Prereno rodjene bebe i roditelji

[@srecica@]

Zaboravila sam da napisem-Hvala na lepim zeljama !

 

[@srecica@]

Ushi su mu bile totalno slepljene (od lezanja na lednoj pa na drugoj strani) i bio je neopisivo mrsav.
Prva 2 dana je stalno plakao sto je totalno sludjivalo roditelje i zaista im je bila potrebna nasa pomoc.
Imao je i preponski bruh koji smo mu kasnije operisali.
Hranili smo ga formulama - ja sam tu bila jako angazovana jer se moja sestra tesko snalazila i bila depresivna.

I mojoj devojcici je desno uvo bilo slepljeno ali se sada sve vratilo na normalu.
Ja sam molila sestre da joj vracaju to uvence kada je presvlace i vracaju u aparat.
Naravno da nisu to radile,cak je i 90% vremena provela lezeci na desnoj strani.
Ono sto primecujem je da nikako ne voli da lezi na stomaku.
Pretpostavljam da je razlog tome sto su ih tamo, posle obroka ostavljali na stomaku duze vreme,
a oni opet iz tog polozaja ne mogu da se pomere.

Depresija je posebna prica,mislim da to vecina majki tamo mora u nekom obliku da prodje.
I meni je moja sestra puno pomogla,razgovorom narocito.

 

[@srecica@]

Kada smo stigle kuci skoro svi su imali isti savet-ne diraj bebu dok spava ili ne zaplace.
Ako spava ili ako je mirna znaci da joj nista ne fali.
POGRESNO bar u nasem slucaju!
Moja bekanica moze da zaspi i gladna a isto tako i sa punim pampersom.
Iskustvo sa neonatologije ili je takva ali trebalo mi je malo duze da to shvatim.
Obrocena jeste ali nekada i ranije gladna a skoro uvek ista reakcija.
Moj savet bi bio -gledajte i slusajte svoju bebu,nisu znaci bas uvek tako jasni.

 

[@srecica@]

Evo i jos nesto.
Sirup je najlakse dati tako da se se odvrne cucla sa flasice i u nju sipa sirup,ili nesto drugo(recimo kapi protiv grceva).
Beba to popije a da i ne skonta da li joj se dopada ili ne.

 

[red riding hood]

ovako,nemam pojma da li ce ovo biti nekome od koristi ali mislim da je ohrabrujuce da se zna.Ja sam rodjena sa 1900 g pre 23 godine.Bila sam mesec dana u bolnici hranili su me na sondu i jedva sam napredovala 350g.Digli su doktori ruke od mene i dali me majci da me vodi kuci u nadi da cu makar malo napredovati.Majka me je hranila na svaka 2 sata bukvalno i za mesec dana sam kilogram napredovala.eto toliko...

 

[@srecica@]

Hej Ljubic ti si bila malo cudo kao i sve te male bebe.
Zato i jeste nesto posebno-borci, pre svega!
Pozdrav.
Znaci,znaci svakako!

 

[duplica]

Zdravo svima! Ja sam mama prevremeno rodjenih blizanaca( pocetak osmog meseca), dva decaka, koji su bili 9 nedelja na Institutu za neonatologiju. Ja sam tamo bila sa njima 5 nedelja i dojila sam ih.
Srecice, potpuno znam o cemu pricas i skroz te razumem. Sa jedne strane znam da su moji decaci zivi zato sto postoji taj institut, ali sa druge ponasanje veceg dela osoblja je blago receno skandalozno. Naletela sam na par dobroh sestara i doktora, a za sve ove ostale sam ostala bez teksta. Promaja , otvoreni prozori po nekoliko sati u januaru, pelene i hranu da ne spominjem ( moji decaci i dalje placu kada zavrse obrok koliko god da je velik). Kile, pneumonie, antibiotici, pa sve to u krug pa su moji decaci tamo zbog svega toga ostali duze i izasli sa 2700gg i 2900gr, a tada je tamo bilo i beba od 3,5 kg kojima se vrti pneumonia i nikako da odu kuci. Meni su se uglavnom obracali kao da sam neka opajdara sa 2 razreda osnovne skole ( pa i da jesam, ja sam novopecena mama cije se dete bori za zivot...) koja se namerno porodila ranije. I bio je smak sveta kada sam htela da cujem novu dijagnozu za jednog od mojih decaka. Tamo je neki 15 vek..!!!
Decaci su sada dobro, jedan mora jos malo da vezba( imaju 14 meseci) ali nista sto se ne moze popraviti. I ja sam dobro (dobila sam par sedih) ali se nadam da cu uskoro moci nesto da promenim tamo, zato sto sve mame i njihove bebe zasluzuju bolje. Srecice, ako jos uvek ovo citas mozda mozemo nesto i zajedno da smislimo.

 

[@srecica@]

Sa jedne strane znam da su moji decaci zivi zato sto postoji taj institut, ali sa druge ponasanje veceg dela osoblja je blago receno skandalozno.... Kile, pneumonie, antibiotici, pa sve to u krug ......... Meni su se uglavnom obracali kao da sam neka opajdara sa 2 razreda osnovne skole.....

Izdvojila sam ovo da citiram a u stvari svaka ti je rec prava!:
I posle skoro godinu dana ,kada se setim neonatologije,najezim se.
Tu sam.Pisi kakve ideje imas.
Da li postoji udruzenje,ili kako se vec zove,roditelja na neonatologiji?
Drago mi je zbog momaka.I moja je cura isla na vezbice u osmom mesecu a sada sa trinaest meseci i celih sedam kilograma hoda pridrzavajuci se samo jednom rucicom.
Veliki pozdrav i poljubac za delije!

 

[Coffee time!]

Iscitala sam temu sa knedlom u grlu...
Majka sam sestomesecne devojcice. Njenim rodjenjem dozivela sam onu najjacu dimenziju ljubavi
Vas post o dobrom napredovanju vase cerkice me je veoma obradovao.
Zaista lepo od Vas da ste to podelili sa nama
Samo nastavite tako!

 

[@srecica@]

Hvala Coffee time!
Uzivaj u svojoj cerci i sve najbolje i onako kako treba vam zelim.
Moja srecica raste i svaki dan ima novih fora
a ja svaki dan iznova ucim da raste da je dobro i da je veeejikaa cura

 

[annemarie]

Potresla me trema od pocetka do kraja! Ali Srecice, mnogo mi je drago sto je tvoja beba dobro.
Svi znamo kakvo je nase medicinsko soblje, i nema opravdanja za bahato i netrpeljivo ponasanje ni u jednoj bolnickoj ustanovi. A mislim da su porodilista na vrhu liste po neprofesionalnom i neljubaznom ponasanju,pa verujem da je tako i na institutu za neonatologiju.
Verujem da imas traumu za citav zivot, ali ipak je najvaznije da se sve dobro zavrsilo!!!

 

[Nemanjica278]

Dragi moji

Moj sin je rođen u 28/29 nedelji sa svojih celi 1275 gr i 38,5 cm..Primljen je odmah po rođenju na Institut za Neonatologiju u Beogradu i tamo proveo 2 meseca i tri dana.Prvih mesec dana je ležao sam a kasnije sam mu se i ja pridružila.Hranila sam ga svakih tri sata presvlačila i kupala. To je bilo od neprocenjivog značaja za mene jer sam bila sa svojim sinom.Ništa mi nije bilo teško, ni bolne dojke ni izmlazavanje na svakih tri sata ni nespavanje, samo da budem uz njega.Jako je lepo napredovao i sasvim sam ubeđena da sam i ja razlog tome. Moj savet je svim mama čija se beba ili bebe nalaze na Institutu, da obavezno traže smeštaj na odeljenju majki kako bi bile uz njih.Nisam mogla da shvatim roditelje čije su bebe bile na Institutu same tj. majke nisu ležale tu nego su ih samo posećivali u vreme poseta i kada je došlo vreme za otpust oni bi dolazili po njih.Strašno.Pritom oni neznaju svoju bebu koliko god oni suprotno mislili, potrebe, navike i dr.Moja beba je samimi mojim prisustvom dobijala obroke na vreme i isto tako bila uredno presvučena i čista.Ovo govorim zbog svega što sam videla.Zbog plača beba na koje niko posebno ne obraća pažnju, naravno noću jer su sestrice obazrivije prema bebama danju zbog prisustva doktora.Dešavalo se da deci daju terapiju sa punom kašičicom šećera kako bi bebe popile tu terapiju na šta se moja doktorica zgrozila kada je čula.Ne znam šta da kažem opet sa druge strane te sestre rade izuzetno težak posao a pritom ih je malo na odeljenju.Moje dete je bilo na IV odeljenju poluintezivne nege i vodila ga je doktorica Tanja Macut. Neznam koje bih reču mogla da upotrebim a da vam dočaram i opišem tu ženu.Pored same činjenice da svoj posao radi sa puno ljubavi velikom stručnošću i znanje, koje poseduje ona je i sama po sebi divna jedna ličnost.Svakog dana od nje sam dobijala što ja kažem pun izveštaj o stanju moga sina kao i savete. Svakogadana smo razgovarale smo po 30-ak minuta i to je meni mnogo značilo. HVALA ti Tanja na brizi, nezi i na svemu onome što ti zaista jesi.Izašli smo sa Instituta 05.07 i sada moj sin ima 4 meseca i 11 dana, svojih oko 5700 gr i 61 cm je dugačak.Odlazimo redovno na Institut na preglede i za sada je hvala Bogu sve ok.Čak smo primili i prvu vakcinu.
Odeljenje majki je opet posebna priča.Ljuba2znost sestara na odeljenju je malo ublažilo sve ostalo. Sobe se ribaju jednom nedeljno.WC je užas i neprimeren je za takvu jednu instituciju a kupatilo je još nekako najbolje.Sa odeljenja možete da izađete kada god hoćete što ne mogu da razumem.Ukoliko ste dnevna majka noć provodite kod svoje kuće opet ludost.Pa zar niko ne misli o tome šta jedna majka sa sobom može da donese na odeljenje prilikom izlaska i ponovnog vraćanja a u kontaktu je ne samo sa svojom bebom nego i sa ostalima.U wc koji koriste majke može čak i da koristi neko sa ulice ko trenutno ima potrbu za tim. Ovo govorim zato što sam prisustvovala tome.Žena je ušla u Institut i zamolila da upotrebi WC.naravno bez ikakvog problema njih dva su ušle i koristile WC koji inače kosriste majke.Strašno.Po meni jednom kada se uđe na Institut tu prevashodno mislim na majke nema izlaska dok i sama beba ne krene kući.Mislim da će se skoror svi složiti samnom.Znam da je sam Institu star preko 85 godina.Sami zidovi u donjim prostorijama gde je labaratorija, kuhinja za majke i dr. izgeda kao u horor filmovima.Pa zar se to nemože sanirati?Rado bih o svemu još pisala ali za sada toliko.u potpunosti podržavam akciju B 92 100 inkubatora Bitka za bebe i heroji ne mogu sami za Institut jer su zaista neophodni.Sada me posle ovog teksta grize i pomalo savest zbog kritika jer je ipak ovaj Institu spasio život mom sinu, ali sve što sam napisala imalo je dobre namere.

 

[cecabc]

Dragi moji

Moj sin je rođen u 28/29 nedelji sa svojih celi 1275 gr i 38,5 cm..Primljen je odmah po rođenju na Institut za Neonatologiju u Beogradu i tamo proveo 2 meseca i tri dana.Prvih mesec dana je ležao sam a kasnije sam mu se i ja pridružila.Hranila sam ga svakih tri sata presvlačila i kupala. To je bilo od neprocenjivog značaja za mene jer sam bila sa svojim sinom.Ništa mi nije bilo teško, ni bolne dojke ni izmlazavanje na svakih tri sata ni nespavanje, samo da budem uz njega.Jako je lepo napredovao i sasvim sam ubeđena da sam i ja razlog tome. Moj savet je svim mama čija se beba ili bebe nalaze na Institutu, da obavezno traže smeštaj na odeljenju majki kako bi bile uz njih.Nisam mogla da shvatim roditelje čije su bebe bile na Institutu same tj. majke nisu ležale tu nego su ih samo posećivali u vreme poseta i kada je došlo vreme za otpust oni bi dolazili po njih.Strašno.Pritom oni neznaju svoju bebu koliko god oni suprotno mislili, potrebe, navike i dr.Moja beba je samimi mojim prisustvom dobijala obroke na vreme i isto tako bila uredno presvučena i čista.Ovo govorim zbog svega što sam videla.Zbog plača beba na koje niko posebno ne obraća pažnju, naravno noću jer su sestrice obazrivije prema bebama danju zbog prisustva doktora.Dešavalo se da deci daju terapiju sa punom kašičicom šećera kako bi bebe popile tu terapiju na šta se moja doktorica zgrozila kada je čula.Ne znam šta da kažem opet sa druge strane te sestre rade izuzetno težak posao a pritom ih je malo na odeljenju.Moje dete je bilo na IV odeljenju poluintezivne nege i vodila ga je doktorica Tanja Macut. Neznam koje bih reču mogla da upotrebim a da vam dočaram i opišem tu ženu.Pored same činjenice da svoj posao radi sa puno ljubavi velikom stručnošću i znanje, koje poseduje ona je i sama po sebi divna jedna ličnost.Svakog dana od nje sam dobijala što ja kažem pun izveštaj o stanju moga sina kao i savete. Svakogadana smo razgovarale smo po 30-ak minuta i to je meni mnogo značilo. HVALA ti Tanja na brizi, nezi i na svemu onome što ti zaista jesi.Izašli smo sa Instituta 05.07 i sada moj sin ima 4 meseca i 11 dana, svojih oko 5700 gr i 61 cm je dugačak.Odlazimo redovno na Institut na preglede i za sada je hvala Bogu sve ok.Čak smo primili i prvu vakcinu.
Odeljenje majki je opet posebna priča.Ljuba2znost sestara na odeljenju je malo ublažilo sve ostalo. Sobe se ribaju jednom nedeljno.WC je užas i neprimeren je za takvu jednu instituciju a kupatilo je još nekako najbolje.Sa odeljenja možete da izađete kada god hoćete što ne mogu da razumem.Ukoliko ste dnevna majka noć provodite kod svoje kuće opet ludost.Pa zar niko ne misli o tome šta jedna majka sa sobom može da donese na odeljenje prilikom izlaska i ponovnog vraćanja a u kontaktu je ne samo sa svojom bebom nego i sa ostalima.U wc koji koriste majke može čak i da koristi neko sa ulice ko trenutno ima potrbu za tim. Ovo govorim zato što sam prisustvovala tome.Žena je ušla u Institut i zamolila da upotrebi WC.naravno bez ikakvog problema njih dva su ušle i koristile WC koji inače kosriste majke.Strašno.Po meni jednom kada se uđe na Institut tu prevashodno mislim na majke nema izlaska dok i sama beba ne krene kući.Mislim da će se skoror svi složiti samnom.Znam da je sam Institu star preko 85 godina.Sami zidovi u donjim prostorijama gde je labaratorija, kuhinja za majke i dr. izgeda kao u horor filmovima.Pa zar se to nemože sanirati?Rado bih o svemu još pisala ali za sada toliko.u potpunosti podržavam akciju B 92 100 inkubatora Bitka za bebe i heroji ne mogu sami za Institut jer su zaista neophodni.Sada me posle ovog teksta grize i pomalo savest zbog kritika jer je ipak ovaj Institu spasio život mom sinu, ali sve što sam napisala imalo je dobre namere.

Pozdrav !!!
Baš mi je drago da sam naišla na ovaj tekkst,mnogo mi znači!
I ja sam majka prevremeno rodjenog dečaka,u 28 nedelji sa 1200 kg.Moj bebac je još na institutu,evo skoro pa 2 meseca i ja se spremam da mu se pridruzim.Sada ima 1850 kg,još je sondiran i problem je sto jos ne moze da primi vecu količinu mleka,nikako da istolerise vise od 20 ml po obroku.Za sad je jos i u inkubatoru,inače smo pregurali i dvaput sepsu.
Čini mi se da ste vi dosta brzo izasli iz bolnice,jel nije bilo većih komlikacija???Kako je tvoj bebac napredovao,kroz šta ste sve prosli?Ja još ni ne pitam kad će kući...a činimi se da neće skoro...
Ako ti nije teško i ako imaš vremena ,molim te napiši mi kakav je proces dana tamo,kako to funkcionise!Jel smes da budes sa bebom koliko hoćes?
Vidim da uslovi nisu bas sjajni...kako se izdrzava tamo,kako prolaze dani?
Meni će biti malo teze jer kući imam još jedno dete,djaka prvaka,al evo vreme je...moram
Imali tamo poseta za nas majke,da li sam dobro razumela da mi mozemo izaći sa instituta ???
Jel se moze od kuće ponesti bilo sta,hrana,piće ... (kafa)...
Inače,ja tamo samo poznajem dr Peripović,snjom smo tamo u kontaktu.

Molim te piši mi...
Pozdrav