Preporuka: "Godine vrana"... Narodno pozorište, 2., 15. i 19. juni 2022.

[Soradze]

Večeras je na programu 12. predstava "Godine vrana", Siniše kovačevića, pisca i reditelja ovog dela u kome se
istorija preselila u dramu, drama je postala roman, bestseler se ostvario kao predstava, koja poput učiteljice
koja ne odustaje od svojih učenika, pričom podseća na sve žrtve koje rat donosi... i to u ovom nesrećnom
trenutku kada nam preti Treći svetski rat...

Dunav se zaledio i rat je uveliko trajao tih davnih 1917.-1918. godina, kada su vrane bile ravnopravni građani
Beograda i svedoci neočekivanih prijateljstava, tihih sahrana, vešanja, grejanja na parket i knjige, dvoboja,
prekih sudova, ljubavi koje je nemoguće bilo poreći, vremena kada je iskrena emocija morala da boli...
Vremena kada su čak i vrane napastvovale promrli grad pretvarajući nebo u crni oblak...

U ovoj predstavi učestvuju 30 glumaca, 15 igrača i 20 studenata...

Drama Siniše Kovačevića je ocenjena kao "monumentalni istorijski mozaik u mermeru" i "raskošna čitanka
naše sudbine"...
Evo šta kaže Siniša Kovačević:

I da vas podsetim: pozorišta će raditi do kraja ovog meseca, posle sledi "raspust" do oktobra...
Iskoristite ovaj mesec i častite sebe nekom dobrom predstavom...

 

[mr Kiza]

Poput "Velike drame", jos jedno veliko ostvarenje velikog dramskog pisca koje sam odgledao sinoc u Narodnom pozoristu.

Radnja, dijalozi i epilozi su jos tezi i mucniji nego u "Velikoj drami" i teraju na duboko promisljanje o nasoj proslosti i licnim i kolektivnim greskama. Milorad Vucic Čelni koliko god da cini neke lose stvari, on sam po sebi nije los covek poput Alojza Kavrana, koji je u sjajnom izvodjenju Branislava Tomasevica ispao jedan od najnegativnijih dramskih (i ne samo dramskih!) likova; kao sto ni tragedija Vidosave Vucic ne moze da se meri sa tragedijom Julije Kavran Libuda.

Sa druge strane, Kovacevic je rezirajuci sopstveno delo (u kome su izmedju ostalih u glavnim ulogama i Ljiljana Blagojevic i Kalina Kovacevic, tako da se moze reci da je ovo porodicni projekat poput "NLO" u Ateljeu 212) za moj ukus preterao sa scenskim efektima (igraci ne samo da se pojavljuju u plesnim ulogama vrana, vec i glume delove scenografije), a pogotovu sa zvucnim (konstantno glasno kricanje vrana u svakom zatamnjivanju svetala uz iskrivljene taktove "Radeckog marsa" moze da dojmi jednom, ali kada se ponovi par desetina puta uzastopno bez promena definitivno pocinje da kljuje u glavu i smeta, i gledaoci do mene su se na to komentarisuci zalili). No, te sitne zamerke ne mogu da umanje tople preporuke za gledanje ove odlicne predstave.