Ево мало о неким веровањима предисламслих Арапа:
Арабљански мит је дошао до нас у прилично ,,крњем" стању. Разлога за то има више, од ткз. ,касније исламске цензуре, до тога да је ликовна уметност, и пре објаве Ислама,слабо занимала бедуине, да су исламски филозофи-перипатици, дајући предност разуму, мит сматрали обичном измишљотином и у том ставу се потпуно приближили теолозима. Шта више, митове је теолог Ел Сујети (16. век) називао ,,брбљаријом". И на крају, Арапи нису имали своје софисте, као Грци, да спасу и оно мало мита од исламске апологетике. Напротив, што каже Шпенглер, ,,арабљанска култура је прва учинила смели покушај да мит о стварању света веже са садашњошћу".
Уместо мита, магија је била оно што је арапску културу обликовало пред појаву Ислама. Магија је владала свуда. Остаци матријархалног друштва могу се пратити доста дуго у бедуинслом друштву: од давања личних имена, односно презимена у којима се појављују као ткз. ,,кунија" реч ,,умм", што значи мајка, до тога да су богиње имале предност над боговима ка о објектима култа. Магија се практиковала, по свој прилици, напоредо са тотемизмом и анимизмом, да би се помоћу ње потврдиле имагинарне везе са светом духова, предака или тотема. У практичном смислу , магија је значила живети сада, за разлику од монотеистичке религије која је говорила да ће се живети после (смрти). Зато се чини да постоји неразјашњена веза између магије и објаве јер је магијска пећина она вувла из које ће се родити многе вере. Персијско божанство Митра рођено је у пећини, на пример. Једна од првих светих пећина је она крај Меке, по имену Габраб у којој су се приносиле жртве старом арабљанском божанству, Ал Улзи, арабљанској Венери. Наравно, када је реч о пећини, у којој је и Мухамед добио надахнуће (арап. вахј), као израза хтоничног света, и његових божанстава, ваља се сетити да се у каананској митологији бог подземља назива Мот, што на семитском значи смрт. У каананској причи, у женидби Бога и богиње са лунарним обележјима, препознаје се много свадбених обичаја који се и данас могу срести код Арапа. Света палма, на пример, у Неџрану (Арабијско полуострво) јесу места на којима су се ради стицања милости, остављали поклони у виду платна, крпица, итд. По свој прилици, четвороугаони камен у Таифу (С. Арабија) тек је касније представљао божанство Ал Лат, који помиње и отац историје, Херодот.