Prevazilazenje emotivnih blokada

realistic

realistic

Aktivan član
Poruka
1.108
Kako se borite da prevazidjete emotivne blokade nastale razlicitim uzrocima? Gubitkom, vredjanjem, sikaniranjem.. Stagod.. Emotivne blokade vode u psihosomatsku bolest i vrlo je vazno raditi na tome da se te blokade otklone. Podelite svoja iskustva i nacine kako se borite s njima.
 
Mil00rad:
Zvuči pogrešno al' Arbeit macht frei.
Kliknite za proširenje...

Da, rad skrene misli, okupira mozak. Fizicka aktivnost isto, trening... To je preko dana.. Ali, kad dodje mrak..., kad se legne u krevet..., Misli navale... Sta onda? Emotivne traume tesko nestaju..
Mislim da je u zivotu potrebna neka velika promena da se desi da se psihicke traume zaborave, ili bar donekle ispeglaju. Novo drustvo, nova energija.. Podrska... Neko ko razume.... I verovatno, covek nikad vise nije isti nakon emotivnih stresova..
 
realistic:
Dve vrlo stetne emocije su strah i bes. Kako suzbiti bes? Koju tehniku upotrebiti da bes nestane?
Kliknite za proširenje...

Jos radim na tome:)

Prihvatanje cinjenicnog stanja. Ne mozemo promeniti svet ali mozemo promeniti sebe.
Na primer:
Osoba u bliskom okruzenju izaziva negativne emocije u meni. Mojim izlivima besa (u proslosti) sam pokusao da stavim do znanja toj osobi moje negodovanje i ne slaganje sa postupcima itd.
Naravno bilo je kontraproduktivno, uzajamno smo se jos vise distancirali. Druge osobe u okolini su pocele sve vise da me gledaju kao krivca zbog mog ne-adekvatnog ponasanja i drze toj osobi stranu.
Poceo sam da analiziram situaciju. Shvatio sam da je moja ljutnja u neku ruku znak nepostovanja prema toj osobi. Iako se retko obracam toj osobi vise to ne radim u afektu.
Pokusao sam da razumem tu osobu, ali istinski. Stavio sam se u poziciju te osobe i poprilicno razumeo da i moji postupci ne bi bili puno drugaciji.
Nije bilo neke malicioznosti u postupcima te osobe, bar ja nisam mogao da primetim ali znam da sam ja u vise navrata bio obestan.
Shvatio sam da sam (po)gresio i moje negativne emocije prema toj osobi su splasnule.
Izmedju nas je sada neka vrsta precutnog razumevanja, skoro i ne pricamo ali dajemo jedno drugom "prostora".
Za tango je potrebno dvoje. Da bi pljesnuo, potrebne su dve ruke.
Kada me ponekad ta osoba "iznervira" pokusavam da objektivno sagledam situaciju i ne dozvoljavam da se seme zla opet zacne.

Bitno je pronaci svoju krivicu, niko nije bezgresan, vecinom nije crno- belo u medjuljudskim odnosima.
 
Evo, mozda nekog zanima: Postoji 7 cestih psihosomatskih bolesti, astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis i neurodermatitis. Hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suočavaju sa životnim problemima, dok se astma, ulecerozni kolitis i čir na želucu javljaju kod osoba koje se pred izazovima života povlače. Smatra se da je čak 95 odsto stečenih bolesti tokom života u osnovi psihosomatskog porekla. Tako da... Cuvajte se stresa i resavajte emotivne blokade i bes. Treba se skloniti od budala koji namerno izazivaju emotivne blokade i bes. Sve je to OK, samo ostaje pitanje kako je najbolje hendlovati to stanje kad se vec pojavilo.
 
realistic:
Kako se borite da prevazidjete emotivne blokade nastale razlicitim uzrocima? Gubitkom, vredjanjem, sikaniranjem.. Stagod.. Emotivne blokade vode u psihosomatsku bolest i vrlo je vazno raditi na tome da se te blokade otklone. Podelite svoja iskustva i nacine kako se borite s njima.
Kliknite za proširenje...
uz dužno poštovanje, mislim da si mogao da se malo više potrudiš oko uvodnog posta...:lol:

ovako možeš da dobiješ najviše desetak opštih odgovora. a tema bi mogla biti veoma zanimljiva...daj neki hint.
 
realistic:
Evo, mozda nekog zanima: Postoji 7 cestih psihosomatskih bolesti, astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis i neurodermatitis. Hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suočavaju sa životnim problemima, dok se astma, ulecerozni kolitis i čir na želucu javljaju kod osoba koje se pred izazovima života povlače. Smatra se da je čak 95 odsto stečenih bolesti tokom života u osnovi psihosomatskog porekla. Tako da... Cuvajte se stresa i resavajte emotivne blokade i bes. Treba se skloniti od budala koji namerno izazivaju emotivne blokade i bes. Sve je to OK, samo ostaje pitanje kako je najbolje hendlovati to stanje kad se vec pojavilo.
Kliknite za proširenje...

Kako se namerno izaziva blokada kod nekog drugog naročito ako je u mentalnom i psihičkom smislu stabilna i racionalna osoba? To je malo teži posao zar ne? Naročito opasnost da samog sebe blokiraš u pokušaju da doakaš nekom ko je jači i odoleva torturi psihe?

Ovo pitam pod uslovom da neko na mene navali svim silama u nameri da me emotivno blokira!
Da znam čime da se branim:lol:
 
Emotivne blokade cesto nastaju kao rezultat situacija koje su nam teske za prihvatiti i kao takve oduzimaju velike resurse na razmisljanje, tjeskobu sto sve zajedno otezava osobi da normalno nastavi dalje. Drugim recima, osoba moze ostati "blokirana" u disbalansu emocija odredjeni period vremena. Nema nikakve veze da li je osoba stabilna i racionalna, ovde je bitno samo pitanje popunjenosti kapaciteta prirodnih mehanizama odbrane i rezistencije na stres. Stres se nakuplja raznim delovanjima, na poslu, bez posla, u komunikaciji, u raznoraznim desavanjima itd. Stres se ne moze izbeci i dozivljavamo ga svaki put kad se desava nesto sto ide na nasu stetu, sa cime se ne slazemo. Dugotrajna izlozenost stresu dovodi do blokada. Kao ekstremni primer moze se navesti sikaniranje u skoli, koje (citamo u novinama) moze imati i fatalan ishod. Drugi, dosta blazi primer, moze da se desi prilikom raskida emotivne veze. Naime, osoba koja ostavlja moze da bude grupno izvredjana i sikanirana do te mere, da joj bude kasnije tesko da normalno nastavi dalje, da se emotivno veze za neku drugu osobu. Ovo se zna desiti kad ona osoba koja je ostavljena tesko prihvata raskid. Moze da se desi svasta nakon raskida. :)) Narodski receno, emotivna blokada bi bila trosenje resursa na "obradjivanje" stresnih situacija umesto na razmisljanje o napretku dalje. Treci primer bi bio grupno vredjanje medju prijateljima kad oni osete da je osoba jaca od njih i da ima volje da napreduje jos vise i dalje. Tad se moze desiti kolektivno vredjanje i izolacija cime te vuku dole, stvaraju ti emotivnu blokadu i otezavaju ti da postignes ono sto si naumio. Nadam se da sam ti bar malo priblizio tematiku. Iz svega ovoga napisanog sledi zakljucak da sto je osoba jaca i vrednija, vise tereta joj se baca na ledja. To je takva sudbina.
 
Uvek sam mislila da se ništa ne događa bez razloga, pa ni emotivne blokade.
Nakon istog doživljaja različiti ljudi imaju i različite posledice - neki nikakve, neki blage, neki emotivne blokade.
Pitanje je zašto se nekome blokada dogodila.
Mnogi veliki i kreativni ljudi ne bi postali to što jesu da su bili izlečeni na vreme.
Možda je ovo malo ekstreman pogled, ali uzimam u obzir da bi pre lečenja trebalo upitati svoju blokadu - šta ti želiš od mene?

:)
 
Za muškarca su bitne dve stvari da bi se osećao dobro- posao i seks (i to samo te dve, ništa sr**a, porodica, deca, ljubav, prijateljstvo). Ako hoćeš da se osećaš dobro rešavaj konkretne probleme vezane za to. Ako neće jedan posao odmah drugi, ako neće jedna da spava s tobom odmah druga. Treba živeti kao galeb u letu (evo ti i dobre knjige za popravljanje raspoloženja:"Galeb Džonatan Livingston"). Pusti samopreispitivanja.
 
realistic:
Emotivne blokade cesto nastaju kao rezultat situacija koje su nam teske za prihvatiti i kao takve oduzimaju velike resurse na razmisljanje, tjeskobu sto sve zajedno otezava osobi da normalno nastavi dalje. Drugim recima, osoba moze ostati "blokirana" u disbalansu emocija odredjeni period vremena. Nema nikakve veze da li je osoba stabilna i racionalna, ovde je bitno samo pitanje popunjenosti kapaciteta prirodnih mehanizama odbrane i rezistencije na stres. Stres se nakuplja raznim delovanjima, na poslu, bez posla, u komunikaciji, u raznoraznim desavanjima itd. Stres se ne moze izbeci i dozivljavamo ga svaki put kad se desava nesto sto ide na nasu stetu, sa cime se ne slazemo. Dugotrajna izlozenost stresu dovodi do blokada. Kao ekstremni primer moze se navesti sikaniranje u skoli, koje (citamo u novinama) moze imati i fatalan ishod. Drugi, dosta blazi primer, moze da se desi prilikom raskida emotivne veze. Naime, osoba koja ostavlja moze da bude grupno izvredjana i sikanirana do te mere, da joj bude kasnije tesko da normalno nastavi dalje, da se emotivno veze za neku drugu osobu. Ovo se zna desiti kad ona osoba koja je ostavljena tesko prihvata raskid. Moze da se desi svasta nakon raskida. :)) Narodski receno, emotivna blokada bi bila trosenje resursa na "obradjivanje" stresnih situacija umesto na razmisljanje o napretku dalje. Treci primer bi bio grupno vredjanje medju prijateljima kad oni osete da je osoba jaca od njih i da ima volje da napreduje jos vise i dalje. Tad se moze desiti kolektivno vredjanje i izolacija cime te vuku dole, stvaraju ti emotivnu blokadu i otezavaju ti da postignes ono sto si naumio. Nadam se da sam ti bar malo priblizio tematiku. Iz svega ovoga napisanog sledi zakljucak da sto je osoba jaca i vrednija, vise tereta joj se baca na ledja. To je takva sudbina.
Kliknite za proširenje...

U principu se slažem sa tobom ima tu još mnogo stresnih kategorija, onih malih koje nam ne uzmu svu energiju ali ostavljaju tanke naprsline u našem sistemu,
Dešava se da neko pukne iz čista mira a da se okolina čudi kako je došlo do toga jer je bio kul tip. Skupilo mu se, rekla bih...:lol: Eh pravo pitanje je šta je opasnije?

Stresovi koji nisu vidljivi golim okom a razaraju nas iz temelja svakodnevno dok čekamo u redu koji se otego a žuri nam se, dok kasnimo na važan sastanak a znamo da nas čeka petoro ljudi, dok neko ne gledajući uleti u raskrsnicu gde imamo prednost i ne računamo na to da će neka nefokusirana osoba da nam upropasti tri sata života i sto eura za slomljen far .... i tako, beskrajni niz malih stresova rezultiraju na kraju jednim velikim praskom.

S druge strane ovaj otvoreni emotivni bag gde znamo šta nas konkretno muči mnogo je pošteniji prema našem emotivnom i mentalnom sistemu u zdravstvenom smislu jer je protivnik koji ima svoje lice u koje možemo da pogledamo sa kojim možemo da se suočimo i u konačnom pronađemo rešenje. Ili naprosto iskoristimo već gotova rešenja...jer nismo jedini koji je preživeo emotivni krah, nismo jedini koga je ignorisala ekipa sa kojom je hteo da se druži...nismo jedini čiji partner odbija da shvati da je kraj.

Za svaku situaciju bez obzira koliko nas otvoreno ili podmuklo gutala, potrebno je sačuvati nonšalantnost ukoliko je to moguće. ona može da reši veliki procenat emotivnih blokada.
Ne slažem se sa izrekom da ono što nas ne satre to nas ojača. ono što nas ne satre danas doći će na naplatu jednog dana i zato mislim da za takve situacije treba imati uvek pripremljen kiseli osmeh...
 
Miss Moneypenny:
Kako se namerno izaziva blokada kod nekog drugog naročito ako je u mentalnom i psihičkom smislu stabilna i racionalna osoba? To je malo teži posao zar ne? Naročito opasnost da samog sebe blokiraš u pokušaju da doakaš nekom ko je jači i odoleva torturi psihe?

Ovo pitam pod uslovom da neko na mene navali svim silama u nameri da me emotivno blokira!
Da znam čime da se branim:lol:
Kliknite za proširenje...

Da bi se mogla izazvati takva blokada, prvo treba da ti je stalo do osoba koji ti takvo stanje izazovu. Znaci, treba da postoji neka vrsta povezanosti koju oni grubo krse i prekidaju, ostavljajuci te bez podrske u emotivnom disbalansu koji se kasnije moze manifestovati na bilo koji deo zivota - ljubavne veze, zdravlje, posao, finansije itd.. Namera izazivanja emotivne blokade je da te perfidno povredi i zaustavi u daljem napredovanju, da gubis vreme i energiju na bes i razmisljanje o neocekivanoj situaciji i nepravdi, umesto da nastavis dalje. Znaci, nesto slicno kao grupni fizicki napad, ali mnogo perfidnije. Kao primer moze da posluzi zavidno drustvo, koje te usled shvatanja da mozes nesto vise i bolje od njih, namerno izvredja, odbaci i izoluje, cime te postavlja u gore opisani emotivni disbalans, jer ne razumes taj iznenadni nepravedni cin koji su organizovano sproveli u delo. Drugi primer moze da bude osoba koja oseti da ce da bude ostavljena uskoro i koja pozeli da grubo povredi onu drugu stranu okretanjem svih protiv nje, izdajom ili prevarom, cime se opet onaj koji moze nesto bolje i jace stavlja u poziciju emotivnog disbalansa, cime mu je tesko da nastavi dalje. Da bi se moglo normalno nastaviti dalje i napredovati, emocije moraju biti u balansu. Covek je rob osecanja i vrlo mu je tesko da ta osecanja utisa kad su ona u neravnotezi, pogotovo u pocetku kad se nema mnogo iskustva sa emotivnim blokadama i razlozima za njihovo izazivanje. S tim u vezi, sto je covek zadovoljniji sobom, sto je sposobniji i ako postoji mnogo stvari u kojima je bolji od drugih (postigne vise), on ce biti izlozen snaznijim i perfidnijim udarcima koje mu nece biti lako da prevazidje. Kao prirodan mehanizam odbrane je bes i zelja za osvetom, sto napadaci zele da osecas, jer tvoje prirodno/normalno ponasanje upravo to izaziva u njima - mrznju, bes i zelju da ti se osvete, da te "spuste dole", da ne uzivas u lepom, vec da ti srecu zameni bes. Ono sto je karakteristicno za ovakve situacije je grupno sikaniranje, izolacija, namera povredjivanja, oduzimanje podrske, otezavanje daljeg napredovanja, izazivanje reakcije po svaku cenu (jer zrtva nema podrsku, izolovana je, a posto se vredjanje radi grupno, nestaje element individualne krivice) itd..

Ono sto moze postati problem je okruzenje u kojem je neko jaci od velike vecine, i u kojem ce onda on dozivljavati stalno takva neprijatna iskustva.
 
Poslednja izmena:
Najviše mislimo o onom koga želimo da zaboravimo.

Neko potroši silno vreme na to. Neko se odmah baca na "sklekove". Nekome opet život ide na ruku pa mu servira nekakve obaveze zbog kojih nema luksuz potonuća u lenju i tešku depresiju.

Ono što je dobro kod ovakvih izazova je što čovek tada sazna od kakvog je materijala sazdan i, što je možda još važnije, koliko vrednuje sebe.

1) Ostavila me devojka i ja to ne mogu da prihvatim. Kako je mogla? Mene ovakvog? Mora da je do nje problem. Ili je do mene..? Ne, ipak je do nje..mada..
2) Ostavila me devojka. Šta da se radi..ona je ta koja gubi. Ja ću sada gledati da nađem drugu.

I jedan i drugi imaju snažan ego, s tim što je prvi patološki jer vodi ka dastrukciji, dok je drugi tipa "survivor".

Prvi tip je " ŠĆMŽBTDKDLJNMD I" - tip čoveka*, odnosno reakcije na emotivne blokade i malo je reći da celokupna umetnost počiva na ovakvom tipu.
Drugi tip je neprimetan, dosadan i manje privlačan, jer je "zdraviji".

U koji tip spadamo, zavisiće od mnogo faktora, pre svega od fenotipa tj vaspitanja i sredine u kojoj smo odrasli.
Ukoliko govorimo o Srbiji (i slovenskoj grupi naroda) za očekivati je da će kod emotivnih blokada da prevagne ŠĆMŽBTDKDLJNMDI tip, pri čemu se otvara čitava paleta omiljenih sportova kao što su samosažaljanje, patetično intelektualisanje (pokušaj da se razume), opadanje interesovanja za bilo šta što nema veze sa gledanjem u šolju, karte i mogućnost da se izvor emocija opameti, oscvesti, predomisli i konačno vrati.

Sve u svemu, odgovor na pitanje Kako se to prevazilazi, treba tažiti tamo gde je i nastao - u društvenom miljeu. Ti se emotivni zapleti nabolje prevazilaze uz upravo ove sportove koje pomenuh, nikako sam, nikako zatvaranjem u sebe, nikako lizanjem sopstvenih rana kao povređeni pas.

ŠĆMŽBTDKDLJNMD *I (Šta će mi život bez tebe draga kad drugu ljubav ne mogu da imam)
 
realistic:
Dve vrlo stetne emocije su strah i bes. Kako suzbiti bes? Koju tehniku upotrebiti da bes nestane?
Kliknite za proširenje...

Na osnovu ovog pitanja sticem utisak da se tu ne radi samo o emotivnoj blokadi, vec i o ranjenom egu.

Nisam za ono sto ti je sin Junga predlozio - samoanalizu i bavljenje sopstvenim emocijama i mislima. To zna biti kontraproduktivno. Jer ti vec znas odakle sve potice, gde gresis i sta trebas promeniti, ali ne znas kako.

Vecina ljudi, koji prolaze kroz ankciozna i depresivna stanja, naginje preteranoj samoanalizi i sto se vise bave sobom, to se sve vise vrte u krug.

Sve sto ti se dogodilo, dogodilo se u proslosti. Ti zivis sada.
Svaki put kada pocnes razmisljati o bolnim situacijama, reci sebi "ne" i fokusiraj se na drugacije misli. Mastaj o necem lepom i ugodnom. Sasvim je svejedno da li je to o cemu mastas realno ostvarivo. Bitno je da u glavi razradis neku sretnu pricu u kojoj si ti glavni junak. Misli ce se vracati, ali svaki put uradi isto, reci "ne", treniraj to prekidanje bolnih secanja i mastaj. U pocetku je to vrlo naporna "igra", ali vremenom se mozak navikne na sretne i lepe misli i one prevladaju.


Kod dosta ljudi odraslih na ovim prostorima primecujem kako im je tesko da mastaju. Bukvalno sami sebe ogranicavaju. Zasto?
 
ranjeni Zoro:
Najviše mislimo o onom koga želimo da zaboravimo.

Neko potroši silno vreme na to. Neko se odmah baca na "sklekove". Nekome opet život ide na ruku pa mu servira nekakve obaveze zbog kojih nema luksuz potonuća u lenju i tešku depresiju.

Ono što je dobro kod ovakvih izazova je što čovek tada sazna od kakvog je materijala sazdan i, što je možda još važnije, koliko vrednuje sebe.

1) Ostavila me devojka i ja to ne mogu da prihvatim. Kako je mogla? Mene ovakvog? Mora da je do nje problem. Ili je do mene..? Ne, ipak je do nje..mada..
2) Ostavila me devojka. Šta da se radi..ona je ta koja gubi. Ja ću sada gledati da nađem drugu.

I jedan i drugi imaju snažan ego, s tim što je prvi patološki jer vodi ka dastrukciji, dok je drugi tipa "survivor".

Prvi tip je " ŠĆMŽBTDKDLJNMD I" - tip čoveka*, odnosno reakcije na emotivne blokade i malo je reći da celokupna umetnost počiva na ovakvom tipu.
Drugi tip je neprimetan, dosadan i manje privlačan, jer je "zdraviji".

U koji tip spadamo, zavisiće od mnogo faktora, pre svega od fenotipa tj vaspitanja i sredine u kojoj smo odrasli.
Ukoliko govorimo o Srbiji (i slovenskoj grupi naroda) za očekivati je da će kod emotivnih blokada da prevagne ŠĆMŽBTDKDLJNMDI tip, pri čemu se otvara čitava paleta omiljenih sportova kao što su samosažaljanje, patetično intelektualisanje (pokušaj da se razume), opadanje interesovanja za bilo šta što nema veze sa gledanjem u šolju, karte i mogućnost da se izvor emocija opameti, oscvesti, predomisli i konačno vrati.

Sve u svemu, odgovor na pitanje Kako se to prevazilazi, treba tažiti tamo gde je i nastao - u društvenom miljeu. Ti se emotivni zapleti nabolje prevazilaze uz upravo ove sportove koje pomenuh, nikako sam, nikako zatvaranjem u sebe, nikako lizanjem sopstvenih rana kao povređeni pas.

ŠĆMŽBTDKDLJNMD *I (Šta će mi život bez tebe draga kad drugu ljubav ne mogu da imam)
Kliknite za proširenje...

dr. zoroe a sto te ostavila tebe takog yeboteeee
mene ona pretposlednja nije ostavila iako mi se nije digo kad sam teo a i ona tela ko ja al tad kao kobajagi nije a trljala se o mene ko medvedica o stari hrast kazala mi posle ma to ja besvesna bila pa sam zato ja nju oma tako neiskrenu ostavio sta ce mi to meni vakom bas ko sto je ona ostavila njenog bivseg kom se inace dizo preko mere a ona od njega tela da mu se digne i ono drugo sto meni vakom bilo stalno ko jarbol al ono prvo nije uvek a on taj bivsi car je yebote to drugo sto je ova tela davo jednoj trecoj koja je inace znala za ovu ali za mene nije jok jer da jeste mene vakog nikada me ne bi ostavila a bogme ni ja nju iako je ne znam ni koja je al znam da smo ono bas bas stvoreni jedno za drugo jer nas vezhe ova ostavljena sto voli da ostavlja
sta da radim dr. zoroe dal samo sklekove svako jutro il da pevam i zavijam od tuge ko gladan medjed kad vidi da u koshnici nema meda a koshnica spolja lepa ko bombonica al dzaba kad je iznutra sva bushna ko ementaler pa lepo koshnicu ostavis jer glad je glad ko sto je med med jer ako obigravas oko bushne moze da izleti iz nje osa pa te ubode tamo gde najvise boli a mene doktore boli bash tamo gde sam najtanji a gde je ona najdeblja a vaki chovek kao ja nece da ga bodu neke tamo leve vec sve to loshe ima da ostavi iza sebe u proshlos a ne da mora da ide kod drzavni dr za glavu kad ima ovde dr zoro koji sve zna napamet ko moj mile sa tri osnovne
 
a od onu pre ove me sto sam je ostavio vishe me muka bogdajevidi ja je golu ljubim ko lane koshutu po kosu ushi vrat i slabine a ona stenje smeshka se i siktje sta me bre ljubish ajde radi jako ko na livadu kad kosish a ne ko mushica u lepak kad padne alo bre stuk se mirna govedo jedno kazem joj ja nezno nis pasla detelinu pa das se nadula tolko da moram oma za vime da te vatam a ona tu ljutito skochi idem ja kod zorke da predemo vunicu a cim zazdila iza baste trk kod pashenog mi radomira kutja do kutje i kuca na vrateno staklence pa shaputje mu i zavija na okce od elzep kljuchitj radomireeee da vidish kake sam kikice uplela to mi radomir pricho posle u zadruzi u krs se kleo od pokojnu prababu jevrosinku sto bila medecinjarka i prelazila albaniju i posle samo zbog radomir sam je ostavio inace ne bi nikad al pasheni mi sto jes jes a i ume bre sa vunicom bolje no zorka teshke su te emocije bogaminjenog
 
realistic:
Evo, mozda nekog zanima: Postoji 7 cestih psihosomatskih bolesti, astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artritis i neurodermatitis. Hipertireoza, hipertenzija, reumatoidni artritis i neurodermatitis nastaju kod osoba koje se suočavaju sa životnim problemima, dok se astma, ulecerozni kolitis i čir na želucu javljaju kod osoba koje se pred izazovima života povlače. Smatra se da je čak 95 odsto stečenih bolesti tokom života u osnovi psihosomatskog porekla. Tako da... Cuvajte se stresa i resavajte emotivne blokade i bes. Treba se skloniti od budala koji namerno izazivaju emotivne blokade i bes. Sve je to OK, samo ostaje pitanje kako je najbolje hendlovati to stanje kad se vec pojavilo.
Kliknite za proširenje...
svesnoscu
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top