(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PREPISAN DAN
Subota....čudan dan....nekako lelujav...nemiran...Ma.......kad ja ustanem u osam ujutru umesto u šest, to tako izgleda. Nekako kao da sam spora, neorganizovana....nekako, nije mi misao oštra i jasna. Pozdraviše me borovi...osunčani i lepi....i naravno one tri izelice krznene što su naše ustajanje čule. Kafaaaaa.....lagano.....plan za danas.....Meš me prati pogledom....oblačim jaknu, on ustaje, prati me u hodnik.....obuvam se, on čeka....Maca je već isparkirao kola......krećemo ka kapiji ......pomazim glavudžu, idem na posao, čuvaj kuću ....stoji na kapiji sve dok ne skrenemo.
Pijaca.....šarenoooooo, volim te šareno. Maca ode da kupuje šta treba a ja......zna se.....cveće. I šta će on tu da se smara. E, tu se malko priberem, misli se nekako skoncentrišu na latice svih boja. Moj cvećar je tu.....rukovanje
„Ooooo, pa di si ti gospoja. Kako ste?“
Velika tvrda ruka stiska blago moju...osmeh iskren živi u onim borama smejalicama. Grdosija od čoveka a duša cvet.....
“Zdravo živo, svi smo dobro, a tvoji?“
„Fala Bogu, sve je kako treba. Gde ti je čovek?“
„Ode da kupije namirnice.....žurim na posao posle pijace“.
„Biraj šta hoćeš.....cene su za tebe...ma znaš....ali vidi ove muškatle, dvogodišnje.....ajd, reci jel si videla negde ovakvu?“
„Au....svaka čast......pošto su?“
„200 za tebe a prodavao sam ih po 350.....vidi bre kakva je lepotica“ govori saginjući se i držeći u ruci prelepu jaku muškatlu.....onu starinsku sa šarenim listom ....a pogled.....e, pogled mu ne mogu opisati.....jednostavno ne umem.
Naravno da sam uzela i tu veliku muškatlu....tri nevestina vela, lepog Jovu, begonije.. stade sve u kutiju osim jednog nevestinog vela.......podjosmo do kancelarije a Maca kući.
Krenu dan.....svojim putem.....malo lepog, malo više manje lepog....leluja opet...nakon toga velika nabavka sa Macom zaključno sa pet shopom i džakovima hrane. Dan leluja i dalje....Sredjivanje namirnica, kafa, ručak.....izadjoh na trem. Podigla sam noge na drugu stolicu.....Meš je kraj mojih nogu.....fontana žubori....tišina koju preseca pseći uzdah....mirisi.....osećam kako mi se mišići opuštaju a misli postaju trome....tišina me smiruje svojom pesmom.....nelepe misli okreću mi ledja ili ja njima....u svakom slučaju odlaze.....vrata duše se otvaraju i ona izlazi....oči sklopljene ali sve vidim....šeta od jedne do druge ruže, preskoči potočić fontane, obidje rasad cveća što užurbano niče...srebrna jelka pišta mlade iglice te je sva šarena....svetlo zeleni novi izdanci baš lepo igledaju sa onim tamno zelenim starim.... Padam u dremež.....visoko dunu vetar.....čula sam ga samo jer zapevaše vrhovi krošnji kajsija....kruška je još mala te je vragolan mimoidje sa svojim poljupcem ovog puta....zeleni mir i spokoj.....protutnja Maki preko trema. Meš podiže glavu i ustaje lenjo da prati gazdu. Otvaraju kapiju da udje Makijev drugar kolima......mislim da će nešto popravljati....Maca ide na sprat da legne....“Pa ti si zaspala ... ajde u krevet“. Ostadoh tako još malo.....tišina je prekunuta ali sam mirna....ne lelujam više.....samo još par minuta te mirnoće duše koju tako volim i tako prija, posebno u poslednje vreme kada je loših vesti i nemira na sve strane. Ustah lenjo....ulazim u kuću, Meš me prati.....Maza i Maša ustaju da me dočekaju......kupatilo....sva tri psa su legla ispred vrata i čekaju me. Oblačim spavaćicu, govorim psima „idemo da spavamo“.......njih dve odlaze svaka na svoje mesto, pomazim svaku po glavi, a Meš kreće sa mnom na sprat. Ispred vrata leže na svoju ponjavu, čučnem i pomazim veliku glavu koja se stidljivo savila za znano maženje......sklupčam se u naručju mog mira.....u zagrljaju baš kako volim....duboki uzdah uz jak stisak samo na sekund....samo videh kako mi borovi sneno mahnuše......
Popodne.......kafa, sadnja cveća.....još loših vesti.....priča, dosta dogovora i telefoniranja...komšija donosi malo smeha....Maca se čak smeje pričajući mobilnim.....lepo ga je videti nasmejanog....navikla sam da je takav....ali, život skida osmeh i najjačima. Maki, ko Maki.....mladost je uvek žurna i puna planova. Ide na tamo na vamo....sa Mešom ili bez njega, sa devojkom ili bez nje......kao Kasper je hahahaah.....jedini koji prolazi pored pasa a da oni ne reaguju uopšte.
Veče mirno.....Maki i dalje tutnji ali sad i sa psom i sa devojkom jer su bili u šetnji...odoše da pomažu bračnom paru bajkera da kreče hahahaah oboje su u radnim odelima......neka mladosti nek uživa. Gledamo tv....ja čitam.....uključujem računar, obidjem parohiju na Krstarici, malo muzike i lepih reči....i sedam oko 22,30 sata da prepišem ovaj dan.
Sada je prošlo 24 sata....završavam pisanje i ovu čašu crnog vina i idem opet na trem u noć....čuje se grmljavina.....Maša je kraj mene jer se plaši.....šššš Šaš, tu sam mila, drhti i cvilka...priča mi ....znam....ššššš.....mazim je a ona pokušava da mi se uspentra u krilo..
Noć.....da udahnem tišinu, da priroda mi odvede dan i dovede san......da začarlija vetar oko bosih nogu i poželimo jedno drugom laku noć ....a onda da se sklupčam u zeleni san...
PS Laku noć blogeri i miran san vam želim.....
