AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.225
https://investitor.me/2017/08/26/prevara-milenijuma-sta-je-ponzijeva-shema/
Многи се још сећају времена Дафине и Језде и раних деведесетих година прошлог века, када су ова два преваранта, уз амин тадашње државе у распаду, уцењивала десетине ако не и стотине хиљада људи – од грађана, малих предузетника до великих инвеститори.
Иако је од тада прошло доста времена, многи се и даље питају како се то догодило и по ком моделу.
То је тзв Понзи шема, позната и као пирамидална шема, и како се она спроводи?
Ретко који преварант у историји може да се похвали да је преварант добио име по њему. Чарлс Понци, интелигентни италијански имигрант у САД, један је од ретких „срећника“ који је добио ову част.
Понзи шема је једна од најједноставнијих, али у исто време и једна од најефикаснијих превара икада направљених, и верује се да је основа за све преваре настале после 1960-их, а најинтересантније је да је ова превара непревазиђен до данас.
Ову превару користе сви: од најмањих преваранта до најбогатијих бизнисмена. Основа шеме је да се преварант инфилтрира у одређене групе људи који имају новац (бизнисмени, лекари, наследници, али и полиција, адвокати и шира јавност) или да се инфилтрира у цркве, социјалне установе, радна места, пише превара.инфо .
Када се преварант увуче у одређене кругове, не престаје да прича о сјајном послу који доноси велики новац, који прија сваком уху.
Међутим, у овој фази постоје аматери и професионалци. Дилетанти одмах покушавају да вас наговоре да уложите новац, док вас професионалци остављају да "кувате" неколико дана и често условљавају да уложите велике суме новца.
Аматери од вас траже мале своте новца и обично их људи читају на почетку, док професионалци допуштају да вас њихова урођена похлепа одведе у замку. У таквим пословима од вас се тражи да уложите одређену суму новца у „сигуран посао” и нуди вам се повраћај средстава уз зараду од 10 до 50 одсто месечно. Проценат у почетку варира и обично је већи у почетку, а касније опада како се појављује више инвеститора – класична понуда и потражња.
А временски оквири могу бити ограничени и обично су одређени количином новца који долази. Најбоља шема је ако вам преварант понуди да инвестирате само месец дана, а за следећу инвестицију вам понуди дуплу камату ако инвестирате на дужи временски период.
Да би оваква превара изгледала легално, увек се неком робом или услугом тргује у страној земљи. Може се радити и о наводном увозу нафте или неке друге робе која се одлично продаје на тржишту. Може се радити и о куповини земљишта, изградњи зграда, позајмљивању сигурних компанија...односно, било чега што изгледа као легалан посао. Акценат се увек ставља на висок принос на уложена средства.
У овој фази људи још не верују, али ће бар 80 одсто њих поново инвестирати, а истовремено ће ширити причу о сигурном послу који доноси велики профит. Психологија људи је да верују једни другима, па се круг инвеститора шири, а најзанимљивије је да оних 20 одсто који нису хтели да уложе други пут, враћају и улажу новац на дужи период.
Ако је неко уложио велику суму новца, онда се то лице убеђује да реинвестира новац са већом каматом и да одмах подигне камату на улог. Како је прича нашла пут до срца и новчаника многих инвеститора, интересовање опада. Ако је у почетку било 30 одсто, сада је 20 одсто, али за прве инвеститоре остаје исто.
После три месеца прилив новца од нових инвеститора је много већи од дуга и у овом периоду нема проблема са плаћањем. После шест месеци преваранти су већ толико богати да новац могу да уложе у велелепна здања, аутомобиле, накит и скупе журке које додатно увећавају славу ових „мецена” и „добротвора”.
У оваквим шемама се нужно помаже хуманитарним организацијама, јер се такве вести објављују у медијима и кредибилитет преваранта се не доводи у питање. Напротив, њихов рејтинг расте. Разне донације су одлична реклама и отворени позив новим инвеститорима да уложе новац. Богатство се гомила и сви су срећни.
На питање економиста како такве компаније могу да плаћају толику камату, најчешће говоре о увозним пословима са дефицитарном робом или краткорочним кредитима страним и домаћим компанијама за које гарантују стране осигуравајуће куће и нема шансе да инвеститори изгубе новац.
Овде је занимљиво да преваранти воле да се појављују на телевизији и одговарају на таква питања јер им такви разговори представљају додатну рекламу, а најважније је да „људи чују само оно што желе“. У гостовањима на ТВ, радију и писаним медијима преваранти упорно понављају причу о брзом богаћењу, високим каматама, лаком животу... гости се доводе да потврде ову причу и све личи на добар холивудски филм.
Први проблеми настају када износ новца од нових инвеститора постане мањи од износа који се мора исплатити старим инвеститорима. Људима се не плаћа ни главница ни камате, а незадовољство међу људима расте. Када незадовољство ескалира, у целу ствар морају да интервенишу надлежни и полиција. Када се спроведе званична истрага, лако је закључити да се ради о превари и банке или компаније које се баве таквим преварама морају бити затворене. Принудно затварање је одлична прилика за преваранте да се извуку оптужујући власти за „заустављање сјајног посла” и због гашења банка или компанија нису у могућности да врате новац инвеститорима.
Класична изјава преваранта је – ако нам надлежни дозволе да радимо, моћи ћемо да вратимо новац нашим инвеститорима, иначе... Наравно, ниједна влада на свету неће дозволити преварантима да раде и преваранти то знају. Жалосно је што у оваквим ситуацијама људи више верују преварантима него властима, јер не могу да верују да им новац неће вратити. Инвеститори неће сарађивати са властима јер желе да врате свој новац и тако несвесно постану саучесници у превари. Наравно, највећи број инвеститора остаје без новца.
Реалност: Ниједна компанија није довољно богата да плаћа камату од 10 до 50 одсто месечно, посебно не банке које желе да узму ваш новац уместо да вам га дају .
Ако вам неко понуди да уложите новац и притом нуди огромну зараду, добро се распитајте о фирми, власнику и колико дуго фирма постоји и не журите у нешто за шта нисте сигурни да је легално и да је ваш новац безбедно је.
Најбоље је да проверите са својим конкурентима јер су они увек добро информисани.
Десетинама хиљада година постоје два начина како се стичу материјална богатства
1. сопствеим радом на претварању природних сировина у корисне дневне производе.
2. узимањем већ направљених средстава под тачком 1.
Узмиање средстава под тачком два је могуће опет на два начина
1. оружјем .. силом ... углавном уз 'подношљиве' 'колетарлне' жртвовања и 'својих' и 'њихових'
2. мирнодопски .. различитим 'законима' религијским и моралним 'принципима'
Оба наведена метода 'прерасподеле добара' су добро позната у многим експлоаттаорским системима робовласништво феудализам капитализам
Позната су такође широм планете без обзита на расу пол или животно доба ....
Пљачкали су и 'законски''владали' и жене и и мкладе и 'обојене'
Свако издвајање посебнога 'социјалнога уеђења' односно пола животнога даба или расе
је циљано само из разлога блеклистовања те и такве групе односно појединца.....углавном не у циљу повраћаја отетога односно спрешавања
већ камању покрећу оне и они који су учествовали у пљачки али остеле и остали кратких рукава.
Све ово горе никада неће .. неможе престати јер по познатом закону 'линије маљега отпора'... увеч је дићи руку са мачем отровом или оловком
да се 'закон' јачег односно 'умнијега' спроведе
далеко лакши него 'дизање мотике'
Многи се још сећају времена Дафине и Језде и раних деведесетих година прошлог века, када су ова два преваранта, уз амин тадашње државе у распаду, уцењивала десетине ако не и стотине хиљада људи – од грађана, малих предузетника до великих инвеститори.
Иако је од тада прошло доста времена, многи се и даље питају како се то догодило и по ком моделу.
То је тзв Понзи шема, позната и као пирамидална шема, и како се она спроводи?
Ретко који преварант у историји може да се похвали да је преварант добио име по њему. Чарлс Понци, интелигентни италијански имигрант у САД, један је од ретких „срећника“ који је добио ову част.
Понзи шема је једна од најједноставнијих, али у исто време и једна од најефикаснијих превара икада направљених, и верује се да је основа за све преваре настале после 1960-их, а најинтересантније је да је ова превара непревазиђен до данас.
Ову превару користе сви: од најмањих преваранта до најбогатијих бизнисмена. Основа шеме је да се преварант инфилтрира у одређене групе људи који имају новац (бизнисмени, лекари, наследници, али и полиција, адвокати и шира јавност) или да се инфилтрира у цркве, социјалне установе, радна места, пише превара.инфо .
Како то ради
Поента је да се стигне тамо где има много људи, јер је најбоља реклама реч других људи која се преноси са једне особе на другу, а ова врста оглашавања је кључ за ширење посла.Када се преварант увуче у одређене кругове, не престаје да прича о сјајном послу који доноси велики новац, који прија сваком уху.
Међутим, у овој фази постоје аматери и професионалци. Дилетанти одмах покушавају да вас наговоре да уложите новац, док вас професионалци остављају да "кувате" неколико дана и често условљавају да уложите велике суме новца.
Аматери од вас траже мале своте новца и обично их људи читају на почетку, док професионалци допуштају да вас њихова урођена похлепа одведе у замку. У таквим пословима од вас се тражи да уложите одређену суму новца у „сигуран посао” и нуди вам се повраћај средстава уз зараду од 10 до 50 одсто месечно. Проценат у почетку варира и обично је већи у почетку, а касније опада како се појављује више инвеститора – класична понуда и потражња.
А временски оквири могу бити ограничени и обично су одређени количином новца који долази. Најбоља шема је ако вам преварант понуди да инвестирате само месец дана, а за следећу инвестицију вам понуди дуплу камату ако инвестирате на дужи временски период.
Да би оваква превара изгледала легално, увек се неком робом или услугом тргује у страној земљи. Може се радити и о наводном увозу нафте или неке друге робе која се одлично продаје на тржишту. Може се радити и о куповини земљишта, изградњи зграда, позајмљивању сигурних компанија...односно, било чега што изгледа као легалан посао. Акценат се увек ставља на висок принос на уложена средства.
Кад се игра закотрља
Када се пронађу први инвеститори, обично улажу мање суме новца, јер, наравно, све делује превише добро и нестварно да би било истинито. Инвеститори имају прилику да уложе новац на месец дана да виде како све то изгледа. Наравно, преваранти очекују овакву реакцију и не покушавају да убеде прве инвеститоре да уложе новац на дуже време. По истеку једномесечног периода, новац који су уложили враћа се инвеститорима плус одговарајућа унапред уговорена камата.У овој фази људи још не верују, али ће бар 80 одсто њих поново инвестирати, а истовремено ће ширити причу о сигурном послу који доноси велики профит. Психологија људи је да верују једни другима, па се круг инвеститора шири, а најзанимљивије је да оних 20 одсто који нису хтели да уложе други пут, враћају и улажу новац на дужи период.
Ако је неко уложио велику суму новца, онда се то лице убеђује да реинвестира новац са већом каматом и да одмах подигне камату на улог. Како је прича нашла пут до срца и новчаника многих инвеститора, интересовање опада. Ако је у почетку било 30 одсто, сада је 20 одсто, али за прве инвеститоре остаје исто.
После три месеца прилив новца од нових инвеститора је много већи од дуга и у овом периоду нема проблема са плаћањем. После шест месеци преваранти су већ толико богати да новац могу да уложе у велелепна здања, аутомобиле, накит и скупе журке које додатно увећавају славу ових „мецена” и „добротвора”.
У оваквим шемама се нужно помаже хуманитарним организацијама, јер се такве вести објављују у медијима и кредибилитет преваранта се не доводи у питање. Напротив, њихов рејтинг расте. Разне донације су одлична реклама и отворени позив новим инвеститорима да уложе новац. Богатство се гомила и сви су срећни.
Зашто су банке најпогодније
Најбоља "Понзи шема" је са банкама јер су банке легалне, њихово пословање је увек тајно, људи могу да виде банке и истовремено имају опипљив доказ да је то легалан посао, који на површини заиста изгледа као легалан. посао.На питање економиста како такве компаније могу да плаћају толику камату, најчешће говоре о увозним пословима са дефицитарном робом или краткорочним кредитима страним и домаћим компанијама за које гарантују стране осигуравајуће куће и нема шансе да инвеститори изгубе новац.
Овде је занимљиво да преваранти воле да се појављују на телевизији и одговарају на таква питања јер им такви разговори представљају додатну рекламу, а најважније је да „људи чују само оно што желе“. У гостовањима на ТВ, радију и писаним медијима преваранти упорно понављају причу о брзом богаћењу, високим каматама, лаком животу... гости се доводе да потврде ову причу и све личи на добар холивудски филм.
Први проблеми настају када износ новца од нових инвеститора постане мањи од износа који се мора исплатити старим инвеститорима. Људима се не плаћа ни главница ни камате, а незадовољство међу људима расте. Када незадовољство ескалира, у целу ствар морају да интервенишу надлежни и полиција. Када се спроведе званична истрага, лако је закључити да се ради о превари и банке или компаније које се баве таквим преварама морају бити затворене. Принудно затварање је одлична прилика за преваранте да се извуку оптужујући власти за „заустављање сјајног посла” и због гашења банка или компанија нису у могућности да врате новац инвеститорима.
Класична изјава преваранта је – ако нам надлежни дозволе да радимо, моћи ћемо да вратимо новац нашим инвеститорима, иначе... Наравно, ниједна влада на свету неће дозволити преварантима да раде и преваранти то знају. Жалосно је што у оваквим ситуацијама људи више верују преварантима него властима, јер не могу да верују да им новац неће вратити. Инвеститори неће сарађивати са властима јер желе да врате свој новац и тако несвесно постану саучесници у превари. Наравно, највећи број инвеститора остаје без новца.
Реалност: Ниједна компанија није довољно богата да плаћа камату од 10 до 50 одсто месечно, посебно не банке које желе да узму ваш новац уместо да вам га дају .
Ако вам неко понуди да уложите новац и притом нуди огромну зараду, добро се распитајте о фирми, власнику и колико дуго фирма постоји и не журите у нешто за шта нисте сигурни да је легално и да је ваш новац безбедно је.
Најбоље је да проверите са својим конкурентима јер су они увек добро информисани.
Десетинама хиљада година постоје два начина како се стичу материјална богатства
1. сопствеим радом на претварању природних сировина у корисне дневне производе.
2. узимањем већ направљених средстава под тачком 1.
Узмиање средстава под тачком два је могуће опет на два начина
1. оружјем .. силом ... углавном уз 'подношљиве' 'колетарлне' жртвовања и 'својих' и 'њихових'
2. мирнодопски .. различитим 'законима' религијским и моралним 'принципима'
Оба наведена метода 'прерасподеле добара' су добро позната у многим експлоаттаорским системима робовласништво феудализам капитализам
Позната су такође широм планете без обзита на расу пол или животно доба ....
Пљачкали су и 'законски''владали' и жене и и мкладе и 'обојене'
Свако издвајање посебнога 'социјалнога уеђења' односно пола животнога даба или расе
је циљано само из разлога блеклистовања те и такве групе односно појединца.....углавном не у циљу повраћаја отетога односно спрешавања
већ камању покрећу оне и они који су учествовали у пљачки али остеле и остали кратких рукава.
Све ово горе никада неће .. неможе престати јер по познатом закону 'линије маљега отпора'... увеч је дићи руку са мачем отровом или оловком
да се 'закон' јачег односно 'умнијега' спроведе
далеко лакши него 'дизање мотике'
