Ans i Eva Jargi
Aktivan član
- Poruka
- 1.485
Pretvaranje novca u robu liči pomalo na situaciju u kazinu u kojem se žetoni tretiraju kao roba,
a mnoštvo kockara umesto da kockaju novcem, kockaju i trguju žetonima.
Šta biste pomislili o naivnim posetiocima takvog kasina, kojima okorele kockarske profesionalne
varalice, žetone čija nominalna vrednost iznosi, primera radi 100 dinara, uspeju da prodaju za 150,
200, 500, 1000 ili 100.000 dinara?
Ili, ako ti isti naivci svoje kupljene žetone daju na štednju tim istim varalicama, umesto da ih koriste
za ono zbog čega su došli u kasino?
Ili, da uzmemo drugačiji primer:
Šta biste rekli kad biste čuli da su u nekoj državi, u kojoj se inače vrednost robe meri dužnim metrom
(prema dužini pojedinih primeraka robe), na nagovor nekih špekulanata, ljudi iznenada, pored trgovine
roba-novac-roba, započeli čudnu trgovinu svim mogućim primercima metara (drvenim, plastičnim,
končanim, kanapnim i drugim)?
I utvrdili nova trgovačka pravila prema kojima vrednost robe više ne zavisi od njene dužine, nego od količine
metara koju su potencijalni kupci skupili?
Verovatno biste pomislili da nešto nije u redu s tim ljudima.
Da su ludi, ili nepromišljeni, ili prevareni, ili ...
Ali nešto slično tome počelo se događati u našoj realnosti, s tim što je u današnje vreme apsurdnost
trgovine NOVAC ZA NOVAC dovedena do perverzije, tako da su mnogi gotovo zaboravili pravu funkciju
novca.
Tako je u današnje vreme NOVAC OD DOBROG SLUGE (sredstva za razmenu robe i merila vrednosti
roba i usluga) POSTAO NAJGORI GOSPODAR - oličen u bankarima koji su uz pomoć novca kao
NAJTRAŽENIJE robe postali vlasnici preko 60% svih materijalnih dobara na planeti.
Od svih ludosti koje je čovečanstvo sebi dozvolilo, ova je verovatno najveća i sa najtežim posledicama.
Ali to nije ono najgore.
Još više poražava činjenica da sve više ljudi u većini država u svetu, vođenih apsurdnim bankarskim
zakonima koji su novac pretvorili u ROBU, i to najtraženiju, kreće u besomučnu i iracionalnu poteru
za novcem u svim njegovim brojnim i bezvrednim oblicima i varijacijama, "proizvodeći" ga u spekulativnim
"količinama" koje i do 100 puta nadmašuju stvarnu vrednost svih postojećih roba i potencijalnih usluga.
Danas ljudi novcem (papirima od „vrednosti“) trguju na berzama i na druge načine, „štede“ ga u bankama,
obožavaju ga, i izvode s njim razne druge nemoguće i beskorisne finese.
U toj suludoj trci gotovo da su zaboravili i zapostavili mnoge stvarne materijalne, kao i sve duhovne vrednosti,
i tako dospeli u ćorsokak u kome se trenutno nalazimo.
Došli smo u situaciju u kojoj bankari, ostvarivši gotovo potpunu kontrolu nad većinom današnjih nacionalnih
banaka, jednostavnim zavrtanjem ventila za protok realnog novca u opticaju, jednu ili više nacija dovode
u ozbiljne ekonomske krize, recesije, depresije itd.
a mnoštvo kockara umesto da kockaju novcem, kockaju i trguju žetonima.
Šta biste pomislili o naivnim posetiocima takvog kasina, kojima okorele kockarske profesionalne
varalice, žetone čija nominalna vrednost iznosi, primera radi 100 dinara, uspeju da prodaju za 150,
200, 500, 1000 ili 100.000 dinara?
Ili, ako ti isti naivci svoje kupljene žetone daju na štednju tim istim varalicama, umesto da ih koriste
za ono zbog čega su došli u kasino?
Ili, da uzmemo drugačiji primer:
Šta biste rekli kad biste čuli da su u nekoj državi, u kojoj se inače vrednost robe meri dužnim metrom
(prema dužini pojedinih primeraka robe), na nagovor nekih špekulanata, ljudi iznenada, pored trgovine
roba-novac-roba, započeli čudnu trgovinu svim mogućim primercima metara (drvenim, plastičnim,
končanim, kanapnim i drugim)?
I utvrdili nova trgovačka pravila prema kojima vrednost robe više ne zavisi od njene dužine, nego od količine
metara koju su potencijalni kupci skupili?
Verovatno biste pomislili da nešto nije u redu s tim ljudima.
Da su ludi, ili nepromišljeni, ili prevareni, ili ...
Ali nešto slično tome počelo se događati u našoj realnosti, s tim što je u današnje vreme apsurdnost
trgovine NOVAC ZA NOVAC dovedena do perverzije, tako da su mnogi gotovo zaboravili pravu funkciju
novca.
Tako je u današnje vreme NOVAC OD DOBROG SLUGE (sredstva za razmenu robe i merila vrednosti
roba i usluga) POSTAO NAJGORI GOSPODAR - oličen u bankarima koji su uz pomoć novca kao
NAJTRAŽENIJE robe postali vlasnici preko 60% svih materijalnih dobara na planeti.
Od svih ludosti koje je čovečanstvo sebi dozvolilo, ova je verovatno najveća i sa najtežim posledicama.
Ali to nije ono najgore.
Još više poražava činjenica da sve više ljudi u većini država u svetu, vođenih apsurdnim bankarskim
zakonima koji su novac pretvorili u ROBU, i to najtraženiju, kreće u besomučnu i iracionalnu poteru
za novcem u svim njegovim brojnim i bezvrednim oblicima i varijacijama, "proizvodeći" ga u spekulativnim
"količinama" koje i do 100 puta nadmašuju stvarnu vrednost svih postojećih roba i potencijalnih usluga.
Danas ljudi novcem (papirima od „vrednosti“) trguju na berzama i na druge načine, „štede“ ga u bankama,
obožavaju ga, i izvode s njim razne druge nemoguće i beskorisne finese.
U toj suludoj trci gotovo da su zaboravili i zapostavili mnoge stvarne materijalne, kao i sve duhovne vrednosti,
i tako dospeli u ćorsokak u kome se trenutno nalazimo.
Došli smo u situaciju u kojoj bankari, ostvarivši gotovo potpunu kontrolu nad većinom današnjih nacionalnih
banaka, jednostavnim zavrtanjem ventila za protok realnog novca u opticaju, jednu ili više nacija dovode
u ozbiljne ekonomske krize, recesije, depresije itd.
d samog znanja kako napraviti trazeni proizvod,pa do realizacije prodaje kupcu i naplate.Posto se retko na kojem trzistu desava da samo jedan proizvodjac postoji,a da se ta roba na tom trzistu ne moze naci i da je proizvedena van granica te zemlje,onda to znaci da proizvodjaci imaju medju sobom konkurenciju u vidu cena i kvaliteta.Onaj ko privi stigne do potrosaca sa najboljom ponudom u ceni i kvalitetu,taj ce prodati i naplatiti svoj ulozeni trud.Vreme je ono sto kupujemo kada uzimamo kredit,jer dok cekamo da skupimo novac u ustedjevinu,pa dok taj akumulirani kapital pretvorimo u repromaterijal ili bilo sta drugo sto nam je potrebno za nesmetanu proizvodnju...vec ce za to vreme na trzistu doci do odgovarajuceg stepena zasicenja i uspostavljenih navika kod potrosaca u vidu kupovine kod odredjenog prodavca odredjene trazene marke neke robe.Kako se navike tesko menjanju i kako bi uspeli se izboriti sa konkurencijom,neophodan nam je novac da bi ostvarili i potpuno zaokruzili poslovnu aktivnost.Banke su te organizacije koje nisu nastale iz nekog milosrdja ili humanitarnih razloga,nego pozajmljuju novac za odredjeni iznos novca koji se vraca u ratama po dogovoru.Ukoliko ekon.kalkulacija jednog preduzetnika pokaze da se on i pod takvim bankarskim ponudama ukllapa u solidnu cenu svog proizvoda te mu donosi profit i nakon placanja rate banci;onda ce taj preduzetnik slobodno uci sa bankama u realizaciju tog kredita.Znaci,on kupuje vreme i ako se kredit uzima da bi se kupilo vreme,a ekon.kalkulacija pokazuje da mi to mozemo relativno lako podneti,onda nema nikakavih problema.Ukoliko nekome moze neko iz porodice ili sire rodbine pozajmiti novac bez kamate ili sa nizom od bankine-onda jos bolje.To je ono najosnovnije na temu,,Zasto su nam banke neophodne i zasto daju kredite od kada postoje". 
