Preminula Srbijanka Turajlic

Alter_Ego_

Alter_Ego_

Stara legenda
Poruka
89.112
1664134922730.png



Radujte se prvosrbijanci!

Placite, drugosrbijanci!
 
bmaxa:
Ko je izmislio taj izraz? Imas ono pro nato za lgbt ateisti, furaju se na masone i materijalizam?
Kliknite za proširenje...

Израз другосрбијанци?

Пробаћу без гуглања.

Израз другосрбијанац је погрдни или пежоративни израз којим велике српске патриоте и родољуби вређају своје неистомишљенике са супротног краја политичког спектра, а извор израза је либерални политички покрет из деведесетих година који је за себе говорио да су "Друга Србија", јер су желели да се разликују од тадашње Србије, тј. од, тада, претежног политичког дискурса.
 
Ево и шта каже наша омиљена енциклопедија




Друга Србија​

2 језика

С Википедије, слободне енциклопедије
Друга Србија је израз који се користи у српским интелектуалним круговима. Настао је на основу књиге „Друга Србија” (Иван Чоловић, Аљоша Мимица, Београдски Круг, Борба, 1992), а представља збирку од 80 говора са 10 јавних трибина у Београду током пролећа 1992. године. Говори су представљали отворени протест против диктатуре, медијског једноумља, раста национализма и рата.
Међутим, израз „Друга Србија” има и своју предисторију. Аутор појма „Друга Србија” је усташки пуковник, усташки представник у Берлину и министар спољних послова Независне Државе Хрватске Младен Лорковић. Ово је било познато научној јавности још 1975. у Загребу, захваљујући објављивању зборника Р. В. Ситон-Вотсон и Југославени, Кореспонденција 1906—1941.[1]
„Друга Србија” је захваљујући истоименој књизи постала синоним отпора свих који су одбили да се помире са Милошевићевом влашћу и националистичком идеологијом[2] и подржавају нову, различиту, паралелну Србију.[3] Израз се често користи и у циљу тачног раздвајања од националиста, популиста и других милитаристичких опција као и владине опције. У истом значењу се употребљава и израз грађанска Србија.[4][5]
Као реакција на поделу „Прве Србије” и „Друге Србије”, често се у интелектуалним круговима и међу критичарима појављује термин „Трећа Србија”[6][7]. То је такође назив политичке странке у Србији настале 2012/2013. године.

Види још​

 
Alter_Ego_:
Ево и шта каже наша омиљена енциклопедија




Друга Србија​

2 језика

С Википедије, слободне енциклопедије
Друга Србија је израз који се користи у српским интелектуалним круговима. Настао је на основу књиге „Друга Србија” (Иван Чоловић, Аљоша Мимица, Београдски Круг, Борба, 1992), а представља збирку од 80 говора са 10 јавних трибина у Београду током пролећа 1992. године. Говори су представљали отворени протест против диктатуре, медијског једноумља, раста национализма и рата.
Међутим, израз „Друга Србија” има и своју предисторију. Аутор појма „Друга Србија” је усташки пуковник, усташки представник у Берлину и министар спољних послова Независне Државе Хрватске Младен Лорковић. Ово је било познато научној јавности још 1975. у Загребу, захваљујући објављивању зборника Р. В. Ситон-Вотсон и Југославени, Кореспонденција 1906—1941.[1]
„Друга Србија” је захваљујући истоименој књизи постала синоним отпора свих који су одбили да се помире са Милошевићевом влашћу и националистичком идеологијом[2] и подржавају нову, различиту, паралелну Србију.[3] Израз се често користи и у циљу тачног раздвајања од националиста, популиста и других милитаристичких опција као и владине опције. У истом значењу се употребљава и израз грађанска Србија.[4][5]
Као реакција на поделу „Прве Србије” и „Друге Србије”, често се у интелектуалним круговима и међу критичарима појављује термин „Трећа Србија”[6][7]. То је такође назив политичке странке у Србији настале 2012/2013. године.

Види још​

Kliknite za proširenje...
Pa onda sam ja drugosrbijanac :P
 
Боља је дефиниција са Википедије на латиници.


Druga Srbija​

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Druga Srbija (engl. The Other Serbia) je izraz koji se koristi u srpskim intelektualnim krugovima. Nastao je na osnovu knjige „Druga Srbija“ (Ivan Čolović, Aljoša Mimica, Beogradski Krug, Borba, 1992), a predstavlja zbirku od 80 govora sa 10 javnih tribina u Beogradu tokom proleća 1992. Govori su predstavljali otvoreni protest protiv diktature, medijskog jednoumlja, rasta nacionalizma i rata.
Wikiquote „Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom.[1]“
(Radomir Konstantinović)
Glavna aktivnost Druge Srbije početkom jugoslovenskih ratova bili su antiratni protesti u Beogradu 1991-1992 godine, koje su vodili Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju i Beogradski krug.[2] „Druga Srbija“ je postala sinonim otpora svih koji su odbili da se pomire sa vlašću i nacionalističkom ideologijom[3] i podržavaju novu, različitu, paralelnu Srbiju[4]. Izraz se često koristi sa ciljem tačnog razdvajanja od nacionalista, populista i drugih militarističkih opcija kao i vladine opcije. U istom značenju se upotrebljava i izraz građanska Srbija.[5][6] Ponekad se istoričarka Latinka Perović naziva "majkom druge Srbije"[7], dok se filozof Radomir Konstantinović naziva "guru druge Srbije".[8]
Obnova ideje „Druge Srbije“ započela je 2002. godine kada je Helsinški odbor za ljudska prava objavio knjigu „Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)“. Latinka Perović u svom predgovoru govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“ koja je „do ludila fanatizovala mase“, a kao glavnog nacionalističkog ideologa imenuje Dobricu Ćosića. Radomir Konstantinović u svom predgovoru kaže da „srpski nacionalizam ne pristaje na Haški tribunal onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, i zato je Druga Srbija i dan-danas „jedina moguća budućnost Srbije“. U oktobru 2002. godine Mirko Đorđević, Milan Đorđević, Filip David, Dragan Velikić, Predrag Čudić, Vladimir Arsenijević, Bogdan Bogdanović, Radmila Lazić i Laslo Vegel su uputili „Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti“ u kojem kažu da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od SANU do Generalštaba i Crkve, uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…) novog jednoumlja“.[9]
2007. godine je pokrenut sajt „Peščanika“, sa rubrikom koja je nazvana „Druga Srbija“, čiji su autori opisani kao „intelektualci građanske orijentacije“.
 
Alter_Ego_:
Боља је дефиниција са Википедије на латиници.


Druga Srbija​

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Druga Srbija (engl. The Other Serbia) je izraz koji se koristi u srpskim intelektualnim krugovima. Nastao je na osnovu knjige „Druga Srbija“ (Ivan Čolović, Aljoša Mimica, Beogradski Krug, Borba, 1992), a predstavlja zbirku od 80 govora sa 10 javnih tribina u Beogradu tokom proleća 1992. Govori su predstavljali otvoreni protest protiv diktature, medijskog jednoumlja, rasta nacionalizma i rata.
Wikiquote „Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom.[1]“
(Radomir Konstantinović)
Glavna aktivnost Druge Srbije početkom jugoslovenskih ratova bili su antiratni protesti u Beogradu 1991-1992 godine, koje su vodili Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju i Beogradski krug.[2] „Druga Srbija“ je postala sinonim otpora svih koji su odbili da se pomire sa vlašću i nacionalističkom ideologijom[3] i podržavaju novu, različitu, paralelnu Srbiju[4]. Izraz se često koristi sa ciljem tačnog razdvajanja od nacionalista, populista i drugih militarističkih opcija kao i vladine opcije. U istom značenju se upotrebljava i izraz građanska Srbija.[5][6] Ponekad se istoričarka Latinka Perović naziva "majkom druge Srbije"[7], dok se filozof Radomir Konstantinović naziva "guru druge Srbije".[8]
Obnova ideje „Druge Srbije“ započela je 2002. godine kada je Helsinški odbor za ljudska prava objavio knjigu „Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)“. Latinka Perović u svom predgovoru govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“ koja je „do ludila fanatizovala mase“, a kao glavnog nacionalističkog ideologa imenuje Dobricu Ćosića. Radomir Konstantinović u svom predgovoru kaže da „srpski nacionalizam ne pristaje na Haški tribunal onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, i zato je Druga Srbija i dan-danas „jedina moguća budućnost Srbije“. U oktobru 2002. godine Mirko Đorđević, Milan Đorđević, Filip David, Dragan Velikić, Predrag Čudić, Vladimir Arsenijević, Bogdan Bogdanović, Radmila Lazić i Laslo Vegel su uputili „Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti“ u kojem kažu da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od SANU do Generalštaba i Crkve, uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…) novog jednoumlja“.[9]
2007. godine je pokrenut sajt „Peščanika“, sa rubrikom koja je nazvana „Druga Srbija“, čiji su autori opisani kao „intelektualci građanske orijentacije“.
Kliknite za proširenje...
Nije isto 1992. i 2002. ovi su protiv Crkve, a ja sam vernik :P
 
Србијанка Турајлић је била једна од професора на Београдском универзитету која је ложила студенте против Слобе. Говорила је да је универзитет узурпиран, да нема аутономије, да Слоба треба да падне да би свима, а посебно студентима било боље. И онда 5. октобра Слоба пао, неколико месеци после тога, кренуле неке реформе универзитета, тако да је нова власт од скоро бесплатног студирања, увела самофинансирање за тада астрономске цифре. Само да направим дигресију, када сам ја уписивао факултет, постојала је опција СУФИНАНСИРАЊЕ, то је да ти држава плаћа пола, пола студент, наравно уз редовно студирање на буџету. И то суфинансирање, цена је била прилично приступачна, јер се дуго није мењала, због социјалне осетљивости.

Дакле на самофинансирању драстично се подигле цене школарина, нове генерације кукају, ми старији студенти их подржавамо. А покојна госпођа Турајлић изађе и каже да је то нормално, па где сте видели да постоји бесплатно студирање. Превара у рангу Зорана Живковића који је пре 5. октобра ложио људе да не плаћају струју Слоби и да ће им рачуни бити поништени, а када је ДОС-овска екипа дошла на власт, наплатила до задњег динара све што се нагомилало.

Немам трунку сумње да је покојна Турајлићева била врхунски стручњак у свом домену, али као политичар, једна тешка нула са тешком и срамотном заоставштином, посебно када су у питању студентске школарине.
 
Sad sam cuo u firmi da je preminula, ne pratim nase medije, ebiga... Bila mi je profesor na fakultetu, i sjajna zena. I bila je iskreni patriota, to sto je politika iskrivljena i zloupotrebljavana od lopurdi i izdajnika je potpuno druga stvar. Ona je za Srbiju zelela samo najbolje, zato je i nije bilo u vlasti. I definitivno se od politike nije obogatila, kao mnogi drugi.

Na sve gorenapisano dodacu da se ja nisam slagao u svemu sa njenim stavovima, sto ne menja na stvari ovo sto sam izneo.

Slicno kao Aleksandar Dikic, lekar i voditelj na K televiziji, sa kojim se ne slazem u EU-fanatizmu i jos kojecemu, ali je covek potpuno OK i patriota, a mislim da je malo i spustio loptu po pitanju tog EU-po-svaku-cenu narativa - jer covek ima mozak i gleda sta se desava, pa onda i koriguje stavove. Odoh malo off...

Bog neka joj da pokoj dusi i oprost grehova. Slava joj!
 
Alter_Ego_:
Другосрбијанци су домаћи издајници и страни плаћеници, а првосрбијанци...за њих не постоји баш дефиниција, али они су супротно од другосрбијанаца.
Kliknite za proširenje...
obično su Drugosrbijanci nelojalne nacionalne manjine ili himere mešanih brakova što je kod prvosrbijanaca gotovo nemoguće mada čast izuzecima
 
Alter_Ego_:
Израз другосрбијанци?

Пробаћу без гуглања.

Израз другосрбијанац је погрдни или пежоративни израз којим велике српске патриоте и родољуби вређају своје неистомишљенике са супротног краја политичког спектра, а извор израза је либерални политички покрет из деведесетих година који је за себе говорио да су "Друга Србија", јер су желели да се разликују од тадашње Србије, тј. од, тада, претежног политичког дискурса.
Kliknite za proširenje...
Ne može biti pogrdni ako se oni sami tako naziVLJu
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Атомик™
Preminula Nađa Ivanji Švab, autorka lista Vreme i urednica RTS
Odgovora
0
Pregleda
185
Атомик™
Атомик™

Back
Top