni sami nisu zreli, dok s punom pravom traže od druge strane da se koriguje. :roll:
 
georgejune:
Sta god pod ovim mislila isto ti se vata
Kliknite za proširenje...

asocijalni ljudi su većinom neprilagođeni i najbližima, od neuklađenosti sa okolinom, do delikvenata... ne mogu na napravim ni po jednoj tački poređenje sa temom.
pod tim sam konkretno mislila na ljude koji uđu u nečiji život, na neki način dođe do bliskosti sa subjektom, koji je po nekim individualnim merilima neprihvatljiv. ako ti neko ne odgovara, po ponašanju, interesovanjima, stavovima, traži onoga koji ti odgovara.
očekivati od nekoga de se menja, zarad okoline, a nije delikvent je silovanje zdravog razuma. to što je neko previše zreo je možda njemu samom teret, jer ima mnogo bolju percepciju od vršnjaka koji do te tačke još nisu došli, neki nikada i neće. i ne vidim to kao manu, već kao prednost... i nešto sa čim moraju da se nose, od nerazumevanja okoline, do sukoba sa sobom samim, usamljenosti i ostalih propratnih posledica.
niti neozbiljnost vidim kao problem, ni crni humor, niti morbidnost, ako onaj koji isti prezentuje to ume. a to što se neko druži i odrasta sa okolinom koju je davno prerastao prvo po ineresima, pa do inteligencije, jer obično ide iznad proseka kod ovih ljudi jeste problem. opet, i samo dok se taj neko ne nađe u nečemu što ga ispunjava, ili nađe ljude sebi slične.
postoji još jedno rešenje: retardirati se na nivo okoline, ne bi li se uklopio. :roll:
 
a po meni je bolje i ne uklopiti se u takvu okolinu, nego biti krojen po šablonu i tuđim merilima... što u nekim ranijim godinama dovodi do povlačenja u sebe. zato što svaki moron sebi daje za pravo da te "ne razume", nema tu šta da se razume... neuspeli pokušaju uklapanja po svaku cenu ruše i integritet i samopouzdanje, i opet povlačenje u sebe. i onda takve nazovu asocijalnima, čudnima... nisu oni krivi što su iznad nekog proseka, krivi su oni koji to ne mogu da shvate i prihvate.
kada shvate da trebaju cene sebe i svoje vrednosti, prestaće da ih brine šta će okolina da misli ili da kaže.
iliti opet: retardiraj se i uklopi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Fenomen "paralize od previše izbora" – kako preveliki broj opcija otežava donošenje odluka?
Odgovora
9
Pregleda
338
*VILA*
*VILA*

Back
Top