Prepuštanje, popuštanje, odustajanje

Treća:
Naravno. Ne bih ja razmišljala o glupim pitanjima da sama ne želim da rešim te stvari u životu. Decu obožavam, želim ih. BIla sam zaljubljena ranije, ali nisam imala želju da se udam za njih. Bila sam svesna njihovih mana koje zbog svog temperamenta ne bih trpela. A ni oni moje mane ne bi trpeli, sasvim sigurno. Dakle, to nisu bile dobre kombinacije. E sada se ja pitam, da li je pametno, da li je jedino moguće u stvari, pomiriti se sa manama onoga koji naiđe ili treba čekati? Zanima me iskustvo drugih, način razmišljanja. Da li je moguće da je 99% veza i brakova zasnovan na kompromisu i nekom osnovnom privlačenju? Ubrati muškarca sa drveta ili sačekati još malo da naiđe onaj koga zbilja možemo da volimo? Interesuje me vaš stav.
Kliknite za proširenje...

Sad ću da vam dod]em kao mama. Brak jeste kompromis, ali se kompromisi lakše prave, ako nekog voliš. Rano sam se bila udala, /22/, rodila iste godine/instant deca:D. Prošle sam se razvela, posle 24 godine braka. Imala ljubavnika 6 godina, i isto tako pravila kompromise i sa njim. Sada sam sama. A bila sam zadnji put sa 20 godina. No dobro, da nastavim. Moj stav je, da ne trebam biti sa nekim, ako me ne privlači, ako ga ne volim, poštujem i sl. Sve ostalo dolazi samo po sebi, ili izostaje, a tvoja stvar je, koliko trpeljivosti imaš u sebi, i koliko su ti neke stvari bitne. Savršenstva nema u vezama, nikakvim, pa ni drugarskim. Ako se teškoće ne mogu premostiti, ako nema povremeno, rasprava, mimoilaženja u stavovoma, neko je lud, ili pun kompleksa, pa baš sve otrpi. Ako znaš šta želiš, to ćeš svakako pre ili kasnije, na bilo kakav način ostvariti. Godine nisu bitne, jedino glede dece, biološki sat neminovno otkucava, a i glupo je, kad te stalno pohvaljuju za ''unuče''.
 
georgejune:
Sad si lepo rekla..ja jednostavno ne mogu komentarisati sta misli okolina i to ne povezujem sa tim da li treba cekati nekoga bez mana ili raditi na sebi i shvatiti da ljude treba prihvatiti onakvima kakvi jesu..sebe i tu osobu prilagoditi zajednickom zivotu a ako odustanes zbog nekih nezrelih tripova nemoj traziti problem u drugom.
Kliknite za proširenje...

Problem je uvek u nama samima, ali definitivno ti treba biti jasno, da se svako sam prilagođava datoj situaciji! Ne možeš nikog silom prilagoditi ničemu. Najčešće ni milom...
 
Aquariusss:
Sad ću da vam dod]em kao mama. Brak jeste kompromis, ali se kompromisi lakše prave, ako nekog voliš. Rano sam se bila udala, /22/, rodila iste godine/instant deca:D. Prošle sam se razvela, posle 24 godine braka. Imala ljubavnika 6 godina, i isto tako pravila kompromise i sa njim. Sada sam sama. A bila sam zadnji put sa 20 godina. No dobro, da nastavim. Moj stav je, da ne trebam biti sa nekim, ako me ne privlači, ako ga ne volim, poštujem i sl. Sve ostalo dolazi samo po sebi, ili izostaje, a tvoja stvar je, koliko trpeljivosti imaš u sebi, i koliko su ti neke stvari bitne. Savršenstva nema u vezama, nikakvim, pa ni drugarskim. Ako se teškoće ne mogu premostiti, ako nema povremeno, rasprava, mimoilaženja u stavovoma, neko je lud, ili pun kompleksa, pa baš sve otrpi. Ako znaš šta želiš, to ćeš svakako pre ili kasnije, na bilo kakav način ostvariti. Godine nisu bitne, jedino glede dece, biološki sat neminovno otkucava, a i glupo je, kad te stalno pohvaljuju za ''unuče''.
Kliknite za proširenje...

moguce da je i ovo jedan od razloga
sto ljudi
prave kompromise
(one vrste koju Treca spominje)

a mozda toga nisu ni svesni..
nego im se od 'kompromisne' veze
ucini
da je to to
pobrkaju je sa ljubavlju
 
Treća:
Kaže se u poruci, koja me je inspirisala, da je sve više žena i za koga će se one probirljive udavati kada je sve više homosa, oženjenih i ne sećam se treće grupe. Onda ide komentar da se uvoze žene za udaju, pošto naše probirljive neće da idu na selo. :think:
Kliknite za proširenje...
Da, kao sto je cuveni odnos musko zensko u BG-u 1:6 :lol:

Često čujem, pošto sam u godinama kada svako misli da treba da imam decu već, a nemam ih: a šta čekaš? :eek: Što se ne udaš, što ne rodiš dete?
Kliknite za proširenje...
A stvarno. Sto ne? :)

Sve je to u redu u teoriji. U teoriji bi trebalo da je svako do tridesete venčan, sa makar jednim detetom, poslom, stanom ili kućom, i formiranim životom koji razrađuje po svojoj želji. Da li je moguće da smo svi mi koji odskačemo od šablona samo razmažena derišta, probirljivi, sebični, pa nas mrzi da pružimo ruku i uberemo muža/dete/ženu/dobar posao/stan,kuću sa grane?
Kliknite za proširenje...
Da moguce. Ovo prvo. Samo ja ne bih bas rekao razmazena deriste, nego u neku ruku razmazeni i nezreli. Posle toga ide sebicni, svakako.
A da se Srecni Zivot tako bere, cisto sumnjam da bi i najvecu lencugu mrzelo da pruzi ruku.

Da li je moguće da su svi oni, koji imaju sve to, fantastični, srećni ili samo popustljivi?
Kliknite za proširenje...
Dal' stvarno imaju, to je malko relativno. Najmanje je, sigurno, onih stvarno srecnih.

E sad, nemam nameru da nekoga napadam, a nekoga veličam. Zanima me sledeće. Kada slušam te priče i komentare stičem utisak da prave ljubavi nema, da je sve kompromis, prepuštanje i popuštanje životu i vremenu, odustajanje od želja i principa, navika i praćenje konvencija, koje imaju svoje razloge zašto postoje i dobre su ako su dobro uklopljene. Da li treba zaboraviti želje i principe i prihvatiti ono što odgovara, ubediti se da je to prava stvar i onda biti miran pred sobom i drugima, pošto nema pitanja na koje nemaš pametan odgovor?
Kliknite za proširenje...
Raja je stoka. Naucicemo. Vremenom :ok:
 
Treća:
Naravno. Ne bih ja razmišljala o glupim pitanjima da sama ne želim da rešim te stvari u životu. Decu obožavam, želim ih. BIla sam zaljubljena ranije, ali nisam imala želju da se udam za njih. Bila sam svesna njihovih mana koje zbog svog temperamenta ne bih trpela. A ni oni moje mane ne bi trpeli, sasvim sigurno. Dakle, to nisu bile dobre kombinacije. E sada se ja pitam, da li je pametno, da li je jedino moguće u stvari, pomiriti se sa manama onoga koji naiđe ili treba čekati? Zanima me iskustvo drugih, način razmišljanja. Da li je moguće da je 99% veza i brakova zasnovan na kompromisu i nekom osnovnom privlačenju? Ubrati muškarca sa drveta ili sačekati još malo da naiđe onaj koga zbilja možemo da volimo? Interesuje me vaš stav.
Kliknite za proširenje...

Nisi ti jedina koja tako misli,nije ceo svet naspram tebe,ne govore svi isto da bi te provocirali,ponižavali ,solili pamet.Ako svi govore isto -to je zato što je svagda i svugde tako kako i govore,kao što su narodne poslovice preživele vekove i ostle do danas.Istina je neuništiva i nemože se prilagoditi individuama.Nekada se tebi ne dopada,možeš da se braniš pred njima i sobom,manje ili više uspešno,niko nema pravo da te proziva,a i ti imaš dovoljno godina da razdvojiš dobronamerne savete i podrugljiva pod.jebavanja.Nema toga sem Boga,da je bez mana,ni drveta bez grana.Naravno da je kompromis osnova svega,baza iz koje se nadgrađuje ostalo.Tvoja sadašnja dilema je prvi korak na tom putu.
 
I još nešto:svi govore kako mišljenje okoline nije bitno,kako trebamo biti samosvesni nezavisni,bla,bla,bla,...Vraga nije!Koliko ćeš uspešna biti u životu veoma mnogo zavisi od tvoje okoline,jer nije čovek ostrvo dovoljno samo sebi.Mišljenje okoline tebi otvara ili zatvara puteve u životu.A u svakom udžbeniku sociologije možeš pročitati da osobe koje nisu u braku nisu u dovoljnoj meri socijalizovane i prihvaćene.
 
Treća:
Kaže se u poruci, koja me je inspirisala, da je sve više žena i za koga će se one probirljive udavati kada je sve više homosa, oženjenih i ne sećam se treće grupe. Onda ide komentar da se uvoze žene za udaju, pošto naše probirljive neće da idu na selo. :think:
Često čujem, pošto sam u godinama kada svako misli da treba da imam decu već, a nemam ih: a šta čekaš? :eek: Što se ne udaš, što ne rodiš dete?
Sve je to u redu u teoriji. U teoriji bi trebalo da je svako do tridesete venčan, sa makar jednim detetom, poslom, stanom ili kućom, i formiranim životom koji razrađuje po svojoj želji. Da li je moguće da smo svi mi koji odskačemo od šablona samo razmažena derišta, probirljivi, sebični, pa nas mrzi da pružimo ruku i uberemo muža/dete/ženu/dobar posao/stan,kuću sa grane? Da li je moguće da su svi oni, koji imaju sve to, fantastični, srećni ili samo popustljivi?
E sad, nemam nameru da nekoga napadam, a nekoga veličam. Zanima me sledeće. Kada slušam te priče i komentare stičem utisak da prave ljubavi nema, da je sve kompromis, prepuštanje i popuštanje životu i vremenu, odustajanje od želja i principa, navika i praćenje konvencija, koje imaju svoje razloge zašto postoje i dobre su ako su dobro uklopljene. Da li treba zaboraviti želje i principe i prihvatiti ono što odgovara, ubediti se da je to prava stvar i onda biti miran pred sobom i drugima, pošto nema pitanja na koje nemaš pametan odgovor?
Kliknite za proširenje...

Ko kaze da si se ti morala udati i imati decu. Covek moze to uraditi do 45-te bez problema, e nakon toga je kasno. Druga stvar niko se nikad ne pita, sto mi svi pre svega trebamo biti sredjeni u smislu prvenstveno da imamo normalnu drzavu, a kad se iko od nasih starih potrudio za to? Nikad niko, jer ih boli ku-rac, smokljani koji klece pred problemom. Druga stvar nasi ljudi vecina koliko god da su urbani oni ostaju seljaci, to se vidi po svadbama, pa onda one price" pogodila ga pesma" itd.

Nama je ostala fasisticka drzava u kojoj mi pre svega moramo taj problem resiti, pa onda praviti decu i raditi na porodici, jer za mene je ovakva drzava ista kao da je okupirana, samo sto to nije neki strani okupator nego domaci. A sta se radi u okupaciji nego sto se gleda kako eliminisati okupatora. Tako da se ne obaziri na te price.

Mnogi naprave decu a ne naprave uslove za to pa se cesu, i u velikom su problemu.

Ja sad da dodjem do novaca ne bi se ozenio, jer ja tek trebam ziveti punim plucima.

Ali Srbi ko Srbi, glup i zatucan narod kome uvek treba tudje misljenje da bi napravili nesto sto ce im iole u zivotu koristiti a ne odmagati.
 
1976!:
Nisi ti jedina koja tako misli,nije ceo svet naspram tebe,ne govore svi isto da bi te provocirali,ponižavali ,solili pamet.Ako svi govore isto -to je zato što je svagda i svugde tako kako i govore,kao što su narodne poslovice preživele vekove i ostle do danas.Istina je neuništiva i nemože se prilagoditi individuama.Nekada se tebi ne dopada,možeš da se braniš pred njima i sobom,manje ili više uspešno,niko nema pravo da te proziva,a i ti imaš dovoljno godina da razdvojiš dobronamerne savete i podrugljiva pod.jebavanja.Nema toga sem Boga,da je bez mana,ni drveta bez grana.Naravno da je kompromis osnova svega,baza iz koje se nadgrađuje ostalo.Tvoja sadašnja dilema je prvi korak na tom putu.
Kliknite za proširenje...

Znam ja da nisam jedina sa ovim razmišljanjima. Mnogo nas je. Niti shvatam ta pitanja lično, u smislu mene baš hoće da gnjave. Tako te osobe gnjave svaku ženu koja je neudata, a u mojim godinama. Samo kakva istina? Da se ljubav dešava samo do tridesete ili da treba biti racionalan u izboru partnera, neočekivati ljubav, već gledati uslove i prilike i uraditi to "na vreme". Ponekad čujem komentare za neke žene - ona je bila pametna, udala se, sada ima divnu decu i uživa. :think: E kada tako nešto čujem samo mi fali lizalica i kikice, pa da izrazu lica dam i prigodan celokupni izgled.
 
rile_laki_oblak:
zasto bi ti uopste razmisljala o tome sto te neko nesto pita? oni su odabrali taj nacin i to je u redu... kao sto i ti sama biras put kojim hoces da tece tvoj zivot... i niko tu ne gresi... i ako ti mislis da je ljubav podsticaj, onda si potpuno u pravu... kao sto bi bila potpuno u pravu i da razmisljas skroz drugacije... kod vecine ljudi je izrazena ta crta... da rade nesto samo zato sto svi drugi rade to isto... ako se dva druga ozene, verovatno ce se i treci ozeniti sa prvom sledecom... jer, eto... tako treba... to je logika koju vecina ljudi sledi... a stvar je u tome da uvek radis onako kako ti zelis, trudeci se, naravno, da ne povredis nekoga usput... jer to nije lepo... i to je jedini ispravan nacin... jer niko nije pametniji od tebe... i niko nije bolji od tebe... i niko nista ne zna bolje od tebe... samo trebas da verujes u to...
Kliknite za proširenje...

bravo...
 
Treća:
Kaže se u poruci, koja me je inspirisala, da je sve više žena i za koga će se one probirljive udavati kada je sve više homosa, oženjenih i ne sećam se treće grupe. Onda ide komentar da se uvoze žene za udaju, pošto naše probirljive neće da idu na selo. :think:
Često čujem, pošto sam u godinama kada svako misli da treba da imam decu već, a nemam ih: a šta čekaš? :eek: Što se ne udaš, što ne rodiš dete?
Sve je to u redu u teoriji. U teoriji bi trebalo da je svako do tridesete venčan, sa makar jednim detetom, poslom, stanom ili kućom, i formiranim životom koji razrađuje po svojoj želji. Da li je moguće da smo svi mi koji odskačemo od šablona samo razmažena derišta, probirljivi, sebični, pa nas mrzi da pružimo ruku i uberemo muža/dete/ženu/dobar posao/stan,kuću sa grane? Da li je moguće da su svi oni, koji imaju sve to, fantastični, srećni ili samo popustljivi?
E sad, nemam nameru da nekoga napadam, a nekoga veličam. Zanima me sledeće. Kada slušam te priče i komentare stičem utisak da prave ljubavi nema, da je sve kompromis, prepuštanje i popuštanje životu i vremenu, odustajanje od želja i principa, navika i praćenje konvencija, koje imaju svoje razloge zašto postoje i dobre su ako su dobro uklopljene. Da li treba zaboraviti želje i principe i prihvatiti ono što odgovara, ubediti se da je to prava stvar i onda biti miran pred sobom i drugima, pošto nema pitanja na koje nemaš pametan odgovor?
Kliknite za proširenje...

mislim da ti nisi nasla jos ( ili da se bojis da upoznas muskarca svog zivota i lako odustajes ) nekoga ko ce sa tobom deliti i srecu i nesrecu zivota..
prave ljubavi ima i ne treba se bojati nego boriti

smrt dosadi - ziveo Ja :mrgreen:
 
po meni je bitno
naći osobu koja će nas na pravi način shvatiti
i što je još važnije prihvatiti
a ne želeti da nas menja
mislim da je glupo vezati se za neku osobu
iz računice
očaja ili bilo čega drugog što nije ljubav
istrajati ili odustati
pitanje je izbora
pravo izbora je ono što nas čini slobodnim
a ako se ne osećamo tako
sami smo krivi
jer smo postali robovi navika i konvencija
iako možda toga nismo ni svesni
Treća:
E kada tako nešto čujem samo mi fali lizalica i kikice, pa da izrazu lica dam i prigodan celokupni izgled.
Kliknite za proširenje...
Connie_pull-pigtails.gif
 
Treća:
Kada slušam te priče i komentare stičem utisak da prave ljubavi nema, da je sve kompromis, prepuštanje i popuštanje životu i vremenu, odustajanje od želja i principa, navika i praćenje konvencija, koje imaju svoje razloge zašto postoje i dobre su ako su dobro uklopljene. Da li treba zaboraviti želje i principe i prihvatiti ono što odgovara, ubediti se da je to prava stvar i onda biti miran pred sobom i drugima, pošto nema pitanja na koje nemaš pametan odgovor?
Kliknite za proširenje...

:) ima ljubavi samo ova tvoja nije realna...kao i sve u zivotu i ljubavi ima svoej slabosti....i ne treba biti tuzan zbog toga....ja je shvatam kao nesto sto u mom zivotu ima rok trajanja, kao zacin koji mi cini zivot laksim i lepsim....i uvek me iznenadjuje a ja iznenadjenja volim...i znam da cu biti zaljubljena i kao bakac i da cu da uzivam u zivotu isto kao i dosada....e sad, sa kim ce to biti....to se i ne zna....i to mi je bas cool....:whistling:
 
ljubavi je uvek bilo i biće je,samo je treba potražiti u svom srcu....jer niko nije toliko loš da ne može naći odgovarajuću osobu niti je iko toliko dobar i savršen da bi od drugih očekivao ono što ni sam ne može pružiti...i ljubav,i veza...sve je to neka vrsta kopromisa u koji treba uklopiti svoje želje,principe,ideale ali na pravi način....i ne po svaku cenu jer je to onda sebičluk i nepoštovanje svog partnera....onaj ko uspe da zadrži svoju individualnost u vezi a pritom čini i gradi kompromise sa svojim partnerom je srećan čovek...kome ne preostaje ništa drugo nego da uživa u sebi i voljenoj osobi:)
 
Treća:
Kada slušam te priče i komentare stičem utisak da prave ljubavi nema, da je sve kompromis, prepuštanje i popuštanje životu i vremenu, odustajanje od želja i principa, navika i praćenje konvencija, koje imaju svoje razloge zašto postoje i dobre su ako su dobro uklopljene. Da li treba zaboraviti želje i principe i prihvatiti ono što odgovara, ubediti se da je to prava stvar i onda biti miran pred sobom i drugima, pošto nema pitanja na koje nemaš pametan odgovor?
Kliknite za proširenje...

Kratko i jasno: NE!!! Bolje je biti sam no biti s neki tek da ne bi bio sam... Ne znam kako je moguce da sebe ubedis da nekog volis...a da ga ne volis. To se oseca. Ili se ne oseca. 'Bem li ga dal ja idealizujem stvari previse, ali sa stvarima srca ja ne bih pravila kompromise. A tetke, strine, rodbinu i ostale dusebriznike teraj u persun. Nikoga se tvoj zivot ne tice vise nego tebe same. I uopste mrzimte stereotipe i konvencije koje ljude bukvalno teraju u nesrecan, ili u najmanju ruku neispunjen zivot. Onda dodju deca, koja ispastaju zbog nezadovoljstva i neispunjenosti, neizivljenosti svojih roditelja. Fuj!:thumbdown:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top