U jednoj dalekoj dalekoj zemlji najveći proizvođač sladoleda godinama kao reklamu koristi trik sa nagradnom igrom.U toj nagradnoj igri srećni dobitnik prepoznaje "srećni" sladoled tako što na drvenom štapiću ili na nekoj drugoj nejedućoj površini uoči dve iste cifre - iznos novca ili dva ista imena nekih artikala - automobil i sl. Na prvi pogled ništa neobično međutim u stvarnosti tu nikakih nagrada izvesno nema.Sve i da postoji namera uprave tog preduzeća u toj dalekoj zemlji da postupa pošteno,zbog načina na koji je "nagradna igra" osmišljena,graničilo bi se na nemogućim da do običnog kupca stigne "srećni" sladoled odnsono sladoled sa srećnim štapićem.Jednostavno bi ga uzeo neko od onih koji bi trebalo da taj štapić puste u promet ili još u toku samog proizvodnog procesa.I sama izrada ili nabavka takvih štapića bila bi povezana sa mogućnošću prevare.
Da je reč o nekoj uređenoj zemlji kakva je i naša ,takva prevara bi brzo bila ispitana a prevaranti kažnjeni međutim reč je o jednoj nama dalekoj ali i prijateljskoj zemlji u procesu tranzicije.
Da je reč o nekoj uređenoj zemlji kakva je i naša ,takva prevara bi brzo bila ispitana a prevaranti kažnjeni međutim reč je o jednoj nama dalekoj ali i prijateljskoj zemlji u procesu tranzicije.
