- Poruka
- 184.757
Beograd -- Procene da bi javni dug Srbije mogao da prekorači kritičnu granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda utvrđenu Zakonom o budžetskom sistemu, postaju realnost.
I mada savetnik premijera, Jurij Bajec, ističe, pozivajući se na metodologiju koju koristi Ministarstvo finansija, da Srbija, formalno, nije suočena sa krizom javnog duga, podaci Narodne banke Srbije ( za većinu analitičara validniji) ukazuju na to da je javni dug premašio 14,7 milijardi evra, što je 46,7 odsto BDP-a.
Ali, tu ionako dramatičnu situaciju dodatno podgreva izjava profesora Mlađena Kovačevića, redovnog člana Akademije ekonomski nauka, koji tvrdi da je vrednost javnog duga veštački smanjena (i zloupotrebljena u političke svrhe). On upozorava da Srbiji, već u drugoj polovini 2012, preti finansijski kolaps.
"Uprkos tome što moje kolege, tu pre svega mislim na predsednika Fiskalnog saveta, pa i guvernera Narodne banke Srbije, govore da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda na nivou od oko 45 odsto, to nema blage veze sa realnošću", kaže Kovačević.
On, naime, objašnjava da je iz obračuna koji koristi Ministarstvo finansija isključen dug NBS od oko 1,6 milijardi evra prema MMF-u kao i dug centralne banke po osnovu emitovanih državnih zapisa koje su otkupile poslovne banke - reč je o iznosu od oko milijardu evra.
"Osim toga, u ukupnom javnom dugu više od 80 odsto obaveza, uključujući i staru deviznu štednju, izraženo je u devizama. Pošto se taj iznos množi sa 102 ili 103 dinara, vrednost javnog duga se, zbog ekstremno precenjene domaće valute, veštački obara. S duge strane vrednost BDP-a izračunava se u tekućim cenama pa je po tom osnovu 'naduvan', odnosno veći je za 3,7 puta nego 2000, a realno je zabeležen rast od 45 odsto", upozorava Kovačević.
Uz konstataciju da se država, od septembra, susreće sa ozbiljnim problemima alimentiranja budžeta i održavanja budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a, on upozorava da će naredna godina biti još teža kad je reč o punjenju budžeta.
"Imajući sve to u vidu, nameće se zaključak da se Srbija nalazi ne samo pred privrednim, već i pred finansijskim kolapsom", tvrdi Kovačević i dodaje da bi najlogičnije bilo da se smanje izdaci po osnovu javnih nabavki, gde su zloupotrebe ogromne, utoliko pre što je u izbornoj godini nerealno očekivati da se smanje plate ili da se povećaju porez.
Obuzdavanje javnih rashoda biće važan test za državu, jer bi u suprotnom mogao da bude ugrožen njen kredibilitet, ali i funkcionisanje aranžmana sa MMF-om. Procenjuje da vlada neće ići na povećanje nekih poreskih stopa već se pre mogu očekivati mere koje će naplatu socijalnih doprinosa učiniti efikasnijom. U tom paketu će se, po svemu sudeći, naći i uštede u javnim nabavkama, a moglo bi da se "dirne“ i u neke manje osetljive subvencije.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=19&nav_id=566773
Odlicna vest
Mislim da je resenje otvoriti jos jedno 50 vladinih agencija i tamo zaposliti jos 5000 jominija, daca nis, kami83, sladzi i ostalih tadicevaca sa ne manjom platom od 1500 evra i uzeti nove kredite za pokrivanje njihovih plata sa kamatom ne manjom od 7%
I mada savetnik premijera, Jurij Bajec, ističe, pozivajući se na metodologiju koju koristi Ministarstvo finansija, da Srbija, formalno, nije suočena sa krizom javnog duga, podaci Narodne banke Srbije ( za većinu analitičara validniji) ukazuju na to da je javni dug premašio 14,7 milijardi evra, što je 46,7 odsto BDP-a.
Ali, tu ionako dramatičnu situaciju dodatno podgreva izjava profesora Mlađena Kovačevića, redovnog člana Akademije ekonomski nauka, koji tvrdi da je vrednost javnog duga veštački smanjena (i zloupotrebljena u političke svrhe). On upozorava da Srbiji, već u drugoj polovini 2012, preti finansijski kolaps.
"Uprkos tome što moje kolege, tu pre svega mislim na predsednika Fiskalnog saveta, pa i guvernera Narodne banke Srbije, govore da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda na nivou od oko 45 odsto, to nema blage veze sa realnošću", kaže Kovačević.
On, naime, objašnjava da je iz obračuna koji koristi Ministarstvo finansija isključen dug NBS od oko 1,6 milijardi evra prema MMF-u kao i dug centralne banke po osnovu emitovanih državnih zapisa koje su otkupile poslovne banke - reč je o iznosu od oko milijardu evra.
"Osim toga, u ukupnom javnom dugu više od 80 odsto obaveza, uključujući i staru deviznu štednju, izraženo je u devizama. Pošto se taj iznos množi sa 102 ili 103 dinara, vrednost javnog duga se, zbog ekstremno precenjene domaće valute, veštački obara. S duge strane vrednost BDP-a izračunava se u tekućim cenama pa je po tom osnovu 'naduvan', odnosno veći je za 3,7 puta nego 2000, a realno je zabeležen rast od 45 odsto", upozorava Kovačević.
Uz konstataciju da se država, od septembra, susreće sa ozbiljnim problemima alimentiranja budžeta i održavanja budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a, on upozorava da će naredna godina biti još teža kad je reč o punjenju budžeta.
"Imajući sve to u vidu, nameće se zaključak da se Srbija nalazi ne samo pred privrednim, već i pred finansijskim kolapsom", tvrdi Kovačević i dodaje da bi najlogičnije bilo da se smanje izdaci po osnovu javnih nabavki, gde su zloupotrebe ogromne, utoliko pre što je u izbornoj godini nerealno očekivati da se smanje plate ili da se povećaju porez.
Obuzdavanje javnih rashoda biće važan test za državu, jer bi u suprotnom mogao da bude ugrožen njen kredibilitet, ali i funkcionisanje aranžmana sa MMF-om. Procenjuje da vlada neće ići na povećanje nekih poreskih stopa već se pre mogu očekivati mere koje će naplatu socijalnih doprinosa učiniti efikasnijom. U tom paketu će se, po svemu sudeći, naći i uštede u javnim nabavkama, a moglo bi da se "dirne“ i u neke manje osetljive subvencije.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=12&dd=19&nav_id=566773
Odlicna vest
Mislim da je resenje otvoriti jos jedno 50 vladinih agencija i tamo zaposliti jos 5000 jominija, daca nis, kami83, sladzi i ostalih tadicevaca sa ne manjom platom od 1500 evra i uzeti nove kredite za pokrivanje njihovih plata sa kamatom ne manjom od 7%
