PRETVARANJA

ne tražim. ništa
u pukotine ulazi kradom
noću. u genima nosim
umeće pretvaranja. da u ne
da umem
krike u tišinu, vatru u vodu
u krv i ranu
il' kasnu istinu u laž
zatvorenih očiju.

ne tražim. ništa
iz pukotina izlazi smelo
danju. pevam odricanjem
nemoć. tajim pred svetom
bol. da mogu strahom
belo u crno uvek

u pokaznoj vežbi razotkrivanja

Jasmina Popović

 

[orfej sa ibra]

ne tražim. ništa
iz pukotina izlazi smelo
danju. pevam odricanjem
nemoć. tajim pred svetom
bol.

Koliko senki ima do mog sna?

Koliko mrakova je postalo vlastita imenica
i koliko puta nisam stigla da ostarim?

 

[Slovenska]

Hvala, OsI...

Koliko senki ima do mog sna?

Koliko mrakova je postalo vlastita imenica
i koliko puta nisam stigla da ostarim?

VEKOVI

Kroz koliko sam koračala vekova,
Koliko sam okajala grehova?
Gde su me stizala stradanja,
Kako sam gubila nadanja?

Borila se grčevito,
Ili se predavala munjevito?
Stazama hrabro stupala,
Ili u očaju jaukala?

U bespućima se gubila,
Sanjala, volela I ljubila…?

Sta me je to napred gonilo,
Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo
Da zastanem, stanem I ostanem,
Led il’ vatra da postanem?

Sazdana od snage uragana,
Ili krvava od neprebolnih rana?

Krštavali me krstom radovanja,
Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?
Umivali me vodama bistrih izvora,
Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?

U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,
Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?

Niz koliko sam provalija klizila,
Koliko visova nadvisila?

Ka kojoj tamnici me staze vodile,
Koje su me vile tražile, spazile I oslobodile?

Da sanjam, ljubim I volim
Bol svoj da u nedrima gajim I bolim
Da ne prebolim

Jasmina Popović

 

[bracaco]

Но узми ово

лепи стихови

 

[Slovenska]

Hvala, bracaco.