kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.104
Преминуо Богољуб Бјелица - један од најближих Милошевићевих сарадника
• Бјелица ће остати запамћен као један од најдоследнијих и најбескомпромиснијих заступника „тврде“ патриотске линије у СПС и државним органима, противник корупције и криминала, спреман да у тешким временима ратова и одбране слободе и достојанства Србије обавља и најтеже задатке, ризикујући и свој живот
• Покушао је да настави Милошевићеву политичку линију оснивањем Социјалистичке партије слободе 2007. године, али Републичка изборна комисија није одобрила учешће ове партије на изборима 2008.
ЈЕДАН од најближих сарадника Слободана Милошевића и председник Удружења „Слобода“ током Милошевићеве хашке епопеје - Богољуб Бјелица - преминуо је данас у Београду, у 57. години живота, после дуге и тешке болести.
Бјелица је рођен 1956. године у Врбасу. Радну каријеру је почео као правник у војној индустрији.
Учествовао је у масовним народним протестима крајем 80-их, који су довели до учвршћења државности Србије, успона Слободана Милошевића и стварања Социјалистичке партије Србије.
Политичку каријеру је започео у СПС Панчево. Са места председника СО Панчево је 1993. изабран за министра за Србе ван Србије, а 1995. за заменика савезног министра одбране.
Током НАТО агресије био је помоћник начелника Управе за морал ВЈ.
Изабран је за члана ГО СПС на 4. конгресу у фебруару 2000. године.
После петооктобарског пуча предводио је групу функционера и активиста СПС који су бранили живот, породицу и дом Слободана Милошевића, због чега је ухапшен одмах после хапшења Милошевића, али је после вишенедељног штрајка глађу (38 дана) пуштен из притвора.
Судски процес против ове групе окончан је тек пре два дана (после 12 година) ослобађајућом пресудом за све учеснике.
Пресудом није формално обухваћен и сам Бјелица јер је нешто раније процес против њега, због његове тешке болести, раздвојен.
Због неактивности руководства СПС у вези са хашким процесом, Милошевић га је поставио за председника Удружења „Слобода“, односно националног комитета за своју одбрану.
Бјелица је на том месту самопрегорно остао све до убиства Милошевића у Хагу, доживљавајући још једно политичко хапшење и вишенедељни притвор (2003. у акцији "Сабља").
У последњем, неуспелом покушају да поврати свој утицај у СПС, Слободан Милошевић га је, крајем 2002, поставио за свог заменика на челу СПС (после Живадина Јовановића и Мирка Марјановића). Међутим, већ у јануару 2003. године 6. конгрес СПС је окончан избором Дачића за председника Главног одбора, искључењем Бјелице и већине блиских Милошевићевих сарадника из свих органа странке и свођењем Милошевићеве функције председника на почасну.
Ипак, 2006, на челу одбора за сахрану Слободана Милошевића, по жељи породице, нашли су се заједно Богољуб Бјелица, као председник „Слободе“ и Милорад Вучелић, као потпредседник СПС.
После Милошевићеве смрти, Бјелица је покушао да настави његову политичку линију оснивањем Социјалистичке партије слободе 2007. године,
али Републичка изборна комисија није одобрила учешће ове партије на изборима 2008, а после доношења новог закона о политичким странкама, партија није успела да се пререгиструје и престала је да постоји. То се поклопило и са тешком болешћу Богољуба Бјелице, којој је неколико година, све до данас, одолевао.
Бјелица ће остати запамћен као један од најдоследнијих и најбескомпромиснијих заступника „тврде“ патриотске линије у СПС и државним органима, противник корупције и криминала, спреман да у тешким временима ратова и одбране слободе и достојанства Србије обавља и најтеже задатке, ризикујући и свој живот.
Опело и сахрана Богољуба Бјелице обавиће се у суботу, 30. марта у Добановцима.
http://fakti.org/serbian-point/preminuo-bogoljub-bjelica-jedan-do-najblizih-milosevicevih-saradnika
***********************************************************************************************************************
Имала сам част што сам познавала овог храброг и пре свега поштеног човека. Смрћу Богољуба Бјелице и Србија и српски народ су изгубили једног од малобројних, који се ничега, па ни смрти нису плашили.
Његов живот је неколико пута довођен у опасност, а 38 дана штрајка глађу на који се одлучио, када је заједно са Слободаном Милошевићем био ухапшен 1.априла 2001.године и смештен у Центарлни Затвор, је доста допринео да се наруши његово здравље.
Многи грађани Србије нису имали прилику да било шта чују о овом човеку.
ЗАШТО?
Зато што је био скроман човек, ненаметљив и највише зато, што је сметао онима који су по сваку цену име Слободана Милошевића желели да уновче и злоупотребе у свакој њиховој животној позицији. Није ни чудо што су се и медији нашли у сличној работи, па су име овог човека увек заобилазили у широком луку, пошто народ никако није СМЕО да сазна да такав човек постоји. Нажалост, за његовог живота, успели су, време ће показати, да ли и заувек?
А КО су ти људи, којима није било у интересу да се за овог човека сазна, не морам да пишем, надам се да ћете их сами препознати.
Нажалост и овај ЧОВЕК неће бити сахрањен у Алеји великана, нити ће му држава Србија одати последњу почаст, како то заслужују прави хероји.
ВЕЧНА МУ СЛАВА. Нека почива у миру!!!
Poslednja izmena od moderatora: