-
Grozničavo tražim prekidač u mraku.
Moram da razbijem tamu nad sumornim slikama misli o Njemu.
Svetlosti tražim put do njih.
Očajno tražim spasonosno rešenje....ne umem da zaustavim plimu ljubavi koja mi dušu pustoši.
Ne znam kako da sprečim pomahnitali bujicu vaskrsnulih osećanja,izazvanu nenadano i bez vidljivog povoda.
Ne razumem zašto me i dalje proganja prošla ljubav,ako je već odlučila da ode.
Tako je,uz mučnu nedoumicu,i želela...nisam mogla da sprečim njen odlazak.
A nisam to ni htela,da budem iskrena.....time pošteno priznajem krivicu oba aktera bezrazložno sulude drame.
A,evo ljubavne pošasti...vratila se,reklo bi se,koracima pobednika.
Ne umem da prevarim sebe...to je,zapravo,pohod poraženog,nedvosmislen dolazak pokajnika.
I to je ono što me čini nespokojnom,što mi razoružava nadu i oblači je u samrtnu odoru.
Verovatno ne umem da prebolim uzalud data i jeftino potrošena osećanja...a pokajnike ne volim.
Jer,ništa ne izgleda onako kako nam se na prvi pogled čini.
Potrebno je zažmuriti i utonuti duboko,najdublje u sebe...u svoj tamni vilajet.
Istina je da najbolje se vidi širom zatvorenih očiju.
Znam da u meni postoji snaga poput planinske reke neukrotiva.
Snaga da više želim i više volim,bez početka i kraja,van praga izdržljivosti sopstvenog tela.
Ja,zapravo,umem da želim i umem toliko mnogo da volim,a čini se uzaludnom dodeljena mi ta božanska energija.
Moja vulkanska strast ruši onog kome je upućena...sve više sam uverena da je prokleta.
Kao da je sila ljubavi moje mač koji seče objekat ljubavi svoje.
Moja ljubav je dvosekli mač,kojim bivam i sama posečena.
A štitove nema nijedno od nas...Ja koja (obično) napadam i On koji se (uglavnom) povlači.
Grozničavo tražim prekidač u mraku.
Želim da razbijem iluzorne snove.
Zavode me neosetno,dok primamljivo oslikavaju lik nedavne ljubavi moje...
....
Grozničavo tražim prekidač u mraku.
Moram da razbijem tamu nad sumornim slikama misli o Njemu.
Svetlosti tražim put do njih.
Očajno tražim spasonosno rešenje....ne umem da zaustavim plimu ljubavi koja mi dušu pustoši.
Ne znam kako da sprečim pomahnitali bujicu vaskrsnulih osećanja,izazvanu nenadano i bez vidljivog povoda.
Ne razumem zašto me i dalje proganja prošla ljubav,ako je već odlučila da ode.
Tako je,uz mučnu nedoumicu,i želela...nisam mogla da sprečim njen odlazak.
A nisam to ni htela,da budem iskrena.....time pošteno priznajem krivicu oba aktera bezrazložno sulude drame.
A,evo ljubavne pošasti...vratila se,reklo bi se,koracima pobednika.
Ne umem da prevarim sebe...to je,zapravo,pohod poraženog,nedvosmislen dolazak pokajnika.
I to je ono što me čini nespokojnom,što mi razoružava nadu i oblači je u samrtnu odoru.
Verovatno ne umem da prebolim uzalud data i jeftino potrošena osećanja...a pokajnike ne volim.
Jer,ništa ne izgleda onako kako nam se na prvi pogled čini.
Potrebno je zažmuriti i utonuti duboko,najdublje u sebe...u svoj tamni vilajet.
Istina je da najbolje se vidi širom zatvorenih očiju.
Znam da u meni postoji snaga poput planinske reke neukrotiva.
Snaga da više želim i više volim,bez početka i kraja,van praga izdržljivosti sopstvenog tela.
Ja,zapravo,umem da želim i umem toliko mnogo da volim,a čini se uzaludnom dodeljena mi ta božanska energija.
Moja vulkanska strast ruši onog kome je upućena...sve više sam uverena da je prokleta.
Kao da je sila ljubavi moje mač koji seče objekat ljubavi svoje.
Moja ljubav je dvosekli mač,kojim bivam i sama posečena.
A štitove nema nijedno od nas...Ja koja (obično) napadam i On koji se (uglavnom) povlači.
Grozničavo tražim prekidač u mraku.
Želim da razbijem iluzorne snove.
Zavode me neosetno,dok primamljivo oslikavaju lik nedavne ljubavi moje...
....
Saljem ti topao, veliki pozdrav, iz sveg srca.
