Preludiumi i fuge

[Edmund]

Počećemo od Dmitrija Šostakoviča i njegovog opusa.

Kasnije ćemo malo pisati o koncepciji koja potječe od Bacha.

 

[zaluđenik]

Bahova je fuga pregolemaaaa...

 

[Edmund]

Bahova je fuga pregolemaaaa...

Vala baš, ima fuga koje su ono...
Kako li to neko nauči napamet
Ja sam svirao možda 5 ili 6 ukupno

 

[Edmund]

Koncept 24 preludijuma i fuge je da se "prođu" svi tonaliteti

Svih 24 tonaliteta

Kod Bacha to ide kao po klavirskim dirkama C dur, c moll, Cis dur, cis moll...

Šostakovič koristi princip (koji je Šopen primenio kod njegovih "Prelida") C dur a moll, G dur e moll... (dur pa paralelni mol, naviše kvintnim krugom pa posle naniže kvintnim krugom)

 

[Edmund]

Bach je svoj opus (tačnije dva opusa, dve sveske Preludijuma i fuga, ukupno 48) nazvao "Dobrotemperovani klavir" sa naznakom "umetnost pevanja na klaviru", što sugeriše da klavir ne treba "udarati" već mu prići kao ljudskom biću i klavir će zahvalno odgovoriti


Bachove 2 sveske Preludijuma i fuga, su svetao primer. Sadržaj koji pokriva sve ljudske emocije i sve duhovne sadržaje iz hrišćanske perspektive.

Šostakovič kroz svoj opus slika mračnu stranu istorije, ljudskog duha uz povremene svetle trenutke gotovo dečije spontanosti (lično volim da kažem da je muzika Šostakoviča "cvet nikao na sprženoj zemlji").

 

[Edmund]

Koga mrzi da sluša ceo opus Šostakoviča, obavezno neka bar posluša, nažalost pokojnog, Terensa Džada i vanredno zahtevan Preludijum i fugu u Des duru!
Više nego izuzetno izvođenje!

 

[Edmund]

Da nastavimo i sa ovom temom

Bach je "tata" klasične muzike ali je nesumnjivo i otac "preludijuma i fuga"

Napisao je dve sveske od po 24 (za svaki tonalitet) preludijuma i fuge.

Znači ukupno 48

Interesantno je da je to delo imenovao kao "Umetnost pevanja na klaviru"

Što samo po sebi daje kapitalnu instrukciju o tome "kako treba svirati klavir" i čemu on služi

 

[Edmund]

Za primer prve sveske postavićemo Glena Gulda

 

[Edmund]

Drugu svesku будет играть "Слава"

 

[igita]

Slušao sam Šostakoviča u izvođenju Nikolajeve, video sa nekog koncerta u njenim poznim godinama. Dobro delo,ima zanimljivih delova, ovaj preludijum i fuga sa Terensom mi je odmah zapao za uho. (Nikolajeva mnogo bolje odsvirala, po meni)
Ipak,mislim da Šostakoviču klavirska muzika nije primarni fokus,iako je bio pijanista. Generalno, dobro si opisao njegovu muziku. Po meni, suviše sumoran, turoban, mračan, pokušaji radosnijeg na granici karikaturalnog... Čak, dobrim delom anahron, zastareo.

 

[igita]

Što se tiče Baha, kao što znamo, on je to delo prvobitno namenio "clavier", tj., čembalu, klavikordu ili orguljama, stoga "Umetnost pevanja na klaviru" ima nešto drugačije značenje.
Da li si slušao preludijume Debisija i Skrjabina?

 

[Edmund]

Što se tiče Baha, kao što znamo, on je to delo prvobitno namenio "clavier", tj., čembalu, klavikordu ili orguljama, stoga "Umetnost pevanja na klaviru" ima nešto drugačije značenje.

Koje značenje ima, šta ti misliš?

Da li si slušao preludijume Debisija i Skrjabina?

Da

Skrjabina ne volim

Debisija volim, prilično...recimo
"Tragovi u snegu" "Šta je video zapadni vetar" i "Vatromet" su GENIJALNI preludijumi!

 

[Edmund]

Slušao sam Šostakoviča u izvođenju Nikolajeve, video sa nekog koncerta u njenim poznim godinama. Dobro delo,ima zanimljivih delova, ovaj preludijum i fuga sa Terensom mi je odmah zapao za uho. (Nikolajeva mnogo bolje odsvirala, po meni)
Ipak,mislim da Šostakoviču klavirska muzika nije primarni fokus,iako je bio pijanista. Generalno, dobro si opisao njegovu muziku. Po meni, suviše sumoran, turoban, mračan, pokušaji radosnijeg na granici karikaturalnog... Čak, dobrim delom anahron, zastareo.

Dobro

Meni je Terens "ubo" suštinu skroz
Ne mislim u virtuoznom kontekstu (virtuoz) je svakako bio, već u onome što ta muzika jeste (moj osećaj)

Imam inače teoriju da su britanski pijanisti filozofsko-kosmički a ruski-poetski

Ne bih rekao da je Šostakovič anahron, Simfonije su mu čista avangarda.
Mrak je iz njegovog doživljaja sveta.

Slažem se da mu Klavirski opus nije najjača strana.

 

[igita]

Koje značenje ima, šta ti misliš?

Da

Skrjabina ne volim

Debisija volim, prilično...recimo
"Tragovi u snegu" "Šta je video zapadni vetar" i "Vatromet" su GENIJALNI preludijumi!

Pa, šta znam, verujem da mu zvuk klavira nije bio u fokusu, već zvuk i osobine pomenutih instrumenata. Svakako, nema neke bitne razlike.
Mislio sam da ti je kao pijanisti zanimljiv Skrjabin.

 

[Edmund]

Pa, šta znam, verujem da mu zvuk klavira nije bio u fokusu, već zvuk i osobine pomenutih instrumenata. Svakako, nema neke bitne razlike.

Ja kako vidim, intuitivno je Bach sugerisao da klavir ne treba da se "udara i lupa" već da je instrument koji treba da "peva i govori"

Poslušaj kako moja omiljena Harriet Cohen tretira klavir i Bacha

Mislio sam da ti je kao pijanisti zanimljiv Skrjabin.

Uhhhh

Zanimljiv da, ali...
To nije moja muzika

Čuo sam da su ga Prokofiev i Šostakovič smatrali za dekadentnu muziku

Interesantno je da je Skrjabinov unuk jedan divan čovek Antoni Blum, velikodostojnik Ruske crkve


Skrjabin jeste bio muzički genije ali meni nije dobro baš od njegove muzike

 

[Edmund]

Pročitao sam zapis o razgovoru Artura Rubinsteina i Skrjabina u Parizu

Znači facepalm kako je Aleksander Nikolajevič imao visoko mišljenje o sebi

 

[Edmund]

@igita piši češće
I pre si bio pisao na ovim temama dok sam ja bio aktivan na starom profilu

 

[igita]

Dobro

Meni je Terens "ubo" suštinu skroz
Ne mislim u virtuoznom kontekstu (virtuoz) je svakako bio, već u onome što ta muzika jeste (moj osećaj)

Imam inače teoriju da su britanski pijanisti filozofsko-kosmički a ruski-poetski

Ne bih rekao da je Šostakovič anahron, Simfonije su mu čista avangarda.
Mrak je iz njegovog doživljaja sveta.

Slažem se da mu Klavirski opus nije najjača strana.

Po meni, njegove najbolje simfonije su četvrta, šesta, osma i deseta. Četvrta je, verovatno, najinovativnija. Kraj je magičan. Maler mu je bio veliki uzor, što obećava duge, bombastične kompozicije u kombinaciji sa soc-realističkom estetikom. Kada sam rekao da je sumoran, najviše sam mislio na njegovu kamernu muziku. Nekoliko odličnih kvarteta, ali poprilično depresivna muzika.

Muzika Prokofjeva je sušta suprotnost od Šostakoviča. Njegov muzički vokabular je zanimljiviji i koloritniji(po meni), i u ranijem i u poznom periodu. Nekako, uvek zvuči svežije i kreativnije, harmonski, melodijski, ritmički.

Ista situacija i sa Bartokom. Muzika za gudače, perkusije i čelestu i Koncert za orkestar, su po mom mišljenju, daleko uzbudljivija, inovativnija dela nego sve simfonije od Dmitrija. Isto važi i za ostale kompozicije. Atmosfera, teksture u Bartokovoj muzici su jedinstvene. Vibrantost, koloritnost, misterioznost, dubina. Spoj folk muzike i apstraktne, transcendentalne lepote.

 

[igita]

Ja kako vidim, intuitivno je Bach sugerisao da klavir ne treba da se "udara i lupa" već da je instrument koji treba da "peva i govori"

Poslušaj kako moja omiljena Harriet Cohen tretira klavir i Bacha

Uhhhh

Zanimljiv da, ali...
To nije moja muzika

Čuo sam da su ga Prokofiev i Šostakovič smatrali za dekadentnu muziku

Interesantno je da je Skrjabinov unuk jedan divan čovek Antoni Blum, velikodostojnik Ruske crkve


Skrjabin jeste bio muzički genije ali meni nije dobro baš od njegove muzike

Mislim da je Šostakovič nazvao erotičnost u njegovoj muzici "opasnom", ili tako nešto. U autobiografiji Prokofjeva, Sergej navodi da je za vreme studija išao na koncert savremene muzike, gde se izvodila Poema ekstaze ili Prometej poema, zaboravih,i da je reakcija posle bila "kakav genije". Stravinski je za osmu sonatu rekao da je neuporediva.
Rekao bih da je prva polovina Skrjabinovog opusa prijemčiva svima. Pozni deo je apstraktna poetika, sjajna muzička vizija. Aristokratska estetika, sloboda, ekscentričnost, spoj Šopena, Debisija i ruskog duha, uz jak lični pečat,sve to je Skrjabin.

 

[igita]

Pročitao sam zapis o razgovoru Artura Rubinsteina i Skrjabina u Parizu

Znači facepalm kako je Aleksander Nikolajevič imao visoko mišljenje o sebi

Egomanijak je blaga reč. Mislim da je imao neku vrstu mesijanskog kompleksa.

 

[Edmund]

Mislim da je Šostakovič nazvao erotičnost u njegovoj muzici "opasnom", ili tako nešto. U autobiografiji Prokofjeva, Sergej navodi da je za vreme studija išao na koncert savremene muzike, gde se izvodila Poema ekstaze ili Prometej poema, zaboravih,i da je reakcija posle bila "kakav genije". Stravinski je za osmu sonatu rekao da je neuporediva.
Rekao bih da je prva polovina Skrjabinovog opusa prijemčiva svima. Pozni deo je apstraktna poetika, sjajna muzička vizija. Aristokratska estetika, sloboda, ekscentričnost, spoj Šopena, Debisija i ruskog duha, uz jak lični pečat,sve to je Skrjabin.

Da li si išao u muzičku školu ili si prosto entuzijasta za muziku?

 

[igita]

Da li si išao u muzičku školu ili si prosto entuzijasta za muziku?

Entuzijasta