vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Preki sud komunista
Marko Lopušina | 07. decembar 2012.
Divlja čišćenja i ubijanja bez presude obeležila 1944. i 1945. u Srbiji. Najmanje 100.000 dosijea DB čeka da ugleda svetlo dana
Nastavci
Krvave stranice istorije
Preki sud komunista
Crveni teror ne oprašta
Broza nisu poslušali!
Hiljade nestale bez traga
Istureni vojnici službe
Podrum Ozne - strelište
NEKE političke stranke i deo javnog mnjenja u Srbiji poslednjih godina traže da se otvore dosijei Službe državne bezbednosti i da se otkrije njena krvava tajna. Profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta „Union“ u Beogradu smatra da je neophodno obelodaniti zločine iz davne i skorije prošlosti, zaštititi ljudska prava žrtava, ali i njihovih likvidatora. U javnosti su objavljivani mnogi tekstovi sa imenima i prezimenima „patriota koje su ubijale zbog državnih interesa“, ali najveća tajna Službe državne bezbednosti i političkog vrha zvanično nije odgonetnuta.
Dugo se kod nas smatralo da su politički vrh i Služba državne bezbednosti ubijali narodne i državne neprijatelje. I kada se posle 5. oktobra 2000. godine pokazalo da ti neprijatelji nisu bili najopasniji politički protivnici države i naroda, pa su neki rehabilitovani, nova vlast u Srbiji je nastavila da dvanaest godina skriva istinu od naroda.
Srbija kao država nikada nije zvanično odgovorila na pitanja ko su bile ubice u ime države SFRJ i Srbije, koliko su i koje ljude oni likvidirali? Ko je donosio odluke o likvidacijama bez suda i presuda? Da li su tajni dosijei državnih ubica uništavani? Mogu li se dosijei rekonstruisati i da li se na osnovu tih tajnih dokumenata može suditi državnim egzekutorima? Mogu li se rehabilitovati žrtve ubica u ime države? To su pitanja koja će EU narednog proleća postaviti vlastima u Srbiji.
Duže od jedne decenije najmanje 100.000 dosijea Državne bezbednosti čeka svetlo dana. Šta se u njima skriva? Pre svega, istina je da su druga i treća Jugoslavija, kao i njeni vladari ubijali pripadnike vlastitog naroda masovno, grupno i pojedinačno punih sedam decenija. Te operacije tajnih službi mogu se podeliti u nekoliko razdoblja - ratni, poratni i demokratski period. U vreme Jugoslavije likvidacije su vršene po nacionalnom ključu - Srbi su ubijali Srbe, Hrvati Hrvate, Slovenci Slovence, Bosanci Bosance, Crnogorci Crnogorce.
Istoričari i hroničari su saglasni da su likvidacije bile posledica političkog obračuna, koji je vremenom poprimio dimenzije prljavog i podzemnog rata. Istoričar Srđan Cvetković u svojoj studiji „Kratka istorija zatiranja političkih protivnika u Srbiji“ kaže da je od oslobođenja od Turaka i stvaranja korena moderne srpske državnosti, pa do kraja 20. veka društveni život u Srbiji bio obeležen žestokim političkim obračunima.
- Ipak komunistički revolucionarni teror koji je usledio neposredno po oslobođenju, prema intenzitetu, oblicima i metodama represije prevazilazi sve dotad viđene političke zločine. Po sistematičnosti, masovnosti i trajanju političkog nasilja period 1944-1951. godina predstavlja tamne mrlje u ionako mračnoj istoriji političkog nasilja u Srbiji. Tajna policija tada postaje svemoćna kao mač revolucije. Bila je potpuno u rukama partije, tužilac i sudija hiljadama narodnih neprijatelja, što je bila omiljena floskula za etiketiranje ljudi za odstrel - naglašava dr Cvetković.
Kao ilustraciju u prilog ove teze navodi paradoksalan podatak da je kroz KPD „Zabela“ između 1945. i 1951. prošlo oko 42.000 zatvorenika, isto koliko i u narednih pola veka u manje-više istom društveno-političkom sistemu. Likvidacije su izvedene u Srbiji u dva represivna talasa. Prvo kroz divlja čišćenja i ubijanje bez presude vojnih sudova 1944-1945. godine, a potom kao progon ibeovaca i građanskih neprijatelja 1949-1950. godine u uslovima međunarodne izolacije.
- Najnovija istraživanja su otkrila da je najmanje 60.000 građana Srbije likvidirano bez suđenja tokom 1944-1945. Po selima zaječarskog, smederevskog i čačanskog okruga taj broj se kreće do 40.000, a u Beogradu i Nišu i više desetina hiljada - kaže Srđan Cvetković, koji je bio na čelu Komisije za ispitivanje ratnih grobnica u Srbiji.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:409498-Preki-sud-komunista
САМО ПАКОСНИ И ЗЛИ ЉУДИ КОЈИМА ЈЕ МРЖЊА ОСНОВНА ВОДИЉА МОГУ ИМАТИ НЕШТО ПРОТИВ САЗНАВАЊА ИСТИНЕ О КОМУНИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНИМА. САМО ОСТРАШЋЕНИ ЉУДИ КОЈИ БИ ОПЕТ СУДИЛИ ПО КРАТКОМ ПОСТУПКУ, КОЈИ БИ ПОНОВО СТРЕЉАЛИ, КЛАЛИ, УБИЈАЛИ МАЉЕВИМА И КРИВЕ И НЕВИНЕ МОГУ ДА НЕГИРАЈУ ПОСТОЈАЊЕ ОВИХ ЗЛОЧИНА ЈЕР ЗА ЊИХ УБИСТВО НИЈЕ УБИСТВО ВЕЋ ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ВИШИХ ЦИЉЕВА А ЦЕНА КОЈУ НЕКО ДРУГИ ТРЕБА ДА ПЛАТИ ЗА ЊИХ НИКАДА НИЈЕ ПРЕВЕЛИКА ДОК СУ ИМ ИСТИНА, МОРАЛ И ПРАВДА НЕПОЗНАТА КАТЕГОРИЈА
Marko Lopušina | 07. decembar 2012.
Divlja čišćenja i ubijanja bez presude obeležila 1944. i 1945. u Srbiji. Najmanje 100.000 dosijea DB čeka da ugleda svetlo dana
Nastavci
Krvave stranice istorije
Preki sud komunista
Crveni teror ne oprašta
Broza nisu poslušali!
Hiljade nestale bez traga
Istureni vojnici službe
Podrum Ozne - strelište
NEKE političke stranke i deo javnog mnjenja u Srbiji poslednjih godina traže da se otvore dosijei Službe državne bezbednosti i da se otkrije njena krvava tajna. Profesor Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta „Union“ u Beogradu smatra da je neophodno obelodaniti zločine iz davne i skorije prošlosti, zaštititi ljudska prava žrtava, ali i njihovih likvidatora. U javnosti su objavljivani mnogi tekstovi sa imenima i prezimenima „patriota koje su ubijale zbog državnih interesa“, ali najveća tajna Službe državne bezbednosti i političkog vrha zvanično nije odgonetnuta.
Dugo se kod nas smatralo da su politički vrh i Služba državne bezbednosti ubijali narodne i državne neprijatelje. I kada se posle 5. oktobra 2000. godine pokazalo da ti neprijatelji nisu bili najopasniji politički protivnici države i naroda, pa su neki rehabilitovani, nova vlast u Srbiji je nastavila da dvanaest godina skriva istinu od naroda.
Srbija kao država nikada nije zvanično odgovorila na pitanja ko su bile ubice u ime države SFRJ i Srbije, koliko su i koje ljude oni likvidirali? Ko je donosio odluke o likvidacijama bez suda i presuda? Da li su tajni dosijei državnih ubica uništavani? Mogu li se dosijei rekonstruisati i da li se na osnovu tih tajnih dokumenata može suditi državnim egzekutorima? Mogu li se rehabilitovati žrtve ubica u ime države? To su pitanja koja će EU narednog proleća postaviti vlastima u Srbiji.
Duže od jedne decenije najmanje 100.000 dosijea Državne bezbednosti čeka svetlo dana. Šta se u njima skriva? Pre svega, istina je da su druga i treća Jugoslavija, kao i njeni vladari ubijali pripadnike vlastitog naroda masovno, grupno i pojedinačno punih sedam decenija. Te operacije tajnih službi mogu se podeliti u nekoliko razdoblja - ratni, poratni i demokratski period. U vreme Jugoslavije likvidacije su vršene po nacionalnom ključu - Srbi su ubijali Srbe, Hrvati Hrvate, Slovenci Slovence, Bosanci Bosance, Crnogorci Crnogorce.
Istoričari i hroničari su saglasni da su likvidacije bile posledica političkog obračuna, koji je vremenom poprimio dimenzije prljavog i podzemnog rata. Istoričar Srđan Cvetković u svojoj studiji „Kratka istorija zatiranja političkih protivnika u Srbiji“ kaže da je od oslobođenja od Turaka i stvaranja korena moderne srpske državnosti, pa do kraja 20. veka društveni život u Srbiji bio obeležen žestokim političkim obračunima.
- Ipak komunistički revolucionarni teror koji je usledio neposredno po oslobođenju, prema intenzitetu, oblicima i metodama represije prevazilazi sve dotad viđene političke zločine. Po sistematičnosti, masovnosti i trajanju političkog nasilja period 1944-1951. godina predstavlja tamne mrlje u ionako mračnoj istoriji političkog nasilja u Srbiji. Tajna policija tada postaje svemoćna kao mač revolucije. Bila je potpuno u rukama partije, tužilac i sudija hiljadama narodnih neprijatelja, što je bila omiljena floskula za etiketiranje ljudi za odstrel - naglašava dr Cvetković.
Kao ilustraciju u prilog ove teze navodi paradoksalan podatak da je kroz KPD „Zabela“ između 1945. i 1951. prošlo oko 42.000 zatvorenika, isto koliko i u narednih pola veka u manje-više istom društveno-političkom sistemu. Likvidacije su izvedene u Srbiji u dva represivna talasa. Prvo kroz divlja čišćenja i ubijanje bez presude vojnih sudova 1944-1945. godine, a potom kao progon ibeovaca i građanskih neprijatelja 1949-1950. godine u uslovima međunarodne izolacije.
- Najnovija istraživanja su otkrila da je najmanje 60.000 građana Srbije likvidirano bez suđenja tokom 1944-1945. Po selima zaječarskog, smederevskog i čačanskog okruga taj broj se kreće do 40.000, a u Beogradu i Nišu i više desetina hiljada - kaže Srđan Cvetković, koji je bio na čelu Komisije za ispitivanje ratnih grobnica u Srbiji.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:409498-Preki-sud-komunista
САМО ПАКОСНИ И ЗЛИ ЉУДИ КОЈИМА ЈЕ МРЖЊА ОСНОВНА ВОДИЉА МОГУ ИМАТИ НЕШТО ПРОТИВ САЗНАВАЊА ИСТИНЕ О КОМУНИСТИЧКИМ ЗЛОЧИНИМА. САМО ОСТРАШЋЕНИ ЉУДИ КОЈИ БИ ОПЕТ СУДИЛИ ПО КРАТКОМ ПОСТУПКУ, КОЈИ БИ ПОНОВО СТРЕЉАЛИ, КЛАЛИ, УБИЈАЛИ МАЉЕВИМА И КРИВЕ И НЕВИНЕ МОГУ ДА НЕГИРАЈУ ПОСТОЈАЊЕ ОВИХ ЗЛОЧИНА ЈЕР ЗА ЊИХ УБИСТВО НИЈЕ УБИСТВО ВЕЋ ПОЛИТИЧКО СРЕДСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ВИШИХ ЦИЉЕВА А ЦЕНА КОЈУ НЕКО ДРУГИ ТРЕБА ДА ПЛАТИ ЗА ЊИХ НИКАДА НИЈЕ ПРЕВЕЛИКА ДОК СУ ИМ ИСТИНА, МОРАЛ И ПРАВДА НЕПОЗНАТА КАТЕГОРИЈА
Poslednja izmena od moderatora:
кажу да се данима и данима само пушило ...
