Преисламска Арабија - џахилија?

Khal Drogo:
мигранти из Јемена
Kliknite za proširenje...

Не знам да је конкретно везано за ову миграцију, али бих волео да наведем један случај који јесте изазвао миграције са југа ка северу. То је чувено пуцање бране у Ма'рибу. https://en.wikipedia.org/wiki/Marib_Dam
 
Ево мало о неким веровањима предисламслих Арапа:

Арабљански мит је дошао до нас у прилично ,,крњем" стању. Разлога за то има више, од ткз. ,касније исламске цензуре, до тога да је ликовна уметност, и пре објаве Ислама,слабо занимала бедуине, да су исламски филозофи-перипатици, дајући предност разуму, мит сматрали обичном измишљотином и у том ставу се потпуно приближили теолозима. Шта више, митове је теолог Ел Сујети (16. век) називао ,,брбљаријом". И на крају, Арапи нису имали своје софисте, као Грци, да спасу и оно мало мита од исламске апологетике. Напротив, што каже Шпенглер, ,,арабљанска култура је прва учинила смели покушај да мит о стварању света веже са садашњошћу".


Уместо мита, магија је била оно што је арапску културу обликовало пред појаву Ислама. Магија је владала свуда. Остаци матријархалног друштва могу се пратити доста дуго у бедуинслом друштву: од давања личних имена, односно презимена у којима се појављују као ткз. ,,кунија" реч ,,умм", што значи мајка, до тога да су богиње имале предност над боговима ка о објектима култа. Магија се практиковала, по свој прилици, напоредо са тотемизмом и анимизмом, да би се помоћу ње потврдиле имагинарне везе са светом духова, предака или тотема. У практичном смислу , магија је значила живети сада, за разлику од монотеистичке религије која је говорила да ће се живети после (смрти). Зато се чини да постоји неразјашњена веза између магије и објаве јер је магијска пећина она вувла из које ће се родити многе вере. Персијско божанство Митра рођено је у пећини, на пример. Једна од првих светих пећина је она крај Меке, по имену Габраб у којој су се приносиле жртве старом арабљанском божанству, Ал Улзи, арабљанској Венери. Наравно, када је реч о пећини, у којој је и Мухамед добио надахнуће (арап. вахј), као израза хтоничног света, и његових божанстава, ваља се сетити да се у каананској митологији бог подземља назива Мот, што на семитском значи смрт. У каананској причи, у женидби Бога и богиње са лунарним обележјима, препознаје се много свадбених обичаја који се и данас могу срести код Арапа. Света палма, на пример, у Неџрану (Арабијско полуострво) јесу места на којима су се ради стицања милости, остављали поклони у виду платна, крпица, итд. По свој прилици, четвороугаони камен у Таифу (С. Арабија) тек је касније представљао божанство Ал Лат, који помиње и отац историје, Херодот.
 
dolinalima:
Имали су и своје богове/богиње. Једино се сећам некакве ал-Лат. Надам се да нисам промашио назив, нисам скорије обнављао градиво.
Kliknite za proširenje...

Koliko je meni poznato, Meka je već bila sveto mesto pre Muhameda.

U Arabiji je preovladao politeizam plemenskih bogova. duhovi su prepoznavani u kamenju i drveću upečatljivog oblika. na njih se gledalo kao na izvor snage. Čak iu drevnim vremenima, takvo kamenje su nomadska plemena nosila u "kontejnerima" kao relikvije. u Meki, muslimani kruže oko Kaabe, ove velike, crne granitne kocke, koja definitivno podseća na drevno obožavanje kamena, čak i ako bi nas islamska tradicija navela da verujemo da je Abraham (Ibrahim) izgradio ovaj kamen

oni su sebe smatrali Avramovim potomcima i bili su manje-više upoznati sa legendama o deci Izraela i pričama Starog zaveta. znali su priču o Adamu i Satani, verovali u postojanje anđela i zamišljali ih kao ženska bića. osim toga, usvojili su razne jevrejske običaje kao što su obrezanje, ritualno pranje, izbegavanje menstruacije i poštovanje dana odmora, za koji su izabrali petak umesto subote
 
Meliot:
Mislim da si ovde pojednostavio stvari. Koliko se sećam prorok Muhamed je imao velikih problema od mnogobožaca u Meki pa se zato preselio u Medinu.
Kliknite za proširenje...

meni su zanimljiva pitanja koja dele proroka i njegove protivnike, odnosno, dva se ističu. prvo, iznova optužuje mnogobošce za isti zločin kao i hrišćane iliti oboženje nižih bića. hrišćani su uzdigli Isusa do božanskog statusa (iako su neki od njih bili vernici). mnogobošci su uzdigli anđele do istog statusa i učvrstili njihovu grešku tako što su ih (ili neke od njih) proglasili ženama. I kao što su hrišćani identifikovali Isusa kao sina božijeg, tako su mnogobošci nazivali anđele sinovima i kćerima božijim, očigledno implicirajući neku vrstu identiteta suštine.

mnogobošci su dalje tvrdili da su anđeli (ili božanstva, kako ih još zovu) bili zastupnici koji su im omogućili da priđu bogu, što je dobro poznat argument kasnoantičkih monoteista koji su zadržali svoje bogove predaka identifikujući ih kao anđele. jer hrišćani su takođe videli anđele kao zastupnike, i prorok je bio istog gledišta. njegova polemika u potpunosti proizilazi iz činjenice da se na paganske anđele gleda kao na manifestacije samog boga, a ne kao njegove sluge. prorok odgovara beskonačno potvrđujući da je Bog jedan i sam, bez dece ili bilo koga drugog koji učestvuje u njegovom božanstvu

druga kost svađe između proroka i njegovih protivnika bilo je vaskrsenje. neki su sumnjali u njegovu realnost, drugi su je potpuno poricali, treći su u potpunosti odbacivali ideju zagrobnog života. Čini se da pristalice tvrde linije dolaze iz redova Jevreja i/ili hrišćana, a ne ili pored politeista ili su možda takozvani mnogobošci zapravo bili jevreji ili hrišćani neke lokalne vrste. u svakom slučaju, tvrdolinijaši odaju utisak da su se pojavili sasvim nedavno, a opet su ljudi istog tipa posvedočeni na grčkoj (i sirijskoj) strani ograde.

prorok odgovara tako što više puta ponavlja argumente u korist vaskrsenja tipa poznatog iz hrišćanske tradicije, insistirajući da će ljudi biti podignuti na sud. on dodaje da uskoro stiže i presuda, u vidu neke lokalne katastrofe
 
Занимљиво је уочити и то да, иако је имао сукобе са вођама свог племена, Мухамед заправо обећава владајуће позиције за Курејше у новој исламској држави. Постоји један хадис код Бухарије гдје Мухамед каже да је Бог од свих народа изабрао Арапе а од свих Арапа Курејше. Многи противници Мухамеда ће касније чак постати водеће личности калифата. Потомци Абу Суфјана, једног од најжешћих Мухамедових пророка, ће постаати Омејадска династија.
 
Како сам се већ осврнуо, Сјеверни Арабљани, настањени на сјеверном и централном простору полуострва бејаху махом номади, бедуини, до експанзије на простор Леванта нису на том простору успоставуили организоване политичке цјелине.
Но зато су јужни Арабљани који бејаху махом сједилачко становништва, већ у касном бронзаном добу и почетком жељезног доба успоставили за то вријеме напредне политичке ентитете.
Истина асирски и персијски извори нам не говоре скоро ништа о јужној Арабији, но зато су Грци и Римљани вршили на тај простор бројне истраживачке експедиције и оставили су подоста списа о јужном дијелу полуострва.
За њих то бјеше необична и егзотична земља. Прве извјештаје нам доносе грчки аутори Теофраст у IV вијеку п.н.е те Ератостен из Кирене у III вијеку п.н.е. И они разликују на простору јужне Арабије четири народа. То су Минејци, са главним градом Карном, Сабејци, са пријестолницом Марибом, Катабанци са сједиштем Тамном, те на истоку Хадрамити, чије сједиште бјеше град Шабва.
Ови народи су успоставили за то вријеме и просперитертна краљевства.
Минејци бејаху занимљиви јер немамо списа који би говорили о политичким претензијама и да су кроз ратове настојали проширити политичку доминацију, већ су били оријентисани на трговину, трговали су надалеко, слали су караване у Египат, Газу, Сирију, Месопотамију, Тир, бејаху познатио по зачинима, посебно тамјаном и смирном.
Остала краљевства су се настиојала проширити, склапали би савезе како би остварили значајнију политичку важност.

Опет, арапско полуострво кроз историју није било циљем освајача и моћних империја у комшолуку, Египта, Персије, Селеукида и иних, из разлога разумљивих. Бјеше то пасиван простор, негостољубива пустиња гдје није разумно трошити војне ефективе и ресурсе за освајање зарад скромне економске и политичке користи. Богатија поменута краљевства на југу бејаху предалеко, кроз неки војни поход копненим путем премостити пустињу бјеше немогућа мисија, остаје само пролаз преко Црвеног мора из Етиопије.

И ту је било покушаја за времена Октавијана да Рим прошири свој утицај до Етиопије и преко Црвеног мора и на југ Арабије, да би ставили та краљевства или у вазални положај или под непосредну контролу Рима. Префект Египта Елије Гал извршио је 26.године п.н.е експедицију на Етиопију и јужну Арабију, 24.године п.н.е освојили су и неколико градова на простору јужне Арабије, но неподношљива врућина, лоша вода и недостатак свих потребштина онемогућили су наставак успјешне кампање.
Ипак, римски аутори су стекли и оставили вриједна сазнања о тим народима, поред побројана четири народа, помињу Химјарите за које пишу да су најбројније племе, Катабанци, Агрејци и посебно Хадрамити су врсни ратници, Минејци настањују плодну земљу и вјешти су трговци, Карејци имају најобимније и најплодније пољопривредно земљиште; да су Сабејци најбогатији, због богатства њихових шума у производње мириса.
 
Poslednja izmena:
Користим прилику да свим учесницима ове теме и истомишљеницима, с поготово неистомишљеницима честитам нову годину и пожелим све најбоље у наредном периоду. Живи и здрави били!
 
Тема је одлична и иначе је једна од мојих омиљених што се тиче историје ислама, абрахамских вјера и генерално историје Блиског истока.

Па да изнесем и ја неколико мојих запажања. Крећем са првим.

Занимљиво да то фамозно племе Курејш, које је буквално било најугледније племе Арапског полуострва (поготово у контексту верског туризма тог времена), није уопште документовано од стране околних империја. Позната је чињеница да су околне империје, због географске конфигурације и друштвено - политичких карактеристика Полуострва жестоко зависиле од локалних арабљанских племена у ширењу свог утицаја на тај простор или остваривања било какве користи, те су стога имале списак буквално свих племенских заједница на Полуострву. Управо зато су Арабљани (не кажем "Арапи", јер на југу Полуострва и дан данас живе и разни други семитски народи, а тек их је у то доба било много више) били међусобно разједињени и завађени, јер су различита племена сарађивала са различитим империјама, а често је из тих разлога долазило и до вјерске конверзије, па си у то доба на Полуострву имао присутне разне религије и секте међу локалним становништвом.
Дакле, околне империје су имале списак свих арабљанских племена. Зашто је ово битно?

То чувено и моћно племе Курејш о којем толико пишу Кур'ан и хадиси наводно је имало велики углед, богатство и буквално је држало под својом контролом највеће паганско светилиште на Полуострву.

За предисламску Меку се можда и могу наћи 2-3 референце у историјским документима, иако су све од реда упитне и мутне ("Макораба", "храм у Хиерополису који обожавају сви Арапи), али за племе Курејш прије ислама буквално нико ништа не зна.
То је примјетио један лик који је имао блог "Ајатбак", тај блог је избрисан, али ја сам након тога истраживао и заиста нисам нашао никакве историјске податке о племену Курејш прије ислама.
 
Demagogic:
Тема је одлична и иначе је једна од мојих омиљених што се тиче историје ислама, абрахамских вјера и генерално историје Блиског истока.

Па да изнесем и ја неколико мојих запажања. Крећем са првим.

Занимљиво да то фамозно племе Курејш, које је буквално било најугледније племе Арапског полуострва (поготово у контексту верског туризма тог времена), није уопште документовано од стране околних империја. Позната је чињеница да су околне империје, због географске конфигурације и друштвено - политичких карактеристика Полуострва жестоко зависиле од локалних арабљанских племена у ширењу свог утицаја на тај простор или остваривања било какве користи, те су стога имале списак буквално свих племенских заједница на Полуострву. Управо зато су Арабљани (не кажем "Арапи", јер на југу Полуострва и дан данас живе и разни други семитски народи, а тек их је у то доба било много више) били међусобно разједињени и завађени, јер су различита племена сарађивала са различитим империјама, а често је из тих разлога долазило и до вјерске конверзије, па си у то доба на Полуострву имао присутне разне религије и секте међу локалним становништвом.
Дакле, околне империје су имале списак свих арабљанских племена. Зашто је ово битно?

То чувено и моћно племе Курејш о којем толико пишу Кур'ан и хадиси наводно је имало велики углед, богатство и буквално је држало под својом контролом највеће паганско светилиште на Полуострву.

За предисламску Меку се можда и могу наћи 2-3 референце у историјским документима, иако су све од реда упитне и мутне ("Макораба", "храм у Хиерополису који обожавају сви Арапи), али за племе Курејш прије ислама буквално нико ништа не зна.
То је примјетио један лик који је имао блог "Ајатбак", тај блог је избрисан, али ја сам након тога истраживао и заиста нисам нашао никакве историјске податке о племену Курејш прије ислама.
Kliknite za proširenje...
Дословно ништа око ране историје ислама није записано у неисламским изворима. Мека, Медина, Курејши, чак су и рана освајања под велом мистерије у шта су тада ти Арапи вјеровали. Пронађен је један фрагмент из 7. вијека који каже да су Сирији освојили "Арапи Мухамеда". Сви рани неисламски извори о освајањима наводе да је Мухамед лично водио освајања а по исламским изворима умро је неколико година прије почетка освајања. Први исламски владар иза којег су сачувани епиграфски записи о Мухамеду је Абд ел-Малик са почетка 8. вијека.
 
Demagogic:
то фамозно племе Курејш,
Kliknite za proširenje...
У вези са плменом Курејши, тројица турских путописаца (тројицу која сам ја читала, можда има више) наводе из предисламског периода причу да се део племена преселио у данашњу Албанију. Било је неко мучно убиство и племе је, плашећи се крвне одмазде, пребегло прво у Шпанију, одакле их је владар послао на планине Дукат, које данас припадају Албанији. На тој причи Турци заснивају свој назив за Шиптаре који гласи Арнаут одн Арнавуд, што значи "они који се неће вратити (због срамоте)" .
Главни човек пребеглог дела племена звао се Араб и имао је четири сина. Један син Араба (Араба-син) сматра се праоцем данашњих Шиптара. Наш матични назив за њих је индикативан : Арбанас(ин).
 
Maki!:
Дословно ништа око ране историје ислама није записано у неисламским изворима. Мека, Медина, Курејши, чак су и рана освајања под велом мистерије у шта су тада ти Арапи вјеровали. Пронађен је један фрагмент из 7. вијека који каже да су Сирији освојили "Арапи Мухамеда". Сви рани неисламски извори о освајањима наводе да је Мухамед лично водио освајања а по исламским изворима умро је неколико година прије почетка освајања. Први исламски владар иза којег су сачувани епиграфски записи о Мухамеду је Абд ел-Малик са почетка 8. вијека.
Kliknite za proširenje...

Штета што је угашен блог Ајаатбек, тако је било доста занимљивих података о тој тематици.
Елем, власник блога је изнио неке занимљиве податке.
Прво, пар деценија након Мухамедове смрти нико није помињао да Арапи имају нову религију и да настоје да је прошире, нити је ико помињао да оји имају посебну вјерску књигу.
Штовише, за Мухамеда се је говорило о неком ко је најавио долазак новог Божијег пророка након себе, што је у тоталној контрадикцији с данашњим ортодоксним исламом који тврди да је Мухамед посљедњи Божији посланик / пророк.

Прецизније речено, јесте се помињала њихова вјерска посебност, али у смислу да су они нека "врста" Јевреја (наравно, у вјерском, не у етничком смислу).
У суштини, рани ислам је у основи заиста био некаква варијанта јудеизма, уз додатак антитринитаријанског хришћанства и Мухамеда као посљедњег Божијег невија (пророка, посланика), те уз неке митове и обичаје арапских пагана.
 
Demagogic:
Штета што је угашен блог Ајаатбек, тако је било доста занимљивих података о тој тематици.
Елем, власник блога је изнио неке занимљиве податке.
Прво, пар деценија након Мухамедове смрти нико није помињао да Арапи имају нову религију и да настоје да је прошире, нити је ико помињао да оји имају посебну вјерску књигу.
Штовише, за Мухамеда се је говорило о неком ко је најавио долазак новог Божијег пророка након себе, што је у тоталној контрадикцији с данашњим ортодоксним исламом који тврди да је Мухамед посљедњи Божији посланик / пророк.

Прецизније речено, јесте се помињала њихова вјерска посебност, али у смислу да су они нека "врста" Јевреја (наравно, у вјерском, не у етничком смислу).
У суштини, рани ислам је у основи заиста био некаква варијанта јудеизма, уз додатак антитринитаријанског хришћанства и Мухамеда као посљедњег Божијег невија (пророка, посланика), те уз неке митове и обичаје арапских пагана.
Kliknite za proširenje...
Да, рана исламска историја је прилично магловита. Нисам неко ко иде у претјерани ревизионизам али коцкице исламског наратива су се тек негдје у 9-10. вијеку скроз поклопиле преко хадиса Бухарије и Муслима и ибн-Ишакове биографије Мухамеда.
 
@Demagogic @Maki!
Arapi su navodno potomci Avramovog prvog sina Ismaila ili Išmaela koga je dobio sa Egipćankom Hagar, zato su nazivani i Ismailićani. Ismail je iz današnjeg Iraela ili okoline otišao sa majkom na jug u današnju Saudijsku Arabiju i od njegovih potomaka su navodno nastala arapska plemena. Ismailov otac Avram je spoznao jednog Boga i Ismail je rođen i odrastao u monoteističkom okruženju. Dakle praočevi Arapa Ismail i Avram su vjerovali u jednog Boga, a Arapi su bili mnogobožci sve do Muhameda koji je živio preko 2000 godina nakon Avrama i Ismaila. Ispada da su Ismailovi potomci zaboravili na jednog Boga i postali mnogobožci, da bi ih Muhamed vratio vjerovanju u jednog Boga 2000 i kusur godina kasnije.
 
Rogonos:
Koliko je meni poznato, Meka je već bila sveto mesto pre Muhameda.

..... u Meki, muslimani kruže oko Kaabe, ove velike, crne granitne kocke, koja definitivno podseća na drevno obožavanje kamena, čak i ako bi nas islamska tradicija navela da verujemo da je Abraham (Ibrahim) izgradio ovaj kamen
Kliknite za proširenje...
Изгледа да је, пре појаве црног камена, то место било јеврејско светилиште. Код Арапа, наратив је да је на том месту био бунар који је спасио живот Авраму и Исмаилу, сину из другог брака. Бунар су чували људи из Јемена и примали дарове, али временом се то прекинуло: дарови побацани у бунар, а бунар затрпан песком. Изгледа да је у неко време на истом месту постојао идол звани Хубал .
Заслужан за поновно откривање митског бунара био је деда будућег пророка Мухамеда, за кога се такође верује да му је Хубал тражио жртву:најмлађег од десеторице синова. Успео је да то не уради, и баш тај најмлађи син биће отац пророка Мухамеда.

Најлуђа теорија о црном камену и настанку ислама је да је Ватикан ту умешао прсте
http://www.ivonazivkovic.net/Islam Prvi deo.htm

а ево и и линка за покушај систематизације арабљанске религије.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Религија_у_предисламској_Арабији
 
Maki!:
Занимљиво је уочити и то да, иако је имао сукобе са вођама свог племена, Мухамед заправо обећава владајуће позиције за Курејше у новој исламској држави. Постоји један хадис код Бухарије гдје Мухамед каже да је Бог од свих народа изабрао Арапе а од свих Арапа Курејше.
Kliknite za proširenje...
На арапском "курејши" значи ајкула, сматрани су најопаснијим од свих племена. Има неколико редака о њима у Курану:

O blagodatima koje je Allah dao plemenu Kurejš.

Ebu Talibova kćerka rekla je: “Uistinu je Allah Kurejšije odlikovao sa pet svojstava koja nikome prije nije podario niti će ih poslije njih ikome dati. Dao im je vlast, dao im je da pokrivaju Kabu, da poje hadžije, da poslanstvo bude iz njihova naroda, bili su pomognuti protiv slona i Uzvišenog su Allaha obožavali sedam godina i u to vrijeme kada niko drugi osim njih nije obožavao Allaha. U ovoj suri niko osim njih nije spomenut i ona se u cijelosti odnosi na njih.”
https://dzematdonjevukovije.org/ilmihal/kiraet/sura-el-kurejs/

Тако испада да су Курејши део који се одвојио од матичног племена Кинана и осамосталио се.
https://en.wikipedia.org/wiki/Kinana
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top