Preminula „Mama Erasmus”

[Nina]

U Rimu je, u 91. godini života, preminula Sofija Koradi, italijanska profesorka i vizionarka, poznata kao „mama Erasmus“, žena koja je stvorila program studentske razmene koji je zauvek promenio obrazovanje u Evropi i živote čak 16 miliona mladih ljudi. Vest o njenoj smrti objavili su juče italijanski mediji, a brojni evropski lideri i univerziteti odali su joj počast.Koradi je godinama neumorno zagovarala svoju ideju o razmeni studenata i akademskoj mobilnosti unutar Evrope. Njen predlog je najzad prihvaćen, i 1987. godine rođen je Erasmus program, koji je u početku obuhvatao svega 11 zemalja i nekoliko stotina studenata.

Danas, gotovo četiri decenije kasnije, taj broj je porastao na više od 16 miliona učesnika, a Erasmus je postao simbol otvorenosti, zajedništva i evropskog identiteta.

 

[Nina]

Program, koji finansira i koordinira Evropska unija, omogućava studentima da deo svojih studija provedu na partnerskim univerzitetima u drugim zemljama, učeći ne samo o svojim strukama, već i o drugim kulturama, jezicima i načinima života.Sofija Koradi, koju su s razlogom zvali „Mama Erasmus“, uvek je isticala da je program rođen kao njena „lična mirovna misija“ tokom Hladnog rata. Smatrala je da će generacije mladih, koje žive i uče zajedno, graditi Evropu u kojoj više neće biti mesta za ratove i mržnju.

„Sanjala sam o evropskoj omladini koja će se obogatiti kroz svoje razlike“, govorila je često. „Erasmus nije samo obrazovni program, već način da postanemo bolji ljudi.“

 

[Nina]

Srbija je deo programa

Srbija od 2019. godine ima status „programske zemlje” u okviru Erazmusa+. To znači da studenti iz Srbije imaju ista prava i mogućnosti kao i studenti iz država Evropske unije — mogu da se prijave za razmene, prakse i druge oblike međunarodne saradnje.Mogu da učestvuju studenti osnovnih, master ili doktorskih studija, koji su upisani na akreditovani univerzitet u Srbiji i koji su završili barem prvu godinu studija (za razmene).

Nije važno da li su studenti univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu, važno je da fakultet ima sporazum o razmeni sa univerzitetom u inostranstvu.Studenti iz Srbije mogu da idu na razmenu (jedan ili dva semestra u inostranstvu), stručnu praksu (u firmama, institucijama ili laboratorijama) ili čak na zajedničke master programe koje finansira EU (tzv. Erasmus Mundus Joint Master Degrees).

Tokom boravka u inostranstvu studenti primaju stipendiju koja pokriva troškove života i putovanja (iznos zavisi od zemlje). Na primer, za Francusku ili Nemačku mesečno se dobija oko 800–900 evra, a za zemlje sa nižim troškovima života oko 600–700 evra.

Prijave za Erasmus se najčešće vrše na dva načina: preko fakulteta ili univerziteta – većina ima kancelariju za međunarodnu saradnju ili Erasmus koordinatora, koji objavljuju konkurs jednom ili dvaput godišnje; ili direktno za Erasmus Mundus master programe – prijava ide putem zvaničnog sajta Evropske komisije i konkuriše se za ceo master program, koji se pohađa u više zemalja.(piše politika)