У житу, кад је житно поље потопљено, круни се зрно. Зрно по зрно, хлеб наш. Лепо изгледа, и мирис му препознатљив. Адитива чедо, у кљун стати не може.
Не због димензије кљуна. Већ због губитка сунчаног котура.
Због сунчанице, због сунчанице (шапуће неко сасвим близу)
Птичурци, гнезде своје обзоре јутарње. Створења сасвим невештаствена. И твј мотив сад, то је типско место приповедачких интенција. Згодна сасвим, структура јој на контрасту почива. Контраст, мајка мудрости. Свесажимајућа.
Миле моје препелице, птице чавке, додирнух вас погледом, кад је жито у жутом потопило се. Зазвечи ми шушањ. Паперје, опустело.
Не због димензије кљуна. Већ због губитка сунчаног котура.
Због сунчанице, због сунчанице (шапуће неко сасвим близу)
Птичурци, гнезде своје обзоре јутарње. Створења сасвим невештаствена. И твј мотив сад, то је типско место приповедачких интенција. Згодна сасвим, структура јој на контрасту почива. Контраст, мајка мудрости. Свесажимајућа.
Миле моје препелице, птице чавке, додирнух вас погледом, кад је жито у жутом потопило се. Зазвечи ми шушањ. Паперје, опустело.
