Уморне су њене усне, говориле
тишином, неме, безгласне, покретом
врисак тек, онај, најјачи, из душе
у оку га је осликала, звездица, суза.
Слила се река, од извора, дивља, снажна
горопадна госпа, ратник, правде гладна
а непонижена, поносно чело, пркосна
показује из немилости, милост дарује.
Изгубљен у путу, притајио се, тихује
у откуцајима, као кад талас, обалу разара
повлачи је са собом, или она с њим, дише
и ломи таласима, буру очекујући, живи.
Говориле су покретом из душе, суза
снажна увек гладна, пркосна она дарује.
Тихује, неда да се разара, оно због чега дише,
чувајући глас предака, она живи.
тишином, неме, безгласне, покретом
врисак тек, онај, најјачи, из душе
у оку га је осликала, звездица, суза.
Слила се река, од извора, дивља, снажна
горопадна госпа, ратник, правде гладна
а непонижена, поносно чело, пркосна
показује из немилости, милост дарује.
Изгубљен у путу, притајио се, тихује
у откуцајима, као кад талас, обалу разара
повлачи је са собом, или она с њим, дише
и ломи таласима, буру очекујући, живи.
Говориле су покретом из душе, суза
снажна увек гладна, пркосна она дарује.
Тихује, неда да се разара, оно због чега дише,
чувајући глас предака, она живи.
